No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 2011.
Viktor Mijatović, The Art of God



Viktor Mijatović, The Art of God, 2011, kombinovana tehnika, 100x70 cm

Viktor Mijatović (1977. Beograd)
Diplomirao je 2001. i magistrirao 2005. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Mileta Grozdanića. Od 1995. izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Beograd, Talin, Solun, Florida, Mičigen…). Senior Graphic Designer, Saatchi & Saatchi.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2011. godinu jednoglasno je dodeljena Viktoru Mijatoviću za grafiku The Art of God, rad u kombinovanoj tehnici iz 2011. uz obrazloženje: Viktor Mijatović pripada novoj generaciji umetnika čije se autorstvo prepoznaje po naklonjenosti ka istraživanju medija grafike i otkrivanju njegovih slobodnijih kombinacija i interpretacija. Nagrađeni rad potvrđuje autentični likovni izraz koji korespondira sa savremenom urbanom kulturom kroz predstavljanje segmenata ulične umetnosti transponovane na galerijski format u obliku svedenih i čitljivih poruka. Autor fokusira elemente pop kulture i umetnosti (film, strip i crtani junaci, tag-ovi, stencil, grafiti, dizajn), koje u postupku repeticije i interpretacije već viđenog inkorporira u novi kontekst. Naglašen osećaj za raspored elemenata, skladan odnos geometrijski artikulisanih formi, intenzivni koloristički pasaži, elementi ilustracije i tipografske poruke rezultat su specifične projekcije “šifrovanih zidnih poruka“ ulične umetnosti u klasični grafički medij. Umetnički izraz Viktora Mijatovića dovodi posmatrača do pretpostavke da je grafika odavno prevazišla tradicionalno poimanje štampanog postavši kopija matrice čistog umetničkog doživljaja savremenih, urbanih fenomena.

Članovi žirija: Branimir Karanović, grafičar, Snežana Stamenković, istoričarka umetnosti i Jelena Sredanović, grafičarka
9. maj 2011.



Grafike koje stvaram baziraju se na ujedinjenju elemenata kompjuterske grafike sa klasičnim tehnikama štampe, tj. algrafije i sito štampe. Početna inspiracija se vezuje za trodimenzionalni svet pokretnih slika, ljudskih pokreta, kompjuterskog graficizma, urbanih grafita, imaginarnih i stvarnih prostora, koje transponujem i prilagođavam dvodimenzionalnim podlogama. Ručno izvodim svaku svoju grafiku pa stoga sve poseduju dozu unikatnosti. Grafike izgledaju artificijalno po svom tehničkom izvođenju i oponiraju digitalni otisak. Tag-ovanje, stencil i nekonvencionalni pristup grafici, stvara jedno široko poimanje grafičkog lista i šarolikost samog tehničkog izvođenja. Ideja koju bih sproveo u delo bi bila, da grafiku kao jedan segment „plakata“, ubacim u realnu sliku, tj. da projektujem slike grada i urbane sredine, preko grafika koje su nenametljivo okačene na zid. Pokretna slika i statična (grafika), bi se uklopile jedna u drugu, stvarajući jedan jedinstven prikaz ulične umetnosti u zatvorenom prostoru.
V. Mijatović, 2011.

...Celokupno Mijatovićevo stvaralaštvo nastaje kao rezultat analitičnog promišljanja u kome se prepliću tradicionalno i ovovremeno poimanje medija grafike. Osluškujući ono što je u njemu samom ali i pojavnosti savremene civilizacije, on stvara dela koja otkrivaju njegovu radoznalu ličnost. Različiti izvođački postupci, tematsko bogatstvo i kombinovanje likovnih elemenata kompjuterske i primenjene grafike, ilustracija i grafita, neke su od manifestacija istraživačkog duha ovog umetnika. Kao rezultat takve stvaralačke metodologije, nastaju kompozicije koje ne podležu kategorizaciji bilo koje vrste, već ukazuju na likovnost kao imperativ u realizaciji grafičkog lista. To je i jedini pravi način za sagledavanje ovih radova, gde ni jedan element nije irelevantan, već ima svoju jasno artikulisanu likovnu vrednost koja je u službi celine. Širok registar motivskih predložaka, Viktor Mijatović koristi za građenje likovnih priča koje su nezavisne jedna od druge ali se istovremeno mogu posmatrati i kao deo celine. Nastale kao odraz stvarnosti i umetnikove imaginacije, one levitiraju na granici realno-irealne datosti koja implicira različita iščitavanja. Često prisutne depersonalizovane figure, kao i neki drugi sadržaji „istrgnuti“ su iz svog prirodnog habitusa i postavljeni u novi kontekst u kome dobijaju poseban značaj. Međutim, nezavisno od tematske fabule, motiv nikada nije sam sebi cilj, već povod za različite varijacije u okviru postignute likovne lingvistike...
O. Vukotić, 2010, neobjavljen tekst

Umetnički izraz Viktora Mijatovića dovodi posmatrača do pretpostavke da je grafika odavno prevazišla pojam štampanog, u okvirima tradicionalne grafike i da je transponovala u sferu autentičnog i ekspanzivnog stila ulične umetnosti, koji integriše zidove (kao osnov) i papir (kao nov medijum) u jedno. Identifikacija sa scenom ulične umetnosti i limitacija formata (100x70cm), predstavlja izvesnu suženu viziju umetničkog izraza, kroz repeticiju ili interpretaciju već viđenog (déjà vu). Fokus je na kombinovanju elemenata, ubacivanju slučajnih detalja i tipografskih poruka, proisteklih iz filma i stripa, sa izrazito jakim i kontrasnim koloritom, u formi kadra, koji izdvaja grafički list iz pojma grafike i postavlja ga u nov kontekst. …Ovo nije grafika, ovo nije otisak, ovo je kopija umetnikovog doživljaja!
V. Mijatović, Iz kataloga izložbe u Grafičkom kolektivu (Beograd, 25. april - 7. maj 2011)

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi