U ponedeljak, 12. septembra u 19h otvara se izložba grafika Velika Marinčevskog.
“U okvirima bugarske kao i međunarodne grafičke scene, Marinčevski (1979) stekao je poziciju autora formirane likovne poetike i zrelog grafičkog izraza. Radovima u tehnici duboke štampe i litografije on stvara kompozicije brižljivo aranžiranog mizanscena. Može se reći, gotovo matematički precizna projekcija čistih stilizovanih formi ukazuje na težnje autora za postizanjem duhovnog balansa i harmonijskih vrednosti na relaciji prostor-svetlost. Oblici organskog porekla i valerski gradiran kolorit (crna, siva, zelena, oker) u funkciji su ove univerzalne jednačine, koja je imperativ njegovog stvaralačkog postupka. Koristeći se mogućnostima bakropisa i akvatinte u izražavanju plastičkih vrednosti, Marinčevski elaborira čitav spektar volumena i svetlosnih efekata, od metalnog odsjaja čvrstih površina do prozračnih senki. U kreiranju kompozicione strukture dela, atmosfera magritovskog pejzaža/mrtve prirode naglašena je enigmatičnim senkama, ponavljanjem motiva, osvetljenjem iz nepoznatog izvora i predmetima koji kao da slobodno lebde u etru. Prostor delimično ili potpuno markiran vertikalnim i/ili rešetkastim snopovima, nalik vegetaciji
bare, postaje pozornica za igru svetlosti, senke i svedenih formi. Kada se u radovima manjeg formata bavi poetikom praznog prostora autor, za razliku od italijanskih metafizičara, polazi od misteriozne tišine ne-urbanih toposa, poput polja suncokreta, u kome su tragovi života nagovešteni logikom simetrično uređenog sistema. Dajući svoj doprinos Sezanovom postulatu prostora slike on definiše ovu dimenziju kao realnost, kakvu postavlja i doživljava svest, pri čemu svest nije potpuna, ako ne podrazumeva i ne sjedinjuje predmet i subjekt iskustva. Nagoveštenim spletom instiktivne ljudske potrebe za taktilnim doživljajem stvari i deifikacije neuhvatljive svetlosti Veliko Marinčevki, u duhu krilatice per visibilia ad invisibilia, autorefleksivnim, sofisticiranim i nenametljivim grafičkim zapisima otkriva.“
(iz predgovora M. Sapundžića)

Veliko Marinčevski (1979) rođen u Sofiji, Bugarska. Diplomirao 2005. grafiku na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Sofiji. Od 2007. član Udruženja bugarskih umetnika. Studijski boravci: 2007. Beč, 2008. Pariz, 2008. Tokio, 2009. Guanlan (Kina). Učestvovao u brojnim grupnim izložbama u Bugaskoj i inostranstvu (Japan, Kina, Kanada, Španija, Austrija, Slovačka, Grčka, Poljska, Italija, Makedonija...). Održao 13 samostalnih izložbi. Njegovi radovi se nalaze u nekoliko svetskih kolekcija.