No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 1980.
Milica Vučković, Jagnje I



Milica Vučković, Jagnje I, 1979, suva igla, 68x96 cm

Milica Vučković (1946. Senta)
Diplomirala je 1975. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića, gde je1982. završila i postdiplomske studije. Od 1976. izlagala je samostalno (Beograd, Mostar, Imotsko...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Miškolc, Lahti, Ankara, Mexico City, Baden-Baden...). Nagrade/izbor: Nagrada Riste i Bete Vukanović, Beograd, 1975; Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, Beograd, Zlatno Pero Beograda, Nagrada Ratomir Stević Ras, 1984; Zlatna igla ULUS-a, 1986; Nagrada za grafiku na izložbi Likovni susret, Subotica, 1988. Bila je profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1980. godinu dodeljena je Milici Vučković za grafiku Jagnje I, 1979, suva igla.

Članovi žirija: Pavle Vasić, likovni kritičar, Božidar Džmerković, slikar i grafičar i Velizar Krstić, slikar i grafičar
15. maj 1980.



U drugoj polovini osme decenije mlada grafičarka Milica Vučković donela je snažnu poetsku ekspresiju koja odaje duboko proživljeni sadržaj njenih grafičkih dela. Iz šireg figurativnog i tehnološkog repertoara izdvajaju se animalistički motivi autentično izražene humane poruke. Izrazito senzualnom linijom, kao jedinim likovnim sredstvom, u tehnici suve igle Vučković iscrtava čiste figure usamljenih, vezanih, umirućih ili već odranih životinja. Belinom lista velikog formata i prostornim rešenjem kompozicije, maksimalno je istaknuta izražajnost linije...
Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 - oktobar 1986) 34.

Milica Vučković prikazuje figure iz sveta faune u napetim situacijama – pad, strah, skok – a ovi ekstremni momenti pojačavaju ekspresivni karakter dela. U jasno definisanom prostoru razvija priču povišenog tona koristeći tehnike duboke štampe, posebno suvu iglu, izvlačeći maksimum do crteža čvrstog i bogatog linijskog spleta.
Ljiljana Ćinkul, Milica Vučković 1987, neobjavljen tekst. Likovna enciklopedija Jugoslavije, Zagreb.

...Na grafikama, rađenim tehnikom suve igle, M. Vučković svoje razdiruće nemire unosi u ekspresivan crtež koji sve pojačava do gorke dramatičnosti. Oštro, impulsivno povučena linija gotovo da reže belinu hartije ocrtavajući figuru životinje ili čoveka. Međutim, ta linija hvata i trzaj i grč na prenapetoj muskulaturi pa tako, na kompoziciji čovekovog kataklizmičnog pada ističe očajničku a uzaludnu borbu tela sa zemljinom težom, pa se zatim eruptivne linije svojim energijama razleću i pršte po površini. Umetnica virtuozno savladanim crtačkim umećem vrši na grafikama neočekivana perspektivna skraćenja koja figuru dovode do položaja na granici mogućeg, i zaokreće ih do nemogućeg, što pojačava ekspresiju. Ta pomeranja vizure na slici i smela skraćenja stvaraju neobično kompoziciono-prostorna rešenja, a tu kompozicinu neobičnost još više naglašava, na nekim grafikama, apstraktno-geometrijska pozadina. [...] M. Vučković ima istančano osećanje za različite elemente crteža, onaj biovitalistički na figurama i geometrijski na pozadini, dovode u dramatičan odnos u kome oni neminovno pokazuju svoju suštinu, počinju da simbolizuju svet; svet emocija, unutrašnjih impulsa što ga sobom donose linije oblikujući figure opkoljen je i uslovljen hladnim geometrijskim svetom, savršene preciznosti, krajnje efikasnosti pa čovek, da bi u njima opstao, drugom čoveku postaje vuk...
J. Tutorov, uvodni tekst u katalogu izložbe u Savremenoj galeriji (Zrenjanin 9-21.jun 1997)

Milica Vučkovič je ubedljivu crtačku ekspresivnost animalističkih motiva – zavezanih, odranih i umirućih životinja – s kraja osme i početka devete decenije, u sledećim godinama dopunila i proširila detaljima iz nekog nadrealnog prostora u kome su se jagnjad ili koze transformisale u zastrašujuće zveri iz narodnih priča. [...] Snažan, čist linearizam suve igle, pri opisu i potenciranju pokreta mišića, tetiva, čeljusti i kandži dominirajuće figure zveri, dopunjen je nekim ambijentalnim detaljima tehnikom akvatinte u boji, čime je motiv dobio izvesne ilustrativne upute u fabulu koja je takođe značajan elemenat te Nove predstave.
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 117-118.

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi