Slavko Milenković, O vremenu, 2007, digitalna štampa, 50x84 cm
Slavko Milenković (1959-2018. Beograd)
Diplomirao je 1982. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića i Bogdana Kršića gde je završio i postdiplomske studije 1985, klasa prof. Božidara Džmerkovića. Od 1985. izlagao je samostalno (Beograd, Novi Sad, Volvic, Šamalije) i na kolektivnim izložbama (Zagreb, Krakov, Bopal, Koči, Varna, Beograd...).
Nagrade/izbor: III nagrada na Međunarodnom bijenalu grafika Suva igla, Užice, 1993; IV nagrada na 3.međunarodnom trijenalu grafike, Kochi, Japan, 1996; Specijalno priznanje za doprinos razvoju grafike povodom samostalne izložbe na 4. trijenalu grafike malog formata u Šamalijeru, Francuska, 1997; Nagrada ULUS-a na Međunarodnom bijenalu grafike, Beograd, 1998; Nagrada Muzeja primenjenih umetnosti na 42. Oktobarskom salonu, Beograd, 2001.
Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2008. godinu jednoglasno je dodeljena Slavku Milenkoviću za rad
O vremenu, 2007, digitalna štampa, uz obrazloženje:
Slavko Milenković se izdvojio kao osobena autorska pojava na likovnoj sceni već sa svojim prvim grafikama i crtežima, osamdesetih godina prošlog stoleća. Za poetiku njegovog dela karakteristična su odmerena rešenja, duhovitost, lucidnost i hrabrost. Milenkovićev nemiran i istraživački duh hrabro unosi nove elemente u sopstveno široko stvaralačko polje i uvek iznova iznenađuje svojim novim i svežim rešenjima.
I grafika nagrađena Velikim pečatom nosi bitna svojstva njegovog rada; u milenkovićevskom duhu prividna jednostavnost kolažne situacije otkriva ubedljivu i slojevitu vizuelnu igru kadriranih polja i razlomljene kompozicije. Žiri je u ovom radu posebno akcentovao Milenkovićev sluh za odabrani medij, u ovom slučaju reč je o adekvatnoj primeni digitalne tehnologije.
Članovi žirija: Branimir Karanović, grafičar, Sava Ristović, istoričar umetnosti i Zoran Banović, grafičar
19. maj 2008.
Digitalne grafike [...] kao jedinstvena estetska celina, ma koliko izgledale likovno jednostavne i vizuelno čitljive, ipak predstavljaju jedan složen sistem mišljenja koji rezultira iz dugogodišnje karijere Slavka Milenkovića koji se iskazao u različitim oblastima savremenog vizuelnog stvaralaštva od tradicionalne grafike, crteža, uljanog slikarstva, terakote, fotografije i dizajna. Paralelno sa promenama medija izražavanja [...] pratimo evoluciju starih i novih ideja definisanih kroz različite prakse, koncepcije i ikonografije. [...] Za [...] grafike iz produkcije 2006-2009. karakteristična je ne samo inovativna tehnika rada u elektronskom mediju, već i nova ikonografija slikovnih predstava zasnovana na ličnom fotografskom iskustvu, citatima iz istorije umetnosti i upotrebi znakova i simbola iz različitih oblasti vizuelnih komunikacija (dizajna, reklame, tv, signalizacije) koji imaju posebnu ulogu u naraciji i semiotici novih predstava. [...] Na ikonografskom planu prizori u delima su građeni kroz definiciju teme i naraciju slike u kojoj specifičnu reverzibilnu ulogu imaju simboli. Određena tema, najčešće provokativnog sadržaja, gradi se u slikovnoj predstavi u više komunikacionih kanala. [...] Na konkretnom primeru grafika ovog umetnika iskustvo je prisutno u svim fazama stvaralačkog procesa, od čina fotografisanja, selekcije motiva, transformacija motiva na ekranu, procesa razvoja teme i građenja kompozicije. [...] Nova slikovna predstava ovih radova je spoj likovnog i narativnog koncepta. U osnovi svake predstave je kompozicija tretirana kao horizontala sa asimetričnim slaganjem kolaža, pozicionirana u centar širokih planova, naspram slobodne bele pozadine. Ključnu ulogu u procesu razvoja motiva u temu ima izvorni materijal, dok citati iz umetničke tradicije i simboli imaju funkcija delovanja u priči kroz tumačenje i komentarisanje određenih situacija. Razvijajući maštovite kompozicione i ikonografske sheme bliske formama slagalice i rebusa, kompozicije u svojoj neuravnoteženoj asimetričnosti deluju otvoreno, sa mogućnošću za dalje manipulacije i intervencije...
G. Dobrić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 8-20. jun 2009)
... smisao „tehnike svuda oko nas“ jeste stalno prisećanje na tehničke sklopove i na njihove mehanizme. U svakodnevnom okruženju, misleći na činjenicu elementarnih tehničkih detalja kao što su antene, mreže, cevi, točkovi, kablovi, kutije i kavezi – javlja se svet nekih dekonstruisanih celina. Pojavom i likom, u ovim crtežima, predstave o svetu predmeta lako se prevode u svet simbola. Tako „redizajnirani“ svet običnih predmeta, kojim se Milenković poigrava kao mogućnostima i smislom utopijskog opstanka, nije prešao ni u kakav sistem „novih mehanizama“. On je time i ekspresiju formi u dvodimenzionalno predstavljenoj pojavnosti sugestivno usmerio ka opštostima simboličkog naslućivanja, svojevrsnoj poetizaciji bezazlenih i ponovo prepoznatljivih oblika u njihovoj skoro čednoj spontanosti samog čina crtanja. Pojavnost predstave čiji je smisao važniji od njenog ovekovečenog prezentovanja, ima za posledicu stvaranje vizuelne metafore kao šire osnove za uosećavanje odnosa gledanog i viđenog sveta realnih formi. [...] Na takav je način stvorena i sugestivnost realno viđenih oblika u novom svetlu simbolizovane ambijentacije prostora. [...] Oni ukazuju na jedan autentičan svet viđenja kojim se ne demonstriraju samo savremene crtačke mogućnosti, već i Milenkovićeva samosvojna kreativna zrelost.
K. Bogdanović, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 17. februar -1. mart 1997)
