No Flash
 
 

KROZ DURBIN GRAFIČKOG KOLEKTIVA – MAPIRANJE ISTORIJE



Albin Brunovski - Ex libris iz ateljea majstora male grafičke forme


Albin Brunovski (1935-1997), slikar, grafičar i ilustrator iz Bratislave, pripada najznačajnijem krugu umetnika 20. veka prvenstveno kao majstor male grafičke forme. Na geografskoj mapi sveta gustom mrežom su povezani gradovi u kojima je izlagao što predstavlja desetine samostalnih izložbi i stotine značajnih međunarodnih bijenala (Ljubljana, Krakov, Frehen, Varna, Fiburg…) na kojima je i nagrađivan. U grafikama Brunovskog sačuvani su kao eho zaboravljeni glasovi iz prošlosti, a večnu potrebu umetnosti da spase ono što je najtananije u čoveku nalazi u sferi nadrealnog i fantastičnog.
Školovan u duhu Hložnikove škole, čiju je tradiciju i sam nastavio radeći kao profesor na bratislavskoj Akademiji, Brunovski je imao priliku da uđe u sve tajne zanata, neophodnog tom modelu umetnika-grafičara. Sam postupak realizacije njegovih grafika iznenađuje i zbunjuje svojom perfekcijom i minucioznošću. Naime, on reže bakarnu ploču, služi se lupom, kao graver. Tu pokazuje strpljenje kakvo su, verujemo, imali još samo renesansni majstori. U mnoštvu pojedinosti na listu on uspeva da sačuva jasnoću izraza i preciznost crteža, kao na poštanskoj marki. Njegovi stvaralački dometi u drevnoj grafičkoj veštini ilustruju i bibliofilska izdanja male grafičke forme objavljene u Švajcarskoj, Čehoslovačkoj i Japanu.
Dodirujući jedan motiv više puta on pokušava da otkrije višeznačnost određenog fundamentalnog fenomena. Deo ove bogate ikonografije moguće je u prvom sloju tumačiti i prepoznati kao snove, apokaliptične vizije bahanalija, izmaštane gradove, mora i brodove, lađe pretovarene čudacima, čoveka i ženu - glavne aktere ove izmišljene sreće, vavilonskih i ostalih kula. Žena je u ovom znakovlju zlehudi duh koji podseća na Evu i Pandoru.
Brunovski je u Beogradu samostalno izlagao četiri puta, a 1984. poslednji put je došao u Beograd povodom izložbe u Grafičkom kolektivu. Ova izložba i neposredni susreti tog oktobra predstavljali su veliki umetnički događaj. Stvaralačka imaginacija i veština umetničkog zanata, kao i boja melanholične i harizmatske ličnosti, ostavila je dubok trag prijateljstva i poštovanja, koji se nikad nije izgubio. Izložba Bajka za odrasle 2017. u Grafičkom kolektivu bila je još jedna posveta grafičkoj umetnosti Brunovskog.


     

     

A. Brunovski, foto B. Karanović
Izložba A. Brunovskog u Grafičkom kolektivu 1984, izložbu otvorio B. Kršić
Publikacija A. Brunovski ex-libris 1970-1995, Svet ex-librisa, Grafički kolektiv, oktobar 1995.


Retrospektivna izložba exlibrisa u Grafičkom kolektivu, priređena 1995. godine u okviru mega-projekta Svet exlibrisa, potvrdila je da je Brunovski zbilja celim svojim bićem posvećen grafici malog formata. Exlibris, kao vrsta primenjene grafike koja je vezana za knjigu, za Brunovskog je stvaralačka igra u kojoj on, oslanjajući se na sopstvene literarne afinitete, progovara o ličnosti titulara-naručioca exlibrisa. Isto tako, exlibris je za Brunovskog pitanje posvećenosti i izazov u kojem superiorno trijumfuje sinergija duha i ruke sa oznakom prepoznatljive individualnosti. Danas su exlibrisi Brunovskog ekskluzivni primerci koje razmenjuju kolekcionari širom sveta - ciklusi San, Letnji prizor, Pijana lađa, Orfej i Euridika, Dama sa šeširom…
Naklonost prema grafici 15. i 16. veka, potvrđuje nizom dela koja u osnovi predstavljaju obrazac takozvane starinske grafičke forme po idejnom rešenju umetnika-našeg savremenika. Zbog toga se exlibrisi Brunovskog mogu sagledati i kao delovi velike bajke za odrasle u kojima varira citat o Rajskim vrtovima a muškarac i žena, Adam i Eva, nalaze svoju Nojevu barku. Očito, fikcija i metafora su prevagnuli nad komponentama realnog a osnovni ton čitavom radu daje iskreni naboj erotskog u kojem je do fantastičnog postavljena večna igra polova.
To što su u našoj kompjuterskoj civilizaciji stvarali veliki grafičari poput Albina Brunovskog, hrani i čuva uverenje da u umetnosti stvari nikad nisu konačne i da svako vreme ima svoje čudake i svoja čuda. Bez obzira na savršena tehnička dostignuća na svim poljima ljudskog delanja, i uprkos njima, osećamo da i jedan ovakav fanatičan rad ima smisla.
Njegovi zemljaci zvali su ga majstor Brunovski a beogradski prijatelji, među kojima je stekao veliko poštovanje i popularnost, cenili su ga kao zanetog pesnika zagledanog u prošlost i istoriju.

Ljiljana Ćinkul



           

Balkanska pozornica, ex libris B. Kršić, 1995, duboka štampa, 9 x 10 cm
Rahela, ex libris J. Bílek, 1976, duboka štampa, 10.3 x 8.5 cm
Božićni čamac, ex libris B. Levych, 1990, duboka štampa, 11 x 8 cm


         

Letnji prizor, Br. 1, ex libris J. Souverein, 1978, duboka štampa, 10 x 12.6 cm
Mladost, ex libris J. Pavlík, 1980, duboka štampa, ø 12.1 cm


           

Frustracija tolerancije, ex libris W.J. Götz, 1982, duboka štampa, 10.9 x 7.4 cm
Putovanje u sumrak, ex libris A. Hausweiler, 1991, duboka štampa, 12.1 x 10.1 cm
Il fascino della morte, D'Annunzio competition, Pescara, 1988, duboka štampa, 19.5 x 13.8 cm
Hodočašće ka dobroj nadi, ex libris O. Kalabusová, 1990, duboka štampa, 13.1 x 10.1 cm


           

Baba-tetke - melanholično, ex libris K. Rödel, 1976, duboka štampa, 10.5 x 11.1 cm
Raj, ex libris I. Panenka, 1995, duboka štampa, 10.1 x 9.1 cm


               

Brda, ex libris L. Bergomi, 1993, duboka štampa, 12.8 x 10 cm
Eva i Adam, ex libris H. i F. Kriška, 1974, duboka štampa, 11.4 x 7.8 cm
Pesma, ex libris A. Vrubel, 1989, duboka štampa, 13 x 10.2 cm





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje