No Flash
 
 

KROZ DURBIN GRAFIČKOG KOLEKTIVA – MAPIRANJE ISTORIJE


Radovan Kragulj


Radovan Kragulj pripada generaciji koja je u poslednjoj trećini 20. veka intenzivnim umetničkim delovanjem umrežila nacionalnu sa internacionalnom likovnom scenom. Preko zavičajne Bosne, Beograda, Londona, Velsa i Pariza stvarana je ova umetnička biografija. Kragulj je razumeo sopstveni život u inostranstvu kao izazovnu šansu da fluidne umetničke fenomene brusi iz životne prakse tempirajući profesionalne ideale etičkom i estetičkom paradigmom. Uvid u narušeni ekološki sistem i neophodnost zaštite životne sredine predstavljaju vertikalnu liniju ovog stvaralačkog principa, a danas je ovaj odgovorni autorski stav još značajniji kada se zna da je taj fenomen fokusirao pre 50-60 godina. Celokupno Kraguljevo delo obeleženo je upornim višedecenijskim zalaganjem na vidljivoj ugroženosti planete, a vizuelizacija tog problema postala je dominantna linija aktivističkog tona. Može se reći da Kragulj pripada onim kreativcima koji su uvereni da umetnost dolazi iz života i da ona (možda) može da menja svet. „U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličene u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja“, zapisao je. Poznat je kao umetnik koji u svom radu koristi različite sisteme predstavljanja; njegovo multimedijalno delo u procesu poznati britanski kritičar Edvard Lusi Smit definiše kao koncept istraživanja celovitosti ideja.


         

         

R. Kragulj, portreti;
R. Kragulj, Apples on a floor, 1974, mecotinta, 57x50 cm, Nagrada Veliki pečat 1975.


Kragulj se 60-ih i 70-ih godina 20. veka afirmisao savršenim grafičkim radovima čija je idejna i vizuelna perfekcija (vrh tehnike mecotinte) nagrađena na mnogim međunarodnim izložbama, a u Beogradu, Veliki pečat Grafičkog kolektiva 1975. godine svakako je jedno od referentnih priznanja. Uspesi sa umetničkom grafikom ohrabrili su ga i on tokom decenija još više produbljuje sferu svojih interesovanja u hodu menjajući i prilagođavajući sredstva izražavanja. Korpus Kraguljevog opusa ostvaren je u crtežima, slikama, instalacijama, hepeningu, objektima/skupturama, ambijentu, enviromentu, performansu, a eksperimentisao je i u području slajd i vi¬deo projekcije. Ipak, on nikada nije napustio tradicionalna izražajna sredstva, ali je koristio transmedije i obogaćivao svoje stvaralaštvo kombinacijama različitih praksi. U kritičarskoj recepciji Kraguljevog dela navodi se da je ono oslobođeno krutih podela i ograničenja, reklo bi se da je jedinstveno jer je stvarano u celovitim idejama i ciklusima, i kao takvo prepoznatljivo.
Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je njena pozicija društvene analize u kojoj fokusira narušen ekološki sistem u primordijalnim zonama čovekovog otuđenja sa maticom prirodom. U realnom i metaforičkom ekološko/životnom kodu ovaj magistralni rascep simbo¬lizuje Krava, sveta životinja samo u Indiji. Pre svega, Krava je metafora koja pali alarmno svetlo u opasnom narušavanju zakona prirode i gubljenju elementarnih etičkih principa u vezi čoveka i okruženja, a sve u ime potrošačkog boga i kapitala. Ovaj koncept najavljen 1977. godine zasnivan je na ideji arhetipske veze ljudi i životinja, od začetaka života do smrti. Pored krave, teme ugroženih vrsta u Kraguljevom kreativnom vrtu su i zečevi, svinje, ovce. Kompoziciono fascinantnom optikom kristalizuje kadrove pakovanja ili fragmentirane situacije bezazlenih bića produbljujući dijalog čovek-priroda, čovek-životinja, čovek-čovek… Na korici jednog kataloga podseća: Krave još uvjek proizvode mlijeko.


               

R. Kragulj, Gajbice sa jabukama, 1972, crtež olovkom, 42x60 cm;
R. Kragulj, Svinjska vaga, 1973, crtež olovkom, 41x58 cm;
R. Kragulj, LIVESTOCK No 39 (P), 1985, akrilik na platnu, 162x130 cm


U kritičarskim recepcijama naglašavano je da je minuciozno opisivanje duha forme posebna likovna senzacija, artizam i ekskluzivnost kao zaštitni znak kao i da je svojim virtuoznim mecotintama hamagučijevog uzora uneo novu vrstu ekspresije u grafiku beogradskog kru¬ga, čiji je njen istaknuti član bio tokom decenija. Četiri Kraguljeve samostalne izložbe u Grafičkom kolektivu predstavljale su umetničke događaje najavljujući značajnu stvaralačku ličnost, od debitantske izložbe 1961. godine, pre odlaska u Pariz, potom izložbe grafike i crteža 1973, do izložbe grafika 1985. i ambicioznog multimedijalnog projekta u jesen 1998. godine, kada je sinhrono izlagao u još tri beogradske galerije a integralni deo koncepta prestavljao je i ulični performans.
U Kraguljevom intelektualnom i kreativnom habitusu sublimisana su različita podsticajna iskustva. I epozoda o jednom putovanju po Velikoj Britaniji početkom 70-ih godina, kada je obišao Severni Vels i oduševio se njegovom pastoralnom atmosferom sličnoj zavičajnoj Bosni, postala je novi kamen temeljac u ovoj stvaralačkoj laboratoriji. Naime, Kragulj je kupio kuću s farmom i stvorio nove mogućnosti za svoje buduće cikluse. I egzistenciju je počeo da deli između urbanog, umetničkog pariskog života i opuštenog boravka u velškoj očuvanoj prirodi, poznatoj i po vrhunskom savremenom stočarstvu koje će postati predmet njegovog izučavanja. Autorova izjava „Moje interesovanje za život ruralnog Velsa najvažnija je deonica u mom radu“, potvrđuje prirodu Kraguljeve autentičnosti i egzistencijalno iskustvo poneto iz rodne Bosne. Smatrao je i da je poljoprivreda bez kulture pogubna. Tako je u galerijske prostore unosio plodnu zemlju, humus, mirišljavu travu, strugotinu napravljenu od slame...da bi pojačao utisak ambijenta. Tako započinje svoju vizuelnu raspravu o odnosu prirode i umetnosti, životinja i potrošača, i taj diskurs postepeno vodi ka sve određenijoj, aktivnijoj i usmerenoj angažovanosti. Svoj način rada Kragulj je nazivao „koncentrisanim realizmom“, jer mu je predstava ideje i etičke dileme deo estetskog koncepta.


               

Katalozi izložbi Radovana Kragulja u Grafičkom kolektivu 1973, 1985, 1998.


Njegovi ciklusi “Mlečni putevi Radovana Kragulja”, „Hommage kravi Radovana K.“ „Hathor: VLK“ ili „Pazite prolazi stado“ afirmišu umetnost, sredstvo društvene analize i dijaloga, u analizi čisto optičkih fenomena do aktuelnih humanističkih problema. U izuzetno bogatoj umetničkoj aktivnosti izlagao je po svetu samostalno kao i na preko 200 bijenala, nagrađivan je, a postao je akademik u Republici Srpskoj.
Monografija posvećena delu Radovana Kragulja izdata je 2019. godine (Beograd i Banja Luka) prateći stvaralačke faze i poetski diskurs koji je iz domena hiperrealizma prešao u sferu metafizičke umetnosti, kao i od figurativnih ka apstraktnim likovnim asocijacijama. Kragulj je živeo aktivno, dosledno, stvaralački, putujući iz Pariza do Beograda, Prijedora, a leta je provodio u Herceg Novom. Bio je delikatna ličnost - pedantan, strpljiv, dosledan, uporan - koja nije odustajala od svojih ideja i ideala. Istraživanjem stanja sveta i odnosa čoveka prema fundamentalnim životnim pitanjima on je, poput vlasnika sopstvene utopije, izvorne ideje beležio u svoje sveske; ove dragocene banke podataka i kritičarima mogu biti jedan od ključeva u razumevanju poetskog diskursa ovog stvaraoca.


           

R. Kragulj, Voies lactees No 5, 1990, slika - komb. tehnika, 130x97 cm;
R. Kragulj, Enclave profonde, 1995, perforirani pano, 130x97 cm;
R. Kragulj, Vois lactees, 1998, iverica, drvo, pleksiglas, prečnik 31cm, 18 komada;
R. Kragulj, Sticks, 1998, drvo, 140cm



Radovan Kragulj (1936. Prijedor - 2022. Pariz) diplomirao je 1962. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Central School of Art and Craft u Londonu. Od 1953. izlagao je samostalno (Beograd, London, Pariz, Milano, Vašington...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Rio de Žaneiro, Sao Paolo, London, Meksiko Siti, Hanover, Krakov, Prag, Aleksandrija...). Nagrade/izbor: Nagrada za grafiku JAZU, Zagreb, 1962; Nagrada za grafiku na jugoslovenskom trijenalu, Beograd, 1967; Nagrada Grafica Creativa, Helsinki, 1975; Nagrada za grafiku na izložbi jugoslovenske grafike, Zagreb, 1976; Grand Prix za crtež, Foundation Pierre Cornette de St-Cyr, Pariz, Nagrada za grafiku, Exposition Internationale d'Art Graphique, Ville de Givet, Nagrada za grafiku na jugoslovenskom bijenalu, New York, 1978; Grand Prix za crtež na Međunarodnom bijenalu crteža, Rijeka, 1980; Nagrada za grafiku, Festival d'Automne, Clermont Ferrnand, Nagrada za grafiku na Izložbi jugoslovenske grafike, Zagreb, 1982; Nagrada za crtež, Kabinet Grafike, Zagreb; 1983. Predavao je grafiku na Cambridge School of Arts and Technology, Manchester College of Art and Design, London College of Printing. Bavio se slikarstvom, ambijentima (objekti i instalacije), slajd i video projekcijama. Živeo u Parizu i Velsu.






 
 
 
 
   
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
Radno vreme: 12-19 h, subotom 12-15 h, nedeljom ne radi