No Flash
 
 

KROZ DURBIN GRAFIČKOG KOLEKTIVA – MAPIRANJE ISTORIJE



Bogoljub Boba Jovanović


Bogoljub Boba Jovanović, slikar, svojom profesionalnom i personalnom biografijom jedan je od korifeja savremene likovne scene. Od prve izložbe u Grafičkom kolektivu 1953. do 2006. godine kada je priređena njegova sledeća samostalna izložba do nagrade „Stojan Ćelić“ 2014. i izložbe i monografije u Muzeju Cepter 2016. može se pratiti dozirana prisutnost slikara. Boba Jovanović je primer decentnog umetnika koji je kritički filtrirao doživljaje o svetu od Beograda, preko Pariza do Njujorka, i povratka u Beograd, bez ambicije da dostigne visoka profesionalna priznanja. Simptomatično je da je kritika prepoznala njegovu stvaralačku osobenost, a značaj njegovog rada potvrđuju i muzejske zbirke.

O tome kako se životni krugovi Bobe Jovanovića i Grafičkog kolektiva dodiruju je i priča o novom prostoru naše galerije u ulici Dragoslava Jovanovića, koja nosi ime Bobinog oca, čuvenog rektora Beogradskog univerziteta.

           

             

Bogoljub Boba Jovanović (1924. Beograd) završio je 1949. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Studirao kod profesora Mihaila Petrova, Ivana Tabakovića, Marka Čelebonovića, Nedeljka Gvozdenovića; Kosta Hakman predavao Večernji akt a Raško Dimitrijević Istoriju umetnosti. Živi u Parizu od 1953. Do 1960, kada se preseljava u Njujork. Sa povremenim prekidima, od 80-ih boravi u Beogradu. Prvi put je izlagao 1950. Samostalno izlagao u Beogradu 1953: januara u Galeriji ULUS-a i juna u Galeriji Grafički kolektiv. Nagrada “Stojan Ćelić” 2014. godine. Studijska izložba i promocija monografije, 2016. u Muzeju Cepter.


Fragmenti razgovora sa Bogoljubom Bobom Jovanovićem povodom izložbe u Grafičkom kolektivu*
(Ljiljana Ćinkul razgovarala sa Bogoljubom Jovanovićem u restoranu hotela Mažestik, 2. oktobra 2006. godine u podne.)


Lj.Ć. Kako danas gledate na svoje dve izložbe održane u Beogradu 1953. godine (u ULUS-ovoj galeriji i Grafičkom kolektivu)?
B.J. Te dve izložbe su me izvukle iz Jugoslavije. Dobio sam pasoš. Između ostalog, put je bio u znaku moje radoznalosti i potrebe da sam vidim i upoznam svet iz neposredne blizine….

Lj.Ć. Po tekstovima iz 1953. Vaše izložbe su bile uspešne. Da li se sećate tog uspeha?
B.J. Ne znam šta znači uspeh. Nisam bio u nekoj borbi za mesto. Rođen sam da ne uspem. Kad mi je uspeh pri ruci ja ne pružim ruku.

Lj.Ć. Može se reći da su tri grada važna za Vas – Beograd, Pariz, Njujork.
B.J. Moj temperament nije mogao da dođe do izražaja u okolnostima pod kojima sam živeo u Beogradu. Nisam imao snage da razbijem te okove (društvo, vreme...), da pustim na volju nekoj originalnosti... Moj osećaj je bio da Pariz nije neka radionica, on je više kao neka berza na kojoj se slikari rangiraju. Svako ima svoje mesto, a ja ne volim umetnost koja ima iza sebe autoritete. Umetnost nije više društveni produkt, umetnost je više van zakona, ona egzistira uprkos svemu. Njujork: situacija gde na umetnike niko ne obraća pažnju, gde oni rade individualno…
…U Njujorku sam video da je apstraktno slikarstvo jedna vrsta realnog slikarstva, te slike na kojima se cede boje i prave naslage, potezi preko celog platna, postoje u realnosti, na vratima, prozorima, fasadama...
U Parizu se sve čisti i doteruje, ljudi su svesni lepote grada. Toga u Njujorku nema. To je za mene predstavljalo ogromno olakšanje…
Do 1970. godine imao sam atelje i stan, u ateljeu sam mogao da radim velike formate slika, koristio sam industrijske boje i jedan broj tih slika mi se sviđao…
…Šahovske table su za mene bile lekcija iz geometrije… Nažalost, 1970. sam se preselio u običan stan, hendikepiran drugom vrstom prostora nisam mogao da slikam. Smanjio sam format koji se u sobnoj verziji rada sam od sebe nametnuo. Tada sam radio ove crteže sa raznim mastilima i bojama i materijalima koji se više ni ne proizvode. Kada sam pokušao kasnije to isto da rešim u velikom formatu, nije mi pošlo za rukom.

Lj.Ć. U istoričarsko-umetničkoj građi o Vama povezuju Vas sa Gojom. Da li je Goja jedan od Vaših umetničkih uzora?
B.J. Volim Goju, ne toliko kao slikara već njegove Kapričose. Uvek su me zanosili i voleo sam njihov crtež i tehniku. Probao sam da imitiram Kapričose u svojim crtežima. Ipak, moja angažovanost je neka igra, druga verzija Kapričosa; neka vrsta tragedije koja se potom preobrati u farsu. Goja mi je uvek u glavi kao i ironije i surovosti ovog sveta, viđene iz njegovog ugla.

Lj.Ć. Smem li da kažem, ličite na osobu lišenu velikih društvenih ambicija. Pretpostavljam da ste se, uprkos svemu, osećali kao slikar.
B.J: Pa, 70-ih godina sam se više osećao kao posmatrač, koji gleda, uči. Njujork je pun tih invencija…

Lj. Ć. Dugo ste živeli u Americi, od 1960. Da li ste se osećali kao Amerikanac?
B.J. Ne, više kao turista, prolaznik, neko ko privremeno boravi, vanzemaljac. To me je i sprečilo da uradim nešto u životu. Kao Indijanac, nomad, pomoću vremena kojim sam raspolagao.

Lj. Ć. Postoji priča, skoro legenda o Vašem redovnom odlasku u šah-klub…
B.J. Crteži Glave/lica šahista i kibicera nastali su u šah klubu70-ih godina; u toj fazi sebe vidim kao lovca na glave iz šah-kluba. Išao sam u šah-klub jer je tu bilo interesantnih ljudi, uvek neka akcija…

Lj.Ć. …kako ste se snalazili u komunikaciji sa drugim ljudima?
B.J. Ranije sam delio ljude na dobre i loše. Umeo sam da procenim čoveka. Kasnije sam digao ruke od te podele i sad mi je bliža gradacija na pametne i glupe…

Lj.Ć. Da li ste uspeli da ispunite nešto od svojih životnih očekivanja?
B.J. Nisu neka velika životna očekivanja. Zadovoljavao sam se malim stvarima. Voleo sam i sad volim da slušam muziku, kad imam priliku idem u DIF, stvara mi osećaj kao da sam nešto uradio.

Lj.Ć. Razlike u stilu života u Americi?
B.J. Tamo se ljudi ne cene po načinu odevanja, na ulici bogati kriju svoj materijalni status. Po ulasku u njihovu kuću shvatite razlike…


*integralnu verziju intervjua možete pročitati/preuzeti ovde (eng)

Publikacija izdata povodom izložbe Bogoljuba Bobe Jovanovića u Grafičkom kolektivu 2006.





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi