Miroslav Arsić, Dve kacige, 1983, akvatinta, bakropis, 70x100 cm
Miroslav Arsić (1942. Požarevac)
Diplomirao je 1967. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Ljubice Sokić, gde je 1978. završio i postdiplomske studije, klasa prof. Boška Karanovića. Od 1961. izlagao je samostalno (Beograd, Maribor, Njujork, Senj...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Pistoji, Rijeka, Montre, Namir, Nju Delhi, Miškolc, Kairo, Pariz, Beč...).
Nagrade/izbor: Nagrada za slikarstvo na VI memorijalu Nadežde Petrović, Čačak, 1970; Nagrada za grafiku na Prolećnoj izložbi ULUS-a, 1973; II nagrada za grafiku na VII Bienal internacional del deporte en las Bellas artes, Barselona, 1979; Prva nagrada za grafiku na IV trijenalu jugoslovenske grafike, Bitolj, 1981; Nagrada za grafiku na VIII Bienal internacional del deporte en las Bellas artes, Madrid, 1982; Nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu, 1986; Prva nagrada za grafiku na The second annual international Exibition of miniature art, Stokholm, 1994.
Bio je asistent (1976-1980) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 1980. radio je kao stručni saradnik u Narodnom muzeju, Požarevac. Bavi se slikarstvom i grafikom.
Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1984. godinu jednoglasno je dodeljena Miroslavu Arsiću za rad
Dve kacige, sa obrazloženjem:
Imajući u vidu dugo, zapaženo i plodno prisustvo Arsića na srpskoj i jugoslovenskoj savremenoj grafici, sa jedne strane, a samosvojan grafički čist plastični izraz kojim se odlikuje njegov rad, sa druge strane, žiri je smatrao da se Arsić svojim ostvaranjem izdovjio na ovogodišnjoj Majskoj izložbi grafike beogradskog kruga.
Članovi žirija: Dušan Mikonjić, slikar i grafičar, Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i Jakov Đuričić, grafičar
7. maj1984.
Umetnost Miroslava Arsića karakteriše racionalan, programirani, postupak u kome je insistiranje na jednoj savremenoj estetici sprovedeno visokim artizmom u tehnici akvatinte, bakropisa i rezervaša. Ekspresionistički izraz nije rezultat impulsivnog prenošenja osećanja u forme, već je emotivni naboj strogo kontrolisan i preveden u plastičnu artikulaciju u kojoj kao da je sve izvedeno matematičkim proračunom – lenjirom i šestarom. Početkom sedamdesetih godina Arsić je utvrdio jedan ikonografski i plastični program koji je tokom godina dosledno razvijao: motorizacija, kao sportski i opšti urbani fenomen, simbolizovan je u motociklima, kacigama, trkačkim brojevima. Forme su izvedene geometrijskom preciznošću, dok odnosi tamno-svetlih partija, kružnih, pravih, horizontalnih linija i površina stvaraju snažan utisak pokreta i grade ekspresiju dubljih značaja i poruka. Od konkretnih formi i prizora […] Arsić je polako prelazio na komponovanje dinamičnih odnosa delova mašine, kaciga, brojeva i kaseta, da bi došao do jedne apstraktnije sheme u kojoj je kaciga dobila vrednost metafore o mašini, njenoj brzini, moći i pogubnosti u današnjem svetu…
Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 - oktobar 1986) 34.
Rečenicu „Trka je kao život, a svi ne stižu na cilj“ izgovorio je Miroslav Arsić još 1970. godine, anticipirajući ključne reči tipične za poetski diskurs njegovog čitavog stvaralaštva u znaku mitologije motocikla i motoristike. Tematizacija urbanog fenomena motocikla kod njega je tek povod da se u razvijenoj skali plastičnih definicija ostvari jedan mogući dijalog sa vremenom. Tako su motor i kaciga u čitljivim i asocijativnim tragovima postali umetnički znak i metafora životnih pulsacija u dijaboličnoj igri fatalnih gubitnika u sve većim realnim i fikcijskim brzinama. Jer brzina i pokret, energija i ritam, mehanika i vreme, dramatika čiste akcije u crno-belom ili dinamizam pokrenutih masa u mikro priči dostigle su u ovom radu svoju sugestivnu materijalnost. Arsić je prvu samostalnu izložbu priredio 1961. godine i od tada do danas, tokom pet decenija, sa odmerenim intenzitetom i koncentracijom, on paralelno i/ili naizmenično stvara i izlaže slike i grafike. Ova uobičajena i česta medijska dihotomija inicira pitanje: koliko je kreativnih signala bilo na Arsićevom putu od slike ka grafici i/ili od grafike ka slici?[...] Ili pitanje: može li se signirati tačka u kojoj su se problemski okviri ovog paralelnog slikarsko-grafičkog hoda približili i/ili dodirnuli?[...] Fokusirajući problemske karakteristike, umetnički i profesionalni standardi po kojima se prepoznaje tradicija beogradske grafičke škole, očito da je Arsić jedan od njenih markantnih predstavnika. [...] Rano je uočena njegova vizuelna i duhovna elaboracija bliska figurativnoj estetici proistekloj iz iskustva nove figuracije i pop-arta. […] Vremenom, njegov likovni izraz se lagano pročišćavao, a na liniji crno-belog hromatskog događaja/uviđaja u kadru kompozicije gubi se barokno-apokaliptično zasićenje, utišava doza retorike i deskriptivnosti da bi se došlo do kristalno sofisticiranog vizuelnog ideograma kacige, simbola čovekove odsutnosti. Varijacija na temu kacige vizuelno je pročišćena, svedena na dobro izbalansirane odnose u geometrizovanom polju oplemenjenom bogatim crtačkim finesama i kontrastu sa sferičnim formama dominantnog prednjeg plana. Očito, geometrijsko poreklo pažljivo stukturisane kompozicije u službi je ritma forme, definicije pokreta i regulisanju ravnoteže masa. Novi mit o letačima Dedalu i Ikaru Arsić je preformulisao u događaj u kome učestvuje Nepoznati Jahač na svojoj savršenoj Harley Davidson mašini/skulpturi, jednom od nosioca estetike novog doba vidljivom i u idealu brzine…
Lj. Ćinkul, Trka je kao život, a svi ne stižu na cilj, Politika (Beograd 24. februar 2012)
