No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 2012.
Gordana Petrović, Wave of faintness



Gordana Petrović, Wave of faintness, 2012, suva igla, 75x50 cm

Gordana Petrović (1959. Batajnica)
Diplomirala je 1985. na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, klasa prof. Božidara Džmerkovića (Grafika) i prof. Bogdana Kršića (Oprema knjige). Od 1985. izlagala je samostalno (Beograd, Atina, Šamalije) i na preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Beograd, Ljubljana, Atina, Koči, Bijela, Kanagava, Varna, Mastriht, Budimpešta...). Nagrade/izbor: Zlatna igla ULUS-a, 1990; Počasna diploma, 2nd International Triennial Exhibition of Prints, Koči, Japan, 1993; Počasna diploma za doprinos savremenoj grafičkoj umetnosti, za samostalnu izložbu u okviru 6. Međunarodnog bijenala grafike u Šamalijeu, Francuska, 2003. Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Obrazloženje žirija
Žiri za nagradu Veliki pečat doneo je jednoglasnu odluku da se nagrada за 2012. godinu dodeli Gordani Petrović za grafiku Wave of faintness, rad iz 2012, u tehnici suve igle sa obrazloženjem: Gordana Petrović je proleća 1988. godine priredila debitantsku izložbu u Grafičkom kolektivu i od tada pa do danas, ova umetnica kontinuirano i posvećeno gradi svoj prepoznatljiv umetnički svet. Tražeći sopstvenu stvaralačku dimenziju u vremenu, ona je svoju egzistenciju i unutrašnju vitalnost našla u projekciji prisnog doživljaja sveta usredsređujući pažnju na jednostavan sadržaj i karakterističan motiv. Tako je motiv vode i čamca, koji obeležava njene rane grafike, sada redukovan na gotovo apstrahovanu predstavu nemirne površine vode koja titra, peni, huči. Kroz energičnu i moćnu predstavu života vode, sa svim njenim tajnama i moćima, umetnica se koncentriše na kompoziciju jednog mogućeg trenutka. Ova vešta grafička ruka u tehnici suve igle materijalizuje ekspresiju melanholičnog koda i traženju ravnoteže između viđenog i doživljenog. Intenzivna umetnička aktivnost Gordane Petrović odvija se na domaćoj i međunarodnoj sceni od Japana do Francuske, od Grčke do Poljske, a prošle godine je njen rad uvršćen i u izbor svetskih grafičara u Francuskoj.

Članovi žirija: Vladimir Veljašević, grafičar, Viktor Mijatović, grafičar i Ljiljana Ćinkul, istoričarka umetnosti
13. maj 2012.



Gordana je grafičar. Ova naizgled jednostavna konstatacija u stvari je povod da se govori o mnogim karakteristikama grafike kao specifične umetničke oblasti, koje se u svakodnevnim razmatranjima i tumačenjima likovnih umetnosti retko podrazumevaju i uzimaju u obzir. U jednom kratkom intervjuu za list Novosti iz 1993. godine Gordana jednostavnim odgovorima objašnjava nekoliko bitnih grafičarskih principa. Prvo – komunikativnost grafičkog lista. Intervju je u vreme blokade i sankcija a njeni listovi su izloženi istovremeno u Japanu, Italiji, Holandiji, Beogradu, Užicu... Zatim, na pitanje zašto se opredelila za grafiku, ona kaže da grafika zahteva »sažetost« objašnjavajući na taj način suštinu bavljenja jednom likovnom oblašću u uslovima svih »ograničenja« koja se podrazumevaju – format, suženost izbora boja (najčešće crno-beli odnosi), tehnologija, zanat... i kao rezultat služenja onome što ona naziva »idejom«. […] Kako je grafički list delo višeslojno, neka nam bude dopušteno da, bez definisanja prioriteta, ukažemo na one najbitnije – na početku, recimo, ideja o likovnim sredstvima koja, po pravilu, mora da bude usklađena sa izabranom grafičkom tehnikom. Gordana Petrović, izabravši, na primer, tehniku suve igle opredeliće se za sisteme linearnih struktura u rasponima od nežne, jedva vidljive linije do robusnih, energično povučenih linija koje zajedno, svojim paralelizmom, ukrštanjem, preplitanjem i komponovanjem čine likovnu organizaciju zamišljene slike. U sledećem, za grafički način mišljenja karakterističnom sloju je ono što bi se moglo nazvati »projekcijom slike«. Grafičar, naime, u postupku stvaranja dela nema pred sobom praznu površinu na kojoj će, poput slikara, neposredno videti i kontrolisati svaki svoj potez. On rezultat svoga rada dobija tek na kraju u otisku koji samo može da pretpostavi. Njegov neposredni kontakt je rad na ploči, drvenoj, metalnoj ili kamenoj, pri čemu je slika ne samo ogledalski obrnuta, nego crne površine i bele površine mogu u konačnom rezultatu biti bele ili obojene, tonske vrednosti u zavisnosti od energičnosti rezanja ili nagrizanja ploče i sl., što sve skupa zahteva veliko iskustvo i koncentraciju. […] Ukratko, retke su aktivnosti, posebno u oblasti vizuelnih istraživanja, gde su materijal, zanat i tehnika u tako izraženoj sprezi sa samim stvaralaštvom. […] Ovaj kratki tekst koji se odnosi na specifičnosti grafike u odnosu na druge likovne discipline, svakako da ne isključuje potrebu da se listovi Gordane Petrović sagledaju i sa opštijih likovnih aspekata koji, u stvari, čine one sledeće slojeve njenih listova. Tu su pre svega tematski okviri njenih interesovanja. Široko obrazovana (ne zaboravimo da se u okviru svoga ranijeg obrazovanja bavila muzikom i etnologijom), ona je u svom stvaralaštvu okrenuta prirodi u kojoj traži podsticaje za rad i koju transformiše u zavisnosti od raspoloženja i zamišljenih svetova. U počecima zainteresovana za ljudsku figuru, ona se danas potpuno opredelila za slike napuštenih, u pesku dunavskih obala ostavljenih starih čamaca – »šiklji« kao svojevrsnih metafora prolaznosti. Atmosfera tih elegičnih prizora, prepuna melanholije, odzvanja poput kakve setne fuge i gledaoca navodi na razmišljanja znatno šira od pukih likovnih senzacija. Sve to ipak neće uticati da u smislu likovnog rezultata svaki Gordanin list ne nosi prebogatu skalu tonskih i kolorističkih vrednosti, sugestivne materijalizacije predmeta, kompozicijske autentičnosti, dobro odmerenih kontrasta beline i tamnih partija. U listovima rađenim tehnikom suve igle, kojom se najčešće bavi i koju upravo maestralno koristi, u crnim zonama mogu se pronaći još crnje linije!
B. Kršić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 26. april -8. maj 2004)

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi