No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 1975.
Radovan Kragulj, Apples on a floor



Radovan Kragulj, Apples on a floor, 1974, mecotinta, 57x50 cm

Radovan Kragulj (1936. Prijedor)
Diplomirao je 1962. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i na Central School of Art and Craft u Londonu. Od 1953. izlagao je samostalno (Beograd, London, Pariz, Milano, Vašington...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Rio de Žaneiro, Sao Paolo, London, Meksiko Siti, Hanover, Krakov, Prag, Aleksandrija...). Nagrade/izbor: Nagrada za grafiku JAZU, Zagreb, 1962; Nagrada za grafiku na jugoslovenskom trijenalu, Beograd, 1967; Nagrada Grafica Creativa, Helsinki, 1975; Nagrada za grafiku na izložbi jugoslovenske grafike, Zagreb, 1976; Grand Prix za crtež, Foundation Pierre Cornette de St-Cyr, Pariz, Nagrada za grafiku, Exposition Internationale d'Art Graphique, Ville de Givet, Nagrada za grafiku na jugoslovenskom bijenalu, New York, 1978; Grand Prix za crtež na Međunarodnom bijenalu crteža, Rijeka, 1980; Nagrada za grafiku, Festival d'Automne, Clermont Ferrnand, Nagrada za grafiku na Izložbi jugoslovenske grafike, Zagreb, 1982; Nagrada za crtež, Kabinet Grafike, Zagreb; 1983. Predavao je grafiku na Cambridge School of Arts and Technology, Manchester College of Art and Design, London College of Printing. Bavi se slikarstvom, ambijentima (objekti i instalacije), slajd i video projekcijama. Živi u Parizu i Velsu.

Obrazloženje žirija
Žiri je jednoglasno odlučio da se nagrada Veliki pečat za 1975. godinu dodeli Radovanu Kragulju za grafiku Apples on a floor, 1975, mecotinta. Žiri smatra da je Radovan Kragulj ovim listom doslednošću svojih istraživanja potvrdio svoju opredeljenost ka humanizaciji sveta u kojem živi. Besprekornost njegovog grafičkog izraza upotpunjuje i potvrđuje sadržaj.

Članovi žirija: Branko Miljuš, slikar i grafičar, Stevan Knežević, grafičar i Vasilije Sujić, likovni kritičar
7. maj 1975.



... Ovi radovi nude minuciozno opisivanje duha farme, ako se tako može reći, njenu afirmaciju, u estetskom smislu – neku vrstu radosti ambalažiranja proizvoda i životinja, brižljivog žigosanja ovaca, stvarajući pritom atmosferu kvazinaturalizma, koji bi, u stvari, morao biti oblast novopronađene senzibilnosti. Ova osetljivost u slučaju Radovana Kragulja, bar kad su crtački elementi u pitanju, nezavisno od sadržaja kojima su podređeni, često poprima formu golog činjeničkog iskaza koji, istini za volju, biva poetizovan duhovitim kompozicionim rešenjima (možda je to oblik parodije na stereotipiju reklame i komercionalne prospekte), ali nikad u onoj meri i na onaj odlučujući način kada imaginativno i ekspresivno prevladava svakodnevno. [...] Radovan Kragulj sa ovim crtežima postavlja neku vrstu izazova svojoj umetnosti grafike, koja je u ovoj sredini cenjena i poznata...
M. Lazarević, Radovan Kragulj, Umetnost 37 (Beograd 1974) 106.

Sasvim novu vrstu ekspresije u grafiku beogradskog kruga uneo je Radovan Kragulj. Stalno boraveći u Zapadnoj Evropi, on je pod intenzivnim utiskom čovekovog otuđenja i veštačkog izmeštanja rasporeda u prirodi, stvorio specifičnu umetnost „hladnog pogleda“. Na belini papira strogo je naglašena, oštrim ivicama izvučena, slika upakovanog, na ambalaži numerisanog povrća i domaćih životinja izdvojenih iz njihovog pravog prirodnog ambijenta. Služeći se foto-predloškom, podešavanjem ugla snimanja iz gornjeg rakursa i dočaravanjem perspektive, Kragulj pojačava apsurdnost prizora do neke vrste „naučne fantastike“. Ova dela su virtuozno izvedena tehnikom mecotinte, te kontrasti oštrih bridova formi i efektnog rasporeda svetlosti u krajnje promišljenoj „scenografiji“, čine da ona pređu iz domena hiperrealizma u sfere metafizičke umetnosti...
L. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 - oktobar 1986) 33.

U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličenu u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja. Stoga sam odabrao simboličnu upotrebu krave. [...] Neprekidna udaljenost i izdvojenost čoveka od njegove prirode prevashodno je predmet koji istražujem u svom radu. Živimo u društvu u kome su naše spone sve malobrojnije; a povezanost naših života sa temeljnim osnovama prirode raskinuta je zanemarivanjem. U zbrinjavanju naših svakodnevnih života razvili smo društvo stvarajući i okružujući se patvorenom „neprirodnom“ okolinom. Predstavljajući sa gledišta stila temu krave apstraktnim i konceptualnim izrazima, moje slike i multimedijalna ostvarenja predstavljaju „Delo u razvoju“. Oblici i vidovi mojih ranijih slika postali su značajno obeleženi elementima rada i geometrije; nepravilne asimetrične mrlje udružene su sa polugeometrijskim oblicima mrlje koji podsećaju na oivičane raskomadane granice koje nas okružuju u fizičkom svetu...
R. Kragulj, Kragulj Hathor: VLK iz kataloga multimedijalnog projekta (Beograd, 3-19. septembar 1998)

Prevashodno grafičar, Radovan Kragulj se bavi crtežom, izvodi objekte i instalacije, eksperimentiše na području video umetnosti. Njegovo stvaralaštvo u sedmoj deceniji kritika je svrstala u slikarstvo novog simbola. Daljim radom, Kragulj u svoju sliku i grafiku uvodi onirično-fantastičnu figuraciju a potom usvaja „figurativan izraz blizak hiperrealizmu“. Na putu od figurativnog ka apstraktnom, Kraguljeva prepoznatljiva tema (krava) doživljava transformaciju. Od vidljivog i konkretnog ostaje podsticaj za nove likovne asocijacije i kolorističke varijacije.
Radovan Kragulj, Muzej Zepter Kolekcija (Beograd 2010) 174.

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi