No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 1979.
Velizar Krstić, Mušica na zidu



Velizar Krstić, Mušica na zidu, 1978, akvatinta, bakropis, 71x100 cm

Velizar Krstić (1947. Oreovac kod Niša)
Diplomirao je 1972. na Akademiji likovnih umetnosti, klasa prof. Đorđa Bošana, gde je 1976. završio i postdiplomske studije. Kao stipendista Herderove fondacije iz Hamburga studirao je 1973/74. na Akademiji likovnih umetnosti u Beču. Stipendista grčke Vlade na Visokoj školi lepih umetnosti u Atini 1979, klasa prof. Konstantina Gramatopulosa. Od 1973. izlagao je samostalno (Beograd, Beč, Atina, Rijeka, Torunj, Solun, Pariz...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Miškolc, Beč, Njujork, Lisabon, Kanagava, Stokholm...) Nagrade/izbor: Nagrada za crtež na izložbi Crtež i mala plastika, Beograd, 1978; Zlatna paleta ULUS-a, 1982; Velika premija Kabineta grafike JAZU na izložbi Jugoslovenske grafike, Zagreb, 1984; Nagrada za slikarstvo na Oktobarskom salonu, Beograd, 1992; Zlatna igla ULUS-a, Grand Prix na 11. Međunarodnom bijenalu grafike, Varna , 2001; Specijalna nagrada Međunarodnog trijenala male grafike, Tokio, 2002. Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se crtežom, slikarstvom i grafikom.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1979. godinu dodeljena je Velizaru Krstiću za grafiku Mušica na zidu, 1978, akvatinta, bakropis.

Članovi žirija: Katarina Ambrozić, istoričarka umetnosti, Mirjana Živković, novinarka Politike i Mile Grozdanić, grafičar
3. maj 1979.



Velizar Krstić je svoje crtačke sposobnosti i poznavanje ekspresije raznih klasičnih tehnika, iskoristio da u jednom širem motivskom repertoaru ispolji svoj ekspresionistički temperament. Taj ekspresionizam u odnosu na njegovo slikarstvo ima organizovaniju i stišaniju tenziju, što je uslovljeno i prirodom samih likovnih sredstava. Na finom, rasterski postavljenom fonu, „projektovanjem“ džinovskih formi mušica, kao pod sočivom mikroskopa, autor je prikazao njenu, u ovoj veličini zastrašujuću, anatomsku građu. [...] Povremeno, autor ima „neutralan“ stav u prikazivanju nekog, iz pop-arta izvučenog prizora, koji samom potenciranom banalnošću ima značaj poruke...
Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 - oktobar 1986) 34.

Krstićevi tematski ciklusi mogu se hronološki pratiti od Klanica i Udesa preko varijacija na temu Odbačeni predmeti, uvećanih Insekata i Glava-porteta do skupina posvećenih Izgonu i Sužnjevima. Ovaj tematski okvir uporedo je prisutan u njegovom slikarskom i grafičkom radu. Osnovne odlike Krstićeve poetike – snažno osećanje dramatičnog, prenošenje senzacija iz mikrosveta u makrosliku multiplikovanjem forme i njenim drastičnim uvećanjem i deformacijama koje slede disharmonični spojevi glave, udova i trupa – bliske su duhu figuracije. Celovitost jedinstvene vizije pretpostavio je intenzivnoj i sintetičkoj predstavi različitih vizuelnih projekcija koje tretira kroz pomeren ugao gledanja i žestok kolorit ekspresioniste.
Lj. Ćinkul, Velizar Krstić, 1991, neobjavljen tekst. Likovna enciklopedija Jugoslavije, Zagreb.

Fantastična figuracija u grafikama Velizara Krstića tokom osamdesetih i devedesetih odvijala se u nekoliko serija. Portreti i autoportreti sa pomerenim, izmeštenim i multiplikovanim segmentima sugerišu vizuelne promene i psihološka stanja. [...] U drugoj polovini osamdesetih, potpuno se odvojio od realnosti da bi u tamnim predelima podsvesti i iskustvima nadrealizma našao osnovu za fantazmagorične prizore i spodobe. [...] U devedesetim, portreti umrlih [...] i depresivna „trupla“ leševa ponovo su na granici irealnog – po deformacijama oblika, a realnog – po asocijativnosti na konkretne situacije i događaje.
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 118.

... Pozicija l’homme temoin (čovek svedok) koju je Velizar Krstić izabrao kao poetičko uporište još na početku svog stvaralaštva varirala je diskurs njegove realističke figuracije tokom protekle četiri decenije, od pop-artističkih sadržaja do ekspresionističke figuralike često prenaglašene dramatike i patosa. Istrajan pred izazovima zategnutog plana i ravne grafičke ploče on je svoje slike, grafike i crteže obeležio ličnim stilom koji funkcioniše kao zatvoreni mikro slikarski sistem, ali istovremeno i korespondira na veoma angažovan način sa slikama i pojavama koje vode poreklo iz makrosveta socio-kulturnog konteksta iz čijeg vizuelnog domena potiču određeni motivi i ideologije dela. [...] Velizar Krstić je umetnik jakih emocija i emocionalnih stanja koje podjednako projektuje kako na planu ikonološkog, tako i kroz ekspresiju likovne strukture koju gradi žustrim potezima četke, širokim gestom, hromatikom boja bliskim čistim pigmentima, pastuoznim namazima i karakterističnim kolorističkim i plastičnim ritmovima...
G. Dobrić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Narodnog muzeja Kragujevac (14. maj – 2. jun 2002)

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi