No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 1991.
Milica Žarković, Pieta



Milica Žarković, Pieta, 1991, suva igla, 70.5x51 cm

Milica Žarković (1954. Pančevo)
Diplomirala je 1979. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je 1982. završila i postdiplomske studije. Specijalizirala je 1987. na Facultad de Bellas Artes u Madridu. Od 1982. izlagala je samostalno (Beograd, Pariz, Dubrovnik...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Fredrikstad, Kanagava...) Nagrade/izbor: Premio Unternazionale Biella per I Incisione, 1990; Zlatna igla ULUS-a, 1994; Nagrada Beogradskog exlibris društva, 2002.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 1991. godinu jednoglasno je dodeljena Milici Žarković za grafiku Pieta sa obrazloženjem: Milica Žarković je dostigla najviši nivo u korišćenju sredstava ekspresije za postizanje poetike motiva. Karakterističan je kreativan pristup pri upotrebi klasične tehnike suve igle i klasičnog motiva Oplakivanja Hrista u savremenoj i originalnoj interpretaciji, u kojoj ćemo pre svega uočiti krajnje istančan osećaj za ekspresiju linije. Osmišljenim i smelim kolorističkim detaljima Žarkovićeva obogaćuje poetsku priču koja, u svom celokupnom likovnom aranžmanu nosi određene konotacije umetnosti osamdesetih i očigledno devedesetih godina, ali koje istovremeno, i pre svega, sadrže objektivno utvrđene opše vrednosti jednog umetničkog dela bez užeg lociranja u vremenu, prostoru ili umetničkoj pojavi.

Članovi žirija: Ljiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti, Božidar Džmerković, slikar i grafičar, Zoran Todović, slikar i grafičar
13. maj 1991.



...Napor da izgradi vlasiti umetnički kredo oseća se u tananim vibracijama što nastaju negde u dodiru efemernog i izmaštanog, viđenog i željenog, izgovorenog i smišljenog, savremenog i arhaičnog. Saznanje da subjektivna misao najmanje može da pretenduje na univerzalnost upućuje nas na korene. U umetnosti nema istine do lične istine, a Milica Žarković je traži u seizmogfraskom beleženju poruka vremena čije proticanje pokušava da za trenutak fiksira. Neometena trenutnim trendovima koji vladaju likovnom umetnošću [...] usamljenik u svojoj generaciji, nalazi podsticaj za svoj rad u iskrenom zapisivanju neposrednih susreta i situacija. Izuzetnim crtačkim nervom jednostavnu motivsku građu – autoportret, pojedinačni ili grupni portret – personalizuje linijom, živom i fleksibilnom, neujednačenog intenziteta i težine, koja kao kontura teče ivicom forme. Podsećanje na staru i znanu istinu da u prostranom svemiru nema dva jednaka lica intrigira i pokreće stvaralačku energiju. Ona traga za psihološkom komponentom likova u sistemu jednostavnog i čitljivog medijskog znakovlja. Zagonetnost je osnovno psihološko svojstvo ovih intimnih portreta koje smešta u ambijent gotovo štafažnog karaktera. Čak i kad ih maskira (prerušava svoj model u harlekina) ona to čini sa uverenjem da maska u igri, kao tajna, ima spiritualno svojstvo. [...] Pored toga što je biografski podatak i dokument, autoportret je i značajan refleks umetničkog stvaranja sa bitno izraženom unutrašnjom sadržajnošću. U autoportretima Milica Žarković je izrazila najdublje emotivne slojeve svoga bića. Bez znakova narcizma, ona je refleksiju o sebi dovela do mita o drugom polu i večnom naporu na se to drugo prevaziđe autonomijom ličnosti. Ne uspevajući da u crtež unese sve sitnice koje nešto znače, ona radi i kolaže i asamblaže, crtežu dodaje treću dimenziju i ispunjava prostor između lista i stakla predmetima različitog porekla (čipke, stari nakit, sasušeno bilje i dr). Prinoseći na ove male oltare, simbole prolaznosti, zapravo pojačava vrednosti emotivnog porekla. Bogatstvo upotrebljenog materijala, predanost i žar sa kojim slaže ove dekorativne elemente, u tesnoj su vezi sa poetikom usamljenog i pomalo hermetičnog sveta. Slobodna u granicama pravila, Milica Žarković je stvaralac krajnje istančanog senzibiliteta koja, kao veliki igrač, oseća stalnu potrebu za obnavljanjem nepredvidivih situacija.
Lj. Ćinkul, „Da labud uvek ima senku lista u vodi“, Književna reč br.255 (Beograd 25.4.1985), ponovo objavljeno u „Čuvari umetničke tajne“, Clio (Beograd 2002) 186-187.

U maniru sentimentalnog osvrtanja na prošlost, Milica Žarković je stvorila izuzetno originalnu verziju Nove slike u grafici. Priče, predmete i slike koji su je u detinjstvu fascinirali iskoristila je za poetske motive u kojima se braurozni linearizam ističe kao odnegovan „ženski rukopis“ ili kao ovlaš nanete skicuozne beleške. Sa odmerenom dozom ironije i karikaturalnosti, ona je poetične sadržine, kič – slike lepotica sa anzis karti ili iz porodičnih albuma „prevela“ na motive u kojima se takođe pojavljuju autoportretski likovi. Tokom devedesetih, preovlađuju sadržaji iz poezije, mitologije ili religije. [...] Tehnikom suve igle demonstrirala je krajnje instančan osećaj za ekspresiju linije. Linijom već opisan siže, dopunjavala bi kolorističkim pasažima ili mestimičnim mrljama boje – kao naknadne dopune pri opisu atmosfere...
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 120.

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi