Daniela Fulgosi, Razgovor, 2000, linorez i sitoštampa, 70x100 cm
Daniela Fulgosi (1967. Zemun)
Diplomirala je 1991. na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, gde je 1995. završila postdiplomske studije. Od 1993. izlagala je samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Budimpešta, Fredrikstad, Kanagava, Osaka, Tuzla, Krakov, Pariz, Seul…)
Nagrade/izbor: Plaketa ULUPUDS-a, 1991; Zlatno pero Beograda, 1992; Nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu, 1997; Zlatna igla ULUS-a, 2004.
Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.
Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2001. godinu jednoglasno je dodeljena Danieli Fulgosi za grafiku
Razgovor, 2000, linorez i sitoštampa, sa obrazloženjem:
Daniela Fulgosi se tokom devedesetih dosledno i kontinuirano afirmisala na likovnoj sceni upečatljivim likovnim prizorima posvećenim iščitavanju fragmentarnih i uvećanih delova ljudske figure. Dominantno svojstvo njenog rukopisa nosi ekspresivan crtež a lice i glava postaju svojevrsni predeli odabranog motiva. Fulgosi insistira na izrazu gotovo dramatičnih personalnih svojstava a nagrađeni rad
Razgovor svedoči o poetskoj snazi i znalački odabranim grafičkim tehnikama – linorez i sitoštampa – primerenim autorskoj ideji.
Članovi žirija: Dragana Vranić, istoričarka umetnosti, Milan Blanuša, slikar i grafičar i Branislav Fotić, grafičar
14. maj 2001.
Daniela Fulgosi je već na prvim izlaganjima u drugoj polovini devedesetih, skrenula pažnju snažnom ekspresijom ženskih i muških glava i torzoa. Usmeravanjem velikih i malih tokova zareza u linoleum ona „formira“ anatomske segmente i gradi impulsivnu grafičku fakturu koju potencira bojom – takođe u linearnim tokovima. Bez obzira na format lista, uvek se radi o „predimenzioniranim“ glavama ili delovima tela koji su stoga, skoro uvek „presečeni“. Takvim kadriranjem umetnica usmerava gledaoce na predmet svoje pažnje – na muskulaturu, na izraz lica, na potiljak ili kosu, na pokret. I ovi prizori su nalik inscenacijama – za reklamni pano, za plakat, za filmski kadar. Stara tehnika strpljivog rezanja i urezivanja sada je u funkciji dočaravanja utisaka iz savremene pop-kulture.
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 119.
Daniela Fulgosi je početkom devedesetih godina, po završetku studija, započela intenzivnu i zapaženu umetničku aktivnost i već tada bilo je očigledno da se na likovnoj sceni promoviše snažna autorska pojava na čijem primeru se potvrđuje teza o postojanoj vitalnosti klasičnih medija kao što su crtež, grafika ili kolaž. […] Fulgosi nastavlja da problematizuje fenomen višeznačnosti likovnog dela u jezičkom kodu figuracije i njenim ekspresivnim poetskim izdancima. U gro-planu kompozicije je ljudsko lice koje svojim intenzitetom poput jakog magnetnog polja čini realne dimezije ovih radova još većim, a utisku monumentalnosti svakako doprinose optička vizura kompozicije i njen crtački i koloristički dinamizam. Fokusiranjem ljudskog lica u ekranske kadrove i upečatljive storije autorka kao da rekonstruiše odnose i događaje - identifikacije, inicijacije, fatalne greške...? Čak i u naslovima radova […] pratimo osnovni idejni tok zasnovan na naglašenoj vizuri psiholoških stanja prisutnih (i/ili odsutnih bića) i njihovim kompleksnim odnosima i karakterima. Pojedinačno ili udvojeno lice u formi diptiha, kao polje auto/refleksivnih stanja i izraza grča, smeha, straha, odsutnosti ili neke druge sugestivne grimase, svejedno, na liniji je mogućeg dijaloga, samospoznaje kroz saznanje o Drugom. Isto tako, može se reći da su ove grafičke situacije, pre svega, vizuelno zasićene jedinice, a kao transmiteri selektivnog sećanja one predstavljaju svojevrsnu enciklopediju privatnog života sa elementima istorije, kulture i umetnosti. […] njen afinitet za tehniku linoreza u neposrednoj je vezi sa idejnim i vizuelnim osobenostima samog rada; energija uvijene i talasaste linije, kvalitet crteža, ekspresija gestualne spontanosti, živi grafizam doveden do mreže rasternih vibracija, pasaži bogatih koloristričkih vrednosti crne, crvene, plave, mnoštvo detalja u razuđenoj formi projekcije lica i njegovog karaktera, sofisticirano ponavljanje s razlikama – deo su bogatog strukturisanja otiska i primarne optike u kojoj kulminira impresivna vizuelizacija faktografskih činilaca. Isto tako, svojim linorezima Fulgosi na najbolji način revitalizuje ovu danas, takoreći, bočnu tehniku koju često koriste studenti i sopstvenim primerom demantuje eventualnu ideju o njenoj prevaziđenosti ili istrošenosti. Gledajući na grafiku kao polje autentičnog izraza u okviru savremene umetničke scene, novi radovi Daniele Fulgosi sadrže notu figuralnog predznaka i manifestaciju žestoke ekspresivne moći umetnice u punoj stvaralačkoj zrelosti.
Lj. Ćinkul, Selektivno sećanje, Politika (Beograd, 9. mart 2008)
