No Flash
 
 

KROZ DURBIN GRAFIČKOG KOLEKTIVA – MAPIRANJE ISTORIJE


Miloš Ćirić


Miloš Ćirić pripada generaciji koja je posle osnivača Grafičkog kolektiva 60-ih godina nastavila da neguje i još intenzivnije promoviše nove programske sheme ove Galerije. Autor je grafičke identifikacije, amblematskog znaka koji je svojom originalnošću i čitljivošću izdržao sve probe vremena. Takođe je autor i ćiriličnog tipa slova kojima se ova Galerija služi od 1962. godine, kao i mnogih aktivnosti tokom dugog i plodnog delovanja ove značajne kulturne ustanove. Tokom decenija Miloš Ćirić je izlagao u Grafikom nekoliko puta; 1965. Godine sa umetnicom i suprugom Idom i Miloš, grafičkih rešenja i ilustracije, potom je izlagao 1968. Studije znakova i 1972. godine Ćirilicu – studije pisma Ćirićica. Oktobar je bio mesec ovih prezentacija. Autorska metodičnost očita je u svim segmentima stvaralaštva – umetnosti, profesure, aktivnosti u radu Grafičkog kolektiva. Delujući tokom svoje plodne karijere u oblasti grafičkog dizajna i umetničke grafike Miloš Ćirić je formirao prepoznatljiv rukopis, a postupak koji je primenjivao pri projektovanju zaštitnih znakova uticao je idejni koncept autorove umetničke grafike. Između ostalog, i veliki deo svog grafičkog opusa grupisao je u cikluse i objavio ih u obliku bibliofilskih izdanja. U svojoj pedantno vođenoj evidenciji Ćirić broji dvadeset autorskih knjiga, sedam bibliofilskih, dok su ostale unikatno izrađene, najviše u tri primerka. Deo stvaralačkog opusa predstavljaju i autorske studije ili varijacije grafičkih projekata ili prezentacije naručenih zaštitnih znakova.


                           

Miloš Ćirić, portret;
Miloš Ćirić, Autoportret, 1965, linorez, 39,5x14,5 cm;
Miloš Ćirić, Autoportret, 1966, linorez, 35x22 cm;


Povodom otvaranja posthumne izložbe 2009. godine njegov kolega Branislav Makeš je govorio: “Stvaralaštvo Miloša Ćirića odvijalo se u dva paralelna toka – umetničkoj grafici i tzv. primenjenoj grafici. Istovremena istraživanja u jednoj i drugoj oblasti, dovela su do njihovog plodnog prožimanja i formiranja specifičnog grafičkog izraza. Na izložbi u Grafičkom kolektivu biće predstavljena Ćirićeva umetnička grafika, a poznato je da je veliki deo svojih grafika autor grupisao u cikluse i objavio ih kao bibliofilska izdanja. Nastale šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, u tehnikama drvoreza i linoreza koje su odgovarale njegovom idejnom konceptu, dajući maksimalne mogućnosti ekspresiji otiska i njegovim kontrastima (crno-belo ili crno-belo-crveno). Ćirić je bio inspirisan literaturom jakog naboja i sažete simbolike; pedantan i metodičan uspevao je da svoj likovni prosede sažme u krajnje jednostavne i ekspresivne kompozicije. Svedeni oblici se pretvaraju u grafički znak-simbol i tako deluju svojom upečatljivom plakatskom jednostavnošću i višeznačnošću; njegov simbol je pretvoren u znak. Urezani tekstovi često čine bitan deo Ćirićevih grafika, bez obzira da li se radi o stihu koji je bio inspiracija, aforizmu ili nekom drugom izvoru.
Miloš Ćirić pripada generaciji koja je posle Drugog svetskog rata prva počela da promoviše ćirilicu kao nacionalno pismo. Bio je vezan za Grafički kolektiv i učestvovao je u njegovim aktivnostima.”


                           

Ida i Miloš Ćirić, izložba grafičkih rešenja i ilustracija, Grafički kolektiv, 1-10. oktobar 1965;
Miloš Ćirić, Studija znaka, izložba u Grafičkom kolektivu, 1-10. oktobar 1968;
Pozivnica za izložbu Miloša Ćirića, Studija znaka, Grafički kolektiv, 1-10. oktobar 1968;

         

Miloš Ćirić, pismo Galerija Grafički kolektiv, 1962;
Miloš Ćirić, Ćirilica - studija pisma, izložba u Grafičkom kolektivu, 21-30. oktobar 1972;


Poslednja grafika koju je odštampao bio je linorez Tradicije katedre grafike iz 1976. godine, pod rednim brojem 125…U to vreme okupirao ga je rad na pisanju stručnih knjiga, a naročito ambicioznog Letopisa simbola (petotomnog leksikona vizuelnih simbola od 2.500 strana i preko 10.000 ilustracija) koji mu je potrošio poslednjih dvadesetak godina života. Planirao je da se po završetku tog obimnog posla, koji je smatrao „dugom prema profesiji”, vrati „slobodnoj” grafici koja mu je bila i strast i uživanje i koju je svesno i planirano žrtvovao, ali mu nije bilo pisano…iz teksta Rastka Ćirića, katalog izložbe u Grafičkom kolektivu, 2009.


               

Miloš Ćirić, Neznani junak, 1962, drvorez;
Miloš Ćirić, Naricaljke, 1964, drvorez, 33x32,5 cm;
Miloš Ćirić, Velegradski pas, 1964, linorez, 20x18 cm;

                               

Miloš Ćirić, Doba mira, 1971, linorez, 56x30 cm;
Miloš Ćirić, Tamničar Flegar, 1963, drvorez, 42x24 cm;
Miloš Ćirić, Beograd ’72, 1972, linorez, 50x49,5 cm;


Miloš Ćirić (1931–1999)
Diplomirao (1954) na Akademiji primenjenih umetnosti i magistrirao (1959) kod prof. Mihaila S. Petrova. Redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti (1964-1997). Osnivač i profesor na predmetu Grafičke komunikacije. Član ULUPUDS-a i ULUS-a. Samostalno izlagao u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Skoplju, Bolu na Braču, Priboju… Objavio veliki broj knjiga iz oblasti Grafičke komunikacije.
Nagrade/izbor: Zlatno pero Beograda, 1964; Velika plaketa Univerziteta umetnosti u Beogradu, 1983; Velika nagrada Republičke zajednice za kulturu, 1987; Nagrada za životno delo ULUPUDS, 1998.
Na Fakultetu primenjenih umetnosti/FPU osnovan je 1999. Fond “Miloš Ćirić” koji godišnje dodeljuje nagradu studentima ovog fakulteta za najbolji rad iz oblasti grafičkog dizajna. Od 2005. FPU organizuje manifestaciju “Ćirini dani profesoru - Milošu Ćiriću u čast”.


             

Katalog izložbe Miloš Ćirić, Grafike, Galerija Grafički kolektiv, 9-21. februar 2009;
"Daroviti Ćirići", prilog u TV emisiji Metropolis, povodom izložbi Miloša Ćirića u Grafičkom kolektivu i Ide Ćirić u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu; o izložbama govore Ljiljana Ćinkul i Rastko Ćirić; RTS, 19. februar 2009.






 
 
 
 
   
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
Radno vreme: 12-19 h, subotom 12-15 h, nedeljom ne radi