Miodrag Mlađović, Zbijanje, 2002, suva igla, 70x100 cm

Miodrag Mlađović (1960. Žerovnica, Zvečan)
Diplomirao je 1983. na Akademiji likovnih umetnosti u Prištini, klasa prof. Zorana Jovanovića Dobrotina; postdiplomske studije završio je 1987. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Boška Karanovića. Od 1982. izlagao je samostalno (Beograd, Skoplje, Berlin, Herceg Novi...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Ljubljana, Harkov, Fredrikstad, Solun, Kijev...). Nagrade/izbor: Zlatna diploma za grafiku na 6. izložbi Jugoslovenskog portreta, Tuzla, Nagrada za grafiku, 8. Mini Print Internacional de Cadaques, Španija, 1987; Zlatna igla na Međunarodnom bijenalu grafike Suva igla, Užice, 2005. Profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2003. godinu jednoglasno je dodeljena Miodragu Mlađoviću za grafiku Zbijanje, 2002, suva igla, sa obrazloženjem: Mlađovićeva grafika izložena na ovogodišnjoj Majskoj izložbi predstavlja reprezentativni primerak iz njegovog kontinuiranog grafičkog opusa. I u ovom listu su ubedljivo manifestovane glavne odlike njegovog umetničkog izraza: jasna sadržinska ideja, uverljiva plastička realizacija i sugestivan eksperesivni iskaz. Osim toga, žiri je imao u vidu činjenicu da se Miodrag Mlađović, tokom devedesetih godina prošlog veka i tokom prvih godina ovog veka, dosledno i kontinurano afirmisao na našoj likovnoj sceni svojom visokom grafičkom kulturom, doprinoseći svojim autorskim dometima izuzetnom nivou medija grafike. Ovaj autor gradi poetiku svog dela jednostavnim sredstvima poštujući autentične vrednosti otiska a posebno se oslanja na sugestivno dejstvo linije kao primarnog plastičkog elementa svog grafičkog izraza. Vladajući superiorno grafičkim sredstvima duboke štampe Mlađović se afirmisao kao značajna autorska pojava u beogradskom grafičkom krugu. Zbog svega toga žiri je doneo jednoglasnu odluku da se Miodragu Mlađoviću dodeli nagrada Veliki pečat.

Članovi žirija: Sava Stepanov, likovni kritičar, Vladimir Veljašević, grafičar i Siniša Žikić, grafičar
19. maj 2003.

…Miodrag Mlađović u svojim grafikama ostaje veran crno-belim odnosima i bez naglašene komplementarnosti sa savremenim slikarstvom nosi određene odlike nove umetnosti. Evidentan je interes za teksturu matrice koja u otisku ostavlja trag ruke i ličnosti autora, čime se umetnik uključuje u inventivne naslednike tradicije Beogradskog kruga. Potrebu za ličnom beleškom realizuje inspirišući se dečijim crtežima, automatizmom nadrealističkog predznaka i gestualnošću tipičnom za neke pokrete klasične apstrakcije. Njegovi ideogrami kodiraju poruke koje pripadaju oblasti iracionalne komunikacije. „Nespretni“ crteži su linearni tragovi nesvesnih podsticaja…
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 124.

Grafičko stvaralaštvo Miodraga Mlađovića nosi sve odlike beogradske grafičke škole za koju je karakteristično tradicionalno tumačenje medija u kojem je zadržana precizna relacija matrica-grafički otisak. U formiranju umetničkog profila ovog autora vidno su se ukrstili uticaji zavičajne atmosfere kosovskog podneblja ali i edukacija započeta na prištinskoj a nastavljena na beogradskoj Likovnoj akademiji. U drugoj polovini osamdesetih godina, vezujući se za iskustva figuracije, Mlađović je zapažen ciklusima […] čije rudimentarne forme i ekspresivan crtež afirmišu stvaralačku snagu pokrenutu intuicijom.[…] Grafičke celine […] kao introvertno orijentisani poetski iskazi, deo su istog asocijativnog sklopa. Intuicijom i kontrolisanom spontanošću Mlađović želi da predstave sveta i osećanja svede na njihovu arhetipsku meru. Imperativ autorovog stvaralaštva jeste vrsta otvorenog dijaloga. U ovom svojevrsnom dijalogu usklađuju se energija i strpljenje, pulsiraju brzina i snaga, dodiruju se impuls i nadzor. Pri tom, grafički izraz proističe iz suštine tkiva crteža u kojem autor otvara prostor natopljen čulnim utiscima. Isto tako, Mlađovićev likovni prostor obojen je snagom naročite vrste koja u formi ekspresivne gestualnosti animira određene poetske simbole i znakove. Neprekidnu metamorfozu oblika i burne tokove osećanja sledi likovni instikt koji kontroliše i usmerava impulse. Zato se ova grafička stanja mogu primiti i kao svojevrsna transkripcija kosmičkog lirizma, prepoznatljivog i u savremenoj umetnosti prve polovine veka. Ekspresivna i dinamična linija, naglašeno izdvojena ili uronjena u mrežu kompozicije, kao putokaz kroz lavirint, postaje znak oslobođene energije. Kao u podvučenoj rečenici, u Mlađovićevim grafičkim listovima, izdvaja se živo tkivo crteža; ono u sebi sadrži ne samo kvalitet linije i njene bogate gradacije već je slika propustljive moći linijskog sklopa same šrafure. U toj oslobođenoj igri otvara se polje uzajamnog aktiviranja znaka i prostora u kojem su ekspresivnost motiva i materijala izrasli iz samog bića medija. Tako u ovoj grafici kvalitet medija dobija posebno svojstvo. Naime, u tehnici suve igle ekspresija linije dovedena je do krešenda da bi u istom momentu ovaj oživljeni znak tvorio plastičnu vrednost celine kompozicije…
Lj. Ćinkul, Emitovano: Treći program Radio-Beograda, Hronika, 27. decembar 1993.