Mile Grozdanić, Priviđenje, 1977, kombinovana tehnika, 76x105 cm

Mile Grozdanić (1942. Ponori/Lika, Hrvatska - 2022. Beograd)
Diplomirao je 1972. na Akademiji likovnih umetnosti, klasa prof. Miodraga Rogića, gde je 1974. završio i postdiplomske studije. Od 1973. izlagao je samostalno i na kolektivinim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Kopenhagen, Milano, Toronto, Firenca, Varšava...). Dobitnik je više nagrada za grafiku (nagrada Oktobarskog salona 1975.) i grafički dizajn. Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju. Pored grafike bavio se grafičkim dizajnom i slikarstvom. Napisao je enciklopedijsku studiju „Put do knjige“ (Publikum, Beograd 2007) za koju je 2007. nagrađen na Sajmu knjiga u Beogradu za Najlepšu knjigu.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1978. godinu dodeljena je Miletu Grozdaniću za grafiku Priviđenje, 1977, kombinovana tehnika.

Članovi žirija: Branko Miljuš, slikar i grafičar, Nikola Kusovac, likovni kritičar i Branimir Karanović, grafičar
12. maj 1978.

…Ako tu poetsku i lirsku žicu Grozdanićeve grafike hrani i napaja njegova blaga i pitoma ljudska priroda, njen likovni izraz i njena tehnologija izvedeni su iz „hipnotičkog sveta štamparije“, iz klišea koji je preobličen postao osnovni modul jedne nove grafičke celine. Grozdanić je pošao od linotipije ali je vremenom, kako je broj klišea reduciran da bi ustupio mesto situ ili akvatinti, njegov postupak prerastao u kombinovanu tehniku za koju još uvek nemamo tačno ime, tako da uslovno uzimamo jedno iz slikarstva: grafički kolaž, mada njime ne može da se potpuno izrazi i obuhvati sve ono što ovi listovi sadrže u sebi. U čemu je originalnost, a u čemu vrednost ovih dela? Kod Grozdanića postoji očigledna namera da promeni grafički način viđenja pa i sam medijum. U klasičnom postupku imamo dva elementa: ploču i list i kako se prvi otiskuje na drugom on ima aktivnu a drugi inertnu ulogu. Drama se odigrava na ploči jer ona prima sve intervencije noževima, iglama i kiselinama, pa su u odnosu na nju izgrađene sve grafičke metode. Papir je pasivan, on upija ploču, prima formu, trpi sliku i makoliko da karakter njegove strukture utiče na vrednost otiska, on nije presudan za grafički izraz i stilsko opredeljenje. Grozdanić je, koliko znam prvi u našoj grafici, razbio taj poredak i promenio funkciju osnovnih elemenata, naročito papira, podloge. Time što ga je razvio u dve ili tri strukture u kombinaciji papir-folija, on ga je pretvorio u aktivni elemenat koji direktno utiče na izraz. Podloga je živa, pokretljiva, promenljiva, prosijavanje ide u oba smera, dubina je stvarna, prostor realan pošto se tri dela podloge nalaze zaista u egzaktnom prostoru. Pojmovi napred-nazad, gore-dole, crno-žuto, svetlo-tamno nisu više samo stvar ploče već isto toliko i slojevite podloge. Tim aktivitetom podloge i ploča postaje fleksibilnija, pokretljivija, spremna da se deli i po visini. Ovim originalnim otkrićem Grozdanić je uzdrmao tradicionalne kriterijume grafičkog medija ali vrednost ovih grafika nije samo u njihovoj istraživačkoj smelosti već isto toliko u povezivanju i upotrebi svih elemenata: Grozdanić ima prefinjeno osećanje za crno-beli kontrast, linija mu je poletna, kompozicija maštovita i dobro organizovana, ritmovi usaglašeni. U tim grafikama, koje ponekad liče na slojevite strukture enformela, potez je usklađen s tonom, ton s bojom, boja s kompozicijom, što pokazuje i dokazuje da su u njima na virtuozan način spojeni ideja i tehnologija…
L. Trifunović, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 7-16. decembar 1981)

…Namera mi je bila i da Put do knjige pomogne onim ljudima koji imaju smisla za oblikovanje knjige a ne poznaju grafička pravila i elemente knjige. […] Knjiga je najsloženiji grafički proizvod. Ljudi je često posmatraju samo preko spoljnjeg dela, omota ili korice, ali to nije dovoljno. Knjigu čini i njen unutrašnji deo, knjižni blok, koji zapravo i jeste njena duša. […] stroga grafička pravila nisu sama sebi svrha, već služe da bi omogućili čitaocu da na najbolji i najlakši način razume tekst pred sobom, i uoče autorovu želju da određene vrednosti njenog sadržaja i vizuelno naglasi. […] Knjiga je najblaže rečeno umetničko delo, čin stvaralačke kreacije pojedinca ili ekipe stručnih ljudi. […] Bogatstvo ideja je ispred svih tehnoloških mogućnosti i može njima beskrajno manipulisati. Uvek se zalažem za prvenstvo idejnog i likovnog pristupa nad tehnološkim, to jest da se crtačkim elementima i slikarskom imaginacijom dođe do konstrukcije stranice, formata i ostalih knjižnih parametara, a da nakon toga računari budu alatke u materijalizaciji formiranih ideja. Bez obzira na moćnu računarsku tehnologiju, bez vladanja crtačko-slikarskim disciplinama ne može se doći do vrhunskog rezultata u oblikovanju knjige...
Iz intervjua “Put do knjige” sa Miletom Grozdanićem, Vreme, br 881, 22. novembar 2007. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=535256 (preuzeto 24.9.2014)