No Flash
 
 

KROZ DURBIN GRAFIČKOG KOLEKTIVA – MAPIRANJE ISTORIJE


Kroz durbin Grafičkog kolektiva – mapiranje istorije, u okviru online projekta, predstavljamo autorske pojave i događaje koji su obeležili savremenu scenu u Srbiji i život Grafičkog kolektiva. Od svog osnivanja ova Kuća umetnika je kulturno žarište koje okuplja predstavnike različitih oblasti umetničkog delovanja, među kojima su mnogi ostvarili paradigmatsku ulogu u svojoj stvaralačkoj oblasti.


Marija Ilić


Marija Ilić (1959. Beograd – 2011. Alkmar) diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1983. gde je 1987. završila postdiplomske studije. Od 1993. živela je i radila u Holandiji. Učestvovala na grupnim izložbama u Italiji, Francuskoj, Japanu, Poljskoj, Austriji, Holandiji, Mađarskoj, Engleskoj, Grčkoj, Belgiji. Dobitnica Treće nagrade, Brugge, 9de Europese biennale voor grafische kunsten, Rotariale 2002. Samostalno izlagala od 1983. godine na preko 20 izložbi (Beograd, Zagreb, Vranje, Požarevac, Niš, Haarlem, Alkmaar, Beverwijk, Amsterdam, Michaelskerk, Leeuwarden,…)
Radovi u kolekcijama: Kolekcija Fonda mladih, Beograd; Kolekcija Voje Kovačića, Beograd; Muzej savremene umetnosti, Beograd; Kolekcija Kulturnog centra Vranje; Stedelijk Museum Alkmaar; Grafisch Atelier Alkmaar; Generali fondation, Beč; Rotary Club, Brugge; De Boterhal, Hoorn; Frans Masereel Centrum, Kasterlee; Museum voor Schone Kunsten, Antwerpen.

Marija Ilić je svojim intelektualnim habitusom predano ispitivala stvaralačke mogućnosti grafičkog medija ostavljajući jak autorski pečat u beogradskoj grafičkoj školi. Vrlo autentičnu vizuelnu leksiku ostvarila je plastičkom gradnjom forme primenom sistema znakova - jakog gesta i kolorističkim zvukom. U svojoj stvaralačkoj slobodi nastojala je da proširi značenje grafičkog lista i njegov sadržinski iskaz oslanjajući se često na mogućnosti kolografske matrice. Kolografija je omogućavala eksperimentisanje slobodnim kombinovanjem različitih materijala. Ostvarivala je sopstvenu angažovanost sadejstvom osobene stvaralačke poetike i aktuelnog likovnog trenutka. Njeno preseljenje u Holandiju otvorilo je još veće polje slobode rada i eksperimentisanja, a nastavila je da povezuje umetničke zajednice Beograda i Alkmara u nove kreativne komunikacije. Umetnost Marije Ilić odlikuje izvođačka smelost, stvaralačka dinamika i snažan kreativni naboj. “Kada radim grafiku ili crtam, moram prvo da se oslobodim mehaničkog toka misli, koje unedogled skaču iz prošlosti u budućnost i nazad, uporno izbegavajući sadašnjost… Prosto kao mali trik da se mehanički proces razmišljanja usmeri, da haotične misli dobiju “zadatak”, zaposle se, budu korisne ili se umire i uspavaju i ne petljaju u stvari u koje se ne razumeju. Tako stičem slobodu neophodnu u procesu rada…”, kako je govorila.
Lj.Ć.


                             



MARIJA ILIĆ, MODERATE LA VELOCITÀ, 2002.
serija od 7 crno-belih grafika, akvatinta-bakropis, 30x40cm


Zvuči kao muzika, zar ne? Ustvari je to tekst koji se pojavljuje na (digitalnim) saobraćajnim znacima na autoputevima u Italiji. Doslovno - "Umerite brzinu".
Prvi put sam videla ovaj znak kad sam pre par godina putovala kroz Italiju. Tih desetak dana sam provela obilazeći, u nekoj vrsti hodočašća, mesta gde se mogu videti dela starih majstora. Vozeći se od gradića do gradića neprestano nailazite na zvučnu, mada meni tada nerazumljivu opomenu "Moderate la velocità!". Ritmično ponavljanje ove rečenice (svetlećim i ponekad trepćućim slovima iznad puta) se ugradilo u moj vizuelni dozivljaj italijanske renesanse. Značenje ovih reči kao da je saželo moj dijalog sa starim majstorima.
Tada sam već neko vreme radila na seriji crteža i slika koje su neka vrsta citata čuvenog detalja Mikelanđelovog "Stvaranja". Crtež dva stopala koja pokušavaju da se dodirnu dobio je, uvođenjem teksta "Moderate la velocità" nešto smisleno i konkretno.
Tako je ova serija grafika pod radnim naslovom "Sedam pokušaja Stvaranja" dobila svoje pravo ime.
Što se tehnike tiče najelementarnija duboka štampa (akvatinta i bakropis) mi je izgledala kao jedini pravi izbor.



                 



MANJE ILI VIŠE OD GRAFIKE
Tekst Ljiljane Ćinkul publikovan u katalogu izložbe u Grafičkom kolektivu, 1992.


Jednostavnost, odlučnost i snaga ličnosti, lako su uočljivi u stvaralačkom biću Marije Ilić. Pitanje MANJE ILI VIŠE OD GRAFIKE postavila je (prvo) sebi, ali i nama. Neosporno, prepoznavanjem mogućeg odgovora na ovo esencijalno pitanje osvojili bismo prostor otvorene komunikacije, osetili zadovoljstvo što pruža osećanje bliskosti i razumevanje tajne. Možda je deo odgovora sadržan u pitanju: nije li eksperiment svojevrsna arkadija Marije Ilić u kojoj daje oduške svojim nemirima?... Da li se time otvorio krug klasičnog određenja grafičkog medija i blago relativizirao pojam njegove ortodoksnosti?... Umesto odgovora, nova pitanja.
Jedan drugačiji stepen svesti o važnosti stvaranja pitanja medija prevodi do pitanja granica u odnosu na avangardu, pitanja odnosa prema univerzalnom u umetnostі, pіtanja samobnosti bića umetnićkog dela, pitanja ...; ova igra (pіtanja) radoznalih i posvećenih je beskonačna jer je broj upita jоš uvek veći od broja odgovora.
Kolografija je preuzela iskustvо enformela osvežavajući ga novim duhovnim asрektima vremena sadašnjeg: umetnost оsаmdesetih jasno pokreće jednu novu ikoničnost u izvornom, plastičkom konceptu dela - konkretizujе misaо арstrahujući pojavnost. Izvođačka smelost, eksperimentisanje i sloboda u građenju kolografaske matrice jeste izazov ali i lavirint sа bezbrojnim mogućnostima u kojima treba naći onaj pravi izlaz ne bi li sе оslobodio kreativan naboj.
Slobodan model kolografskog grаfičkog izraza i zavodljivosti ovakve likovne igre privukli su u svoju maticu i Mariju Ilić. Intuitivno i emotivno ona u eksperimentisanju kolografijom otkriva uzbuđujuću moć oslobođene energijе; u višebojnom reljefnom otisku kristališu se materija i oblik, imaginаrni prostor i struktura, energična gеstualnost i senzibilni znak. Potreba da svi nivoi procesa rada budu ugrađeni u konačni dela izraženа је u simultanom stvaralačkom toku, radu u serijama i nepоsrednom uključivanju sаme matrice u grafički list. Tako je načelo po kome grafička matrica ima svoj život nezavisаn od otiskа sasvim роmerеno u korist novоg života same matrice i njenog produženog dejstva. Uključujući u tok grafičkog mišljenja pozitivan i negativan pol ovog procesa (otisаk-matrica) Marija Ilić ukazuje na njihovu simetričnu роstojanost, ravnotežu i dijalog: otkrivajući, isto tako, muški i ženski princip dijaboličnog suparništva i večnog variranja da-ne, umetnika, zapravo, polarizuje lik istog bića. Као nеka druga stvarnоst (Narcisov izboг ne/prihvatanja drugog ja) matrica jе ukljućena u sam otisak. Ona koresроndira sa jednim ili više svojih ponovljenih pozitivа ukazujući da osobina multipliciranja, kao medijska оsоbina grafike, mоže da osvoji neki drugi prostor i da dobije novo značenje. Кaо рromenljiva kategorija u igri spajanja u jednu vizuelnu celinu različitih varijanti istog otiska (matrice), Marija Ilić ispituje granična рodručja grafičkog medija, uvodeći grafičku materiju i njenu "teksturologiju" u samo središte svoga dela.
Umetničko delo kao znak određene individualnosti, kaо težnja za apsolutnom slobodom і refleksija duha vremena, teži svojom suštinom da dosegne vrhunаc duhovne katarze. Akо sе inspirativnim grafičkim situacijama Marije Ilić ostvarimo određeni slepen komunikacije i ako sе оn vremenom produbljuje, a u njemu і mi pronademo svoj odnos рrema svetu i vremenu, njeno delo stiče ekskluzivnоst nove dimenzije vremena. Lepotu і senzibilitet kolografije Marije Ilić valja tražiti u magičnoj privlačnоsti njihovog imaginarnog slojа і spоsobnosti da u ovom varljivom vremenu-nevremenu svojom snagom ubeđenja dodirnu, uzbude, usreće.



                 



           



               





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radnim danom 12-16, vikendom ne radi