No Flash
 
 

NAGRADA VELIKI PEČAT 2013.
Milena Maksimović Kovačević, L`amore, come la morte, cambia tutto



Milena Maksimović Kovačević, L`amore, come la morte, cambia tutto, 2013, kombinovana tehnika, 65x100 cm

Milena Maksimović Kovačević (1975. Kruševac)
Diplomirala je 1998. i magistrirala 2001. na grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1995. izlagala je samostalnо (Beograd, Lecce...) i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Nagrade/izbor: Zlatna igla ULUS-a, Nagrada Fakulteta likovnih umetnosti iz Fonda Đorđe Andrejević- Kun, Beograd, 2000; Nagrada žirija na 12. bijenalu grafike, Varna, 2003.

Obrazloženje žirija
Nagrada Veliki pečat za 2013. godinu većinom glasova dodeljena je Mileni Maksimović Kovačević za grafiku L'amore, come la morte, cambia tutto, rad iz 2013. godine u tehnici akvatinta, rezervaš, bakropis uz obrazloženje: Milena Maksimović Kovačević je prisutna na likovnoj sceni drugu deceniju i već na njenim umetničkim počecima zapažen je prepoznatljiv autorski rukopis koji se kontinuirano osnažuje novim problemskim poljima. Tipični za njen rad su poetski naboj u znaku ženskog pisma i negovana likovna i grafička kultura. U svojim grafičkim kompozicijama velikih dimenzija kojima suvereno vlada, Milena Maksimović često razvija diptihalne situacije, što je primenjeno i na nagrađenoj grafici. Senzibilitet savremene žene i njene različite uloge podstiče ovu autorku da u sopstveno stvaralaštvo ugrađuje i poetične elemente autobiografskog. Sam naziv nagrađenog rada u prevodu „Ljubav kao i smrt menja sve“ samo je povod za osetljiv dijalog svih životnih uloga žene i umetnice.

Članovi žirija: Vladimir Veličković, slikar i grafičar, Gordana Petrović, grafičarka i Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti
20. maj 2013.



... Milena Maksimović u svojim radovima, između ostalog, istražuje neke od fenomena koji se povezuju sa strahom i osnovnom ljudskom potrebom za sigurnošću. Jedan od tematskih okvira mogao bi da bude i nevinost koja nema zaštitu u današnjem globalizovanom svetu. Međutim, nevinost nije nužno usmerana samo na ljude i na materijalni aspekt naših bića, nevinost bi mogla da se odnosi i na jedan širi korpus problema i pitanja koji zadiru u sve segmente naše egzistencije. Nevinost je potencirana i dečijim predstavama koje u kombinaciji sa nizom likova i igračaka, vraćaju posmatrača u prošlost, u srećnije i romantičnije vreme. Kombinovanjem različitih grafičkih tehnika, umetnica stvara celinu koja savršeno korespondira sa predstavama. Pomoću svedenih likovnih izraza, Milena kao da naglašava odsustvo svojih likova. Oni uglavnom nemaju lica, oni su pre arhetipovi nego konkretne osobe. Izgubljeni identitet čitave jedne generacije i doba u kojem je globalno ne samo tržište i zakoni koji njime vladaju, već je globalna nesigurnost i osećanje nelagode. Savremena umetnost upravo to i naglašava. [...] Globalni procesi koji transformišu našu civilazaciju nemaju više jednu tačku oslonca, jedno uporište, oni su danas, slično Mileninim grafikama, sastavljeni od mnogobrojnih delova informacija koje dolaze sa različitih strana sveta. Posebno su zanimljivi motivi japanskih tetovaža i dalekoistočna simbolika koje kao dodatni i posebni nivoi koegzistiraju i konkretizuju Milenine predstave. [...] Milena ne predstavlja već urađene tetovaže, u njenim radovima su telo i tatoo odvojeni i funkcionišu na dva različita nivoa. Telo je medijum koji se koristi kao pretekst, ali i kao vizuelna metafora. Njene predstave i teme se izvlače iz unutrašnjeg sveta predstava i prezentuju u jednom čvrsto utemeljenom spoljašnjem svetu. Radove možemo posmatrati i kao svojevrsne „lične ikone" u jednom veoma širokom i raznovrsnom kontekstu, gde se njihova vizuelnost ni u jednom trenutku ne dovodi u pitanje, već se istražuje sama promena značenja, ali ne na nivou predmeta, već na nivou shvatanja. [...] Radovi poput Wonderbra ili Kolariću Paniću su univerzumi u malom, metafora nas samih u najegzistencijalnijem smislu, simulakrum naših ličnih sudbina, šetnje kroz naše mentalne lavirinte. Iako na prvi pogled izgledaju trivijalno i banalno, sve te radnje, iskustva i slike sa kojima veoma često dolazimo u susret, na mnogo intimniji način, simbolišu osećanje bliskosti, i spone i veze, koja se uspostavlja između radova i posmatrača. Na ovim radovima se posebno primećuje ženski rukopis i senzibilitet, jedan poseban osećaj, skoro poetski suptilan, sa kojim Milena prilazi svakoj grafici. Čitanje ovih radova nameće korelaciju sa pop-artom i ideologijom popularne kulture, ali čisto na fenomenološkom planu, jer Milenine predstave možemo posmatrati i kao lična iskustva, male intimne ispovesti. Na izvestan način to je njena strategija preživljavanja i obračuna sa velikim svetom. [...] Milena se u svojim radovima ne fokusira na sam predmet i materijalni plan svojih objekata, već na određena perceptivna iskustva i na dileme koje one izazivaju. Ona tako teži prodoru u etičku svrhovitost pomoću određenih simboličkih i metaforičkih značenja u kojima nevinost njenih predstava nije ideološke prirode, već egzistencijalne.
S. Janjić, uvodni tekst u katalogu izložbe u Galeriji Grafički kolektiv (Beograd, 28. mart - 9. april 2011)

 

 

 

 

 

 

 

    

 

 

 

 

 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi