Dimitrije Pecić, Dunav III, 2005, drvorez, 101x71 cm

Dimitrije Pecić (1961. Priština)
Diplomirao je 1986, a postdiplomske studije završio je 1989. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, klasa prof. Milice Stevanović. Od 1987. izlagao je samostalno (Beograd, Čačak...) i na većem broju kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Solun, Turku...). Dobitnik nekoliko nagrada. Profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se slikarstvom i grafikom.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2005. godinu jednoglasno je dodeljena Dimitriju Peciću, za rad Dunav III, 2005, drvorez, uz obrazloženje: Dimitrije Pecić tiho, kontinuirano i dosledno realizuje svoj specifični likovni govor a njegov doprinos savremenoj likovnoj sceni je nesumnjiv. Stvaralački stav ovog umetnika jedinstven je i prepoznatljiv u crtežu, slici ili grafici – medijima u kojima radi. Dimitrije Pecić u svojim grafikama tonskim rešenjima postiže harmoniju svojstvenu kontemplativnom načinu mišljenja i uosećavanja. Njegov osećaj za strukturu materijala i pravi izbor odgovarajuće grafičke tehnike vode ka ubedljivom i sofisticiranom likovnom rešenju.

Članovi žirija: Rada Selaković, slikarka i grafičarka, Branislav Fotić, grafičar i Katarina Radulović, istoričarka umetnosti
22. maj 2005.

U slučaju umetnika izrazito savremenog urbanog senzibiliteta, poetska utemeljenost opusa u domenu žanr-scene nedvosmisleno ukazuje na veoma jasan i osoben umetnički stav. Temeljna i trajna opredeljenost za ovu likovnu temu upravo čini osnovnu premisu stvaralaštva beogradskog slikara i grafičara, docenta na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Dimitrija Pecića [...] Posle serije animalističkih portreta, scena sa pijace, urbanog detalja, pejzaža [...] Pecić pažnju usmerava isključivo na jedan motiv – reč je o Dunavu. Izložbom „Dunav“ obuhvaćen je ciklus pejzaža nastalih od 2002. godine do danas [...] Karakterističnim slikarskim postupkom, gde linija zadržava dominantnu funkciju, Pecić prizore preinačuje u mirne, statične kompozicije. Reč je o svojevrsnoj likovnoj fosilizaciji, čime on prizor svodi na njegovu ljušturu, a zatim nenametljivim urezivanjem gotovo apstraktnih, linearno-kolorističkih ritmova u tu ljušturu, on ostvaruje veoma suptilnu, ali istovremeno dinamičnu likovnu igru.
D. Purešević, Emitovano u emisiji Beokult, Drugi program Radio-televizije Srbije, mart 2006.

...Njegov svet je miran, gotovo nepomičan, svečan, toliko lišen telesnosti da je u pojedinim trenucima čak aseptičan.To je jedan svet bez pokreta, ali sa zamahom, odnosno dinamikom koju tvore kako siva ili crna debela kontura glavnih elemenata slike, tako i čitav splet vertikalnih, horizontalnih, dijagonalnih, ponekad i tačkastih linija. Ovo svojevrsno šrafiranje koje proističe i iz same tehnike rada (Pecić u drvorezu ostavlja tj. ne „zaštićava“ linije koje su pratilac ove grafičke tehnike, odnosno, on potez noža ostavlja vidnim) osnovno je gradivno sredstvo njegovih grafika. Te linije odvajaju osnovne površine i boje, gradeći perspektivne planove u inače pretežno dvodimenzionalnom Pecićevom izrazu, otelovljujući jedan stilizovan, pojednostavljen, namerno „naivan“ pristup. Sve je jednostavno, čisto, široko i prostorno [...] Pecićev kolorit iznenađuje, i daje finalni ton celom ovom opusu. Puno neuprljane sive i blage braon osvetljeno je velikim površinama bele (belog kostima ženskih protagonista) i jasne, svetle žute, narandžaste, crvene boje, uz poneki bledo-plavi kontrast. Ovaj pastelni ton daje finoću ovim radovima, kao i neobični osećaj da Pecićeve odaliske zauzete pijačnim poslovima ipak nisu od ovog sveta.
A. Popović Bodroža, Iz teksta povodom izložbi D. Pecića u Galeriji ULUS i Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Likovni život, broj 79/80, 1999.

Ciklus pejzaža Dunav potvrda je sklonosti Dimitrija Pecića da se u serijama crteža, slika ili grafika bavi odabranim fenomenom [...] Obale Dunava kod Sentandreje postale su tako dragocen podsticaj za Pecićevo ispitivanje likovnog i simboličkog potencijala izabranog fenomena. Vidljiva su dva bliska ali različita polazišta. U prvom Dimitirije Pecić slika ili crta prodore kopna u vodu, sraz svetlih, oštrih peščanih jezika kopna koji ulaze u dinamičnu struju reke. Pri tome, vrednost ovih tihih, tajanstvenih pejzaža, počiva na odnosu kopna i vode, njihovih formalnih i kolornih protivteža, ali značajnu ulogu dobijaju i krošnje vrba koje se dižu iznad obala i reke. U drugom slučaju Pecićevu pažnju više zaokuplja moćni tok Dunava, a suprotna obala, uska traka zemlje sa šumom i horizontom neba nad njom, postaje orijentir prostora i umetnikovog prisustva u izdvojenom, delikatnom svetu. Oba pristupa povezuje umetnikova istočnjačka lucidnost pri preobražaju vizije realnih fenomena u slikovne i crtačke znake...
V. Pavković, Dunav Dimitrija Pecića