Lidija Antanasijević, Košmar, 1993, kombinovana tehnika, 94x68 cm

Lidija Antanasijević (1961. Beograd)
Diplomirala je 1988. na Fakultetu likovnih umetnosti , gde je 1991. završila i postdiplomske studije. Od 1991. izlagala je samostalno (Beograd, Ljubljana, Glazgov, London) i na kolektivnim izložbama (Šamalije, Ibica, Fredrikstad, Kanagava, Stokholm, Saint Cloud…). Nagrade/izbor: Nagrada Centra za grafiku i vizuelna istraživanja na Međunarodnom bijenalu grafike, Beograd, 1988; Izložba meseca, Studio B, Beograd, 1991; Nagrada na XIII međunarodnom bijenalu grafike u Ibici, 1994; Nagrada na prvoj Međunarodnoj izložbi male grafike u Stokholmu, 1996; Srebrna medalja na prvoj međunarodnoj izložbi Miniatura Zen umetnici u Stokholmu, Nagrada John Purcell Paper na izložbi London Print Workshop-a, London, 1997. Od 1991. živi u Londonu.

Obrazloženje žirija
Jednoglasnom odlukom nagrada Veliki pečat za 1994. godinu dodeljena je Lidiji Antanasijević za rad Košmar, sa obrazloženjem: Mada je reč o relativno mladom stvaraocu, Lidija Antanasijević se već na prvoj samostalnoj izložbi, u januaru 1991. godine, predstavila kao sasvim zrela autorska pojava čija se snažna grafička ekspresija razvija u duhu najboljih tradicija beogradske grafičke škole. Pored samog rada na izložbi žiri je, isto tako, cenio njen stvaralački kontinuitet koji je u uzlaznoj liniji kao i njen pouzdani hod i vezanost za ovaj medij. Reflekujući novi i autentičan zvuk, uz superiorno vladanje klasičnim tehnikama duboke štampe, Lidija Antanasijević se razvija u ličnost prepoznatljivog stvaralačkog rukopisa.

Članovi žirija: Bojana Burić, istoričarka umetnosti, Nevenka Stojsavljević, grafičarka i Branimir Karanović, grafičar
16. maj 1994.

…Ono što bi se nazvalo temom u tim grafikama, nije tek jednostavno nabačeno spolja, kao slučajni oblik koji je zalutao iz nekog inventara slike […] već se ona kao neumitnost i posledica apsolutne koncentracije na ono što predstavlja fenomen egzistencije, vezuje za predstavu čoveka, u većoj meri za psihičku no za fizičku dimenziju. Lidija u svom paralelnom svetu grafike nastoji da vaskrsne svu sumu unutrašnjih napetosti koje dopiru do površine lika, kloneći se olakog pristajanja da sklizne na površinu i izgubi se u inertnosti. Iz bogatog duktusa i fakture nameće se pre svega jedna neumoljivo grafička logika, uzbudljiva i dramatična, kolajući prostorom u takvom zamahu da se ni manje upućeno oko ne može zateći u ravnodušju. Ovo je grafika velikih raspona […] izvan svake šeme formalizma i tehnicizma, i samo po toj meri uvreženosti u sferu suština, dubokoj koncentraciji i duševnom žaru, ona se javlja kao autentično iskazanje.
D. Đokić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 9-19. januar 1991)

Veliku grafičku kultivisanost demonstrirala je i Lidija Antanasijević koja je ekspresiju svojih motiva zasnivala, prvenstveno, na ekspresiji fakture ploče u tehnici duboke štampe. […] U kiselinama razrovašenoj ili blaže struktuiranoj podlozi sugerisala je njeno unutrašnje kretanje: u slojevima same grafičke materije događa se drama, višeznačna reljefna ostrva zrače unutrašnjom estetičnošću kao kontrapunkt spoljašnjem – ružnom. Ekspresija se pojačala figurom, bez veće dodatne naracije…
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 119.

… L.A. Tema je […] moja želja, potreba i pasija da izrazim sebe u rascepu u kom živim između dve kulture i dva jezika (ćirilica i latinica se mešaju, srpski i engleski izlazi spetljano iz mene u isto vreme), između dva različita umetničkog stila izražavanja: likovno-vizuelnog (srpskog) i verbalno-vizuelnog (engleskog). Pokušavam da izrazim to svoje emotivno stanje: unutrašnja borba i potreba koja se izliva spolja u nečujni glas. Unutra živo i bučno - spolja tiho i nečujno (Možda na neki način izražavanje sopstvenog karaktera: koktel kreativca i kulturološkog migranta; ili lični karakter kakav sam uvek imala... sposobnost da se vizuelno izrazim pre verbalnog). [ ...] grubost dasaka skinutih sa industrijskih paleta i njihove razne teksture upotrebljenosti, potrošenosti i slično sa kombinacijom prirode u njima, ide u prelep kontrast sa ekstra finim, tankim, delikatnim japanskim papirom (na njemu se štampa japanski novac) na kom sam štampala. Kontrast moje delikatne prirode i života migranta sa kojim se nosim.
Lj.Ć. Metafizičku dimenziju ljudske svesti i stvarni identitet bića moguće je sagledati u udvojenom liku lepog i demonskog. Privučena tajnama unutrašnjih prostora bića, Lidija Antanasijević svojevrsnoj poetskoj transpoziciji mitologije svakodnevnog, nastoji da dokuči korene naše egzistencije. „Ona je stvaralac snažnog likovnog doživljaja i rukopisne ortografije, zakoračila je u zonu prostora u kojem je njena pažnja usredsređena na otkrivanje određenih stanja duha, našla je odgovarajući medij u kojem postiže grafizam i plastičnost rešenja, iskazuje se kroz formu u kojoj stepen dovršenosti nije bitan, usvaja grafičku matricu kao specifičan organizam, dramatika izvođenja dovedena do agresivnog dejstva.“ – fragmenti davnašnje kritičarske refleksije (februar 1991) i danas su kompatibilni sa novim radom…
Delovi imaginarnog razgovora Ljiljane Ćinkul i Lidije Antanasijević i fragmenti elektronske pošte iz jula i avgusta 2009. godine
Uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 31. avgust -12. septembar 2009)