Dragan Momirov, Bez naziva, 2006, kombinovana tehnika, 50x35 cm
Dragan Momirov (1962. Zrenjanin)
Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1989, klasa prof. Marka Krsmanovića, a postdiplomske studije završio je 1991, klasa prof. Mileta Grozdanića. Od 1991. izlagao je samostalno (Beograd, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Herceg Novi, Kotor, Čačak…) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Bitolj, Mastriht, Miškolc, Varna, Edinburg, Solun, Krakov, Ljubljana...).
Nagrade/izbor: Nagrada za grafiku iz fonda Đorđe Andrejević Kun, 1989; Druga nagrada na II bijenalu grafike, Beograd, 1992; Otkup sa Bijenala grafike, Beograd (za zbirku Muzeja savremene umetnosti), 1994; Nagrada za litografiju, World Print Festival Agart, Ljubljana, 1998.
Profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2006. godinu jednoglasno je dodeljena Draganu Momirovu za rad
Bez naziva, 2006, kombinovana tehnika, sa obrazloženjem:
Dragan Momirov se izdvojio na likovnoj sceni već sa prvim grafikama, početkom devedesetih godina, kada je završio postdiplomske studije u klasi profesora Mileta Grozdanića i priredio svoju prvu samostalnu izložbu. Dobre osobine beogradske grafičke škole i autorova posvećenost ovom mediju samo su ubrzale vreme fermentacije i promenu stanja gledanja u stanje viđenja. Momirov je autor osobenog znakovnog sistema koji se zasniva na redukciji suvišnog, a bitna svojstva njegovih radova su kompaktnost, znakovnost, jednostavnost, reljefnost, uravnoteženost i fokusiranje na arhetipske modele.
Članovi žirija: Dimitrije Pecić, grafičar, Dragan Kićović, slikar i grafičar i Ljiljana Ćinkul, istoričarka umetnosti
8. maj 2006.
Dragan Momirov je zaokupljen stvaranjem „skulptoralnih“, masivnih statičnih formi koje specifičnom materijalnošću sugerišu snažan energetski potencijal. Slojevitošću strukture u dubokoj štampi i valerskim nijansama diskretnog prigušenog kolorita u litografiji, on gradi sugestivnu teksturu koja svetlim pasažima emanira svetlost. U delikatnim odnosima kamenolikih formi, u njihovoj reljefnosti, u „nepravilnosti“ izrezanja ploča, u mestimičnim perforacijama, grebanju, crtačkim i bojenim intervencijama u gustoj tamnoj podlozi, Momirov je postigao ubedljivu autonomnost izraza, konkretnost forme. To jeste likovna evokacija iskonskih formi, poetsko ovaploćenje zemaljskih i kosmičkih sila, kako se često tumači arhetipska osnova ovih dela, ali pre svega „žudnja za oblikom“…
Lj. Slijepčević, „Nove pojave u grafici Beogradskog kruga osamdesetih i devedesetih godina“ u: Jedan vek grafike, Dela iz grafičke zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti (Beograd, novembar-decembar 2003) 126.
…mišljenje po kojem je u umetnosti primaran kvalitet umetnikovog senzibiliteta, a umetnost samo sredstvo ispoljavanja, pogađa u stvaralačko središte i Dragana Momirova. Svoju osetljivost za aktuelne umetničke probleme Momirov već dve decenije manifestuje u mediju grafike, a teza grafika - bez ograničenja približava autora inovativnim metodama i graničnim poljima u kojima je neophodno fleksibilno poimanje medija grafike kao i njegova kritička problematizacija. Ipak, uprkos inovacijama, tok umetnosti od uma do ruke nikakvo tehničko posredovanje ne može da zaustavi, a to je važan aspekat afirmacije moći kreativnog čina bez obzira da li se on temelji na interdisciplinarnoj praksi ili konvencionalnim medijima, da li istražuje zakone vizuelnog jezika ili rada kao sredstva komunikacije. Kao umetnik Dragan Momirov se formirao i sazrevao u periodu u kome se granice između medija u izvesnoj meri rastvaraju, umetnici stalno redefinišu parametre, a različite forme štampanog materijala postale su autonomni prostor za istraživanje kompleksnog fenomena grafike. Tako, tragajući za sopstvenim stvaralačkim vjeruju, on je na delu sublimirao temeljna načela grafike beogradskog kruga (na čijim postulatima je školovan) sa recentnim tehnološko-tehničkim faktima. Osvajajući sopstveni stvaralački prostor bez žurbe ali sigurno (blisko premisi manje je više), Momirov je locirao izazovan ambijent na liniji otvorene stvaralačke provokacije. U tako oslobođenom prostoru za novu grafiku nastali su njegovi (nagrađeni) potentni petrificirani gigantski fragmenti i njihove efektne prostorne crne; ova ubedljiva ostvarenja izdvojila su na likovnoj sceni Srbije Dragana Momirova među značajne autorske pojave u devedesetim godinama 20. veka.
Svakako, grafika je otvoren medij za ovog autora danas, u 21. veku, sa digitalnom i nano tehnologijom, u njenim sferama odnegovano je razumevanje veza Tradicija i Novo. […]U svojim novim ciklusima grafika (radni naslov Entropija) autor je otvorio sve Prozore i Vrata na svojoj imaginarnoj Kući i pustio svetlost Panonskog mora da okupa svojim intenzitetom sve forme u kojima se projektuje naše biće, naš identitet. [...] Na pitanje Koje su mogućnosti reprodukovanja danas? Momirov odgovara čarobnim koktelom kombinujući digitalnu štampu sa linorezom, litografijom, suvim žigom na papiru, koži, kliritu…
Lj. Ćinkul, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 13. oktobar - 1. novembar 2008)
