Ilija Kostov, Kraljevski par, 1988, akvatinta u boji, 77.5x56 cm
Ilija Kostov (1941. Skoplje)
Diplomirao je 1966. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Ljubice Sokić, gde je 1969. završio i postdiplomske studije. Od 1969. izlagao je samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Kil, Brisel, Venecija, Bradford, Njujork…).
Nagrade/izbor: Nagrada časopisa Umetnost na Oktobarskom salonu, Beograd, 1975; Zlatna igla ULUS-a 1976.
Obrazloženje žirija
Žiri jednoglasno dodeljuje nagradu Veliki pečat za 1988. godinu Iliji Kostovu za rad
Kraljevski par, sa obrazloženjem:
U krugu malobrojnih grafika Ilije Kostova nametnula se svojim tehničkim i kolorističkim svojstvima, a data joj je prednost jer se ovaj autor izdvojio u beogradskom grafičkom krugu po svojoj postojanoj predanosti grafičkom mediju i već formiranom stvaralačkom opusu. Ovom već afirmisanom grafičaru nagrada Veliki pečat samo je potvrda jasnog i ubedljivog stava iza kojeg stoji ozbiljan višegodišnji rad.
Članovi žirija: Ljubomir Ivanković, grafičar i Jovan Despotović, istoričar umetnosti i Boško Karanović, slikar i grafičar (umesto odsutnog Dragoslava Kneževića)
5. maj 1988.
Ako bi trebalo da objasnim svoj razvoj, pomišljam odmah na dane kada je trebalo da se odvojim od onoga što je naučeno, što je služilo kao iskustvo i da oformim svoj lični stav prema sebi i prema svom radu...
I. Kostov, Anketa/Grafičari, Umetnost 23 (Beograd 1970) 21.
... iracionalan aranžman koristio je Ilija Kostov u svojim motivima sa prenosnim značenjima o gubljenju životne ravnoteže u postojećim civilizacijskim uslovima. Taj poremećeni sklad u prirodi on će početkom osme decenije ubedljivo prikazati jednom orvelovskom slikom u kojoj su životinje nosioci umetnikove poruke...
Lj. Slijepčević, „Grafika Beogradskog kruga“, u: Jugoslovenska grafika 1950-1980. Serija: Jugoslovenska umetnost XX veka, Muzej savremene umetnosti (Beograd, oktobar 1985 - oktobar 1986) 31.
Iz Beogradskog grafičkog kruga izašli su brojni izuzetni umetnici, među kojima je i Ilija Kostov. On je značajan predstavnik nove figuracije i specifične poetike zasnovane na doslednoj primeni ličnih estetskih principa i potrebi da ponudi svoje iskustvo života i umetnosti. U sedmoj deceniji prošlog veka, u skladu sa vremenom, izrazio je interes za društveni angažman i opstanak čoveka, ali kasnije se gotovo isključivo okrenuo najintimnijim, naizgled najobičnijim večnim emocijama, egzistencijalnim sumnjama i zagonetkama. Iako su na Ilijinim grafikama različiti motivi, u poslednje vreme je radio na urbanim, ptice i dalje ostaju glavna misao koja ga zaokuplja. Svestan je da su široko prihvaćene kao simbol veze između neba i zemlje, da označavaju viša stanja bića, da su vesnici bogova i izraz njihove naklonosti prema čoveku i – da imaju mnoga druga značenja u zavisnosti od civilizacije i vrste kojoj pripadaju. Ipak, čini se da ga one zanimaju zbog oblika njihovih tela, njihove osetljivosti, njihove blagosti, prijatnih zvukova koje proizvode, njihove slobode i drugih asocijacija koje izazivaju. Ili je zato što prema Bašlaru, osim njihove najlepše sposobnosti da lete, ptice imaju mnoge moralne kvalitete i možda su one jedine koje nastavljaju da realizuju originalnu sliku, onu koja živi u dubokim snovima naše srećne mladosti. Ilija počinje od prirode i onoga što može da se vidi, ali prevazilazi početnu tačku i rešava likovne probleme. On poseduje specifičan stav prema formi koju obogaćuje brojnim geometrijskim površinama i ornamentima, naglašava je koristeći snažne živopisne kontraste ili je umiruje prefinjenim koloritom. Zadržava konture ptičjeg tela, zgrada i drveća kao subjekte njegove glavne ideje i veze sa stvarnošću, ali ih svodi na izražajnu suštinu koju koristi da objasni apstraktno zamišljenu celinu koja vodi do srži njegove poetike, koja nagoveštava željenu atmosferu i izražava emociju koja nikada nije ista. Iz ovih razloga, on održava značajne rezultate i zauzima visoko mesto u našoj umetnosti.
Lj. Miljković, uvodni tekst u katalogu izložbe (Skoplje, 2013)
