No Flash
 
 



Ahmed Modhir


Grafika i životna sredina

Danas vrlo jasno vidimo koje sve posledice imaju naši postupci, otkriće materijala i načini života. Te aktivnosti deluju destruktivno i katastrofalno po životnu sredinu i ljude.
Kad vidim vodu za piće u plastičnim flašama, pitam se kada ćemo morati da kupujemo sopstvene boce sa kiseonikom koje ćemo obesiti na leđa kako bismo preživeli?
Studije sam počeo na grafičkom odseku Akademije lepih umetnosti u Varšavi 1981. godine. Poljska je tada bila u veoma teškoj ekonomskoj i političkoj situaciji. To je uticalo na sve aspekte život pa i na rad na Akademija likovnih umetnosti. Učili smo i vežbali metode i tehnike izrade grafike i pri tom koristili klasične materijale koji su svima poznati, radili smo na primer tehnike graviranja, akvatinte, litografije, sito štampe, duboreza, linoreza itd. Sve hemikalije koje smo upotrebljavali su bile opasne po ljude i životnu sredinu. Akademije umetnosti širom sveta su koristile i još uvek koriste ove tehnike i materijale. Uvek sam bio vrlo oprezan u radu sa tehnikama koje koriste više ovih opasnih supstanci.
Još uvek se trudim da pronalazim materijale ili tehnike koji su manje štetni po životnu sredinu ili su neškodljivi sa ljude. Završio sam studije 1986. i ostao još godinu dana na akademiji. Preselio sam se u Švedsku 1988. i započeo život kao umetnik koji se bavi umetnošću izvan Akademije lepih umetnosti. Počeo sam da radim u mestu Boras-u u Švedskoj kao novi član Grafičke radionice. Koristili su iste metode i materijale koje se koriste na grafičkom odseku Akademije u Bagdadu ili Varšavi. Predložio sam nekim kolegama da promene ili pronađu manje štetne materijale, nisam našao ni na koga ko razmišlja kao ja niti želi da pređe na netoksičan materijale. Drvorez je bio i ostao moja omiljena tehnika koja najmanje šteti zdravlju i životnoj sredini. Počeo sam da radim u Grafičkoj radionici u Falunu u Švedskoj 1992. godine kao upravnik radionice.
Radionica je tada bila veoma opasno mesto za rad i oni koji su tamo radili nisu bili upoznati sa potrebom očuvanja životne sredine. Okolnosti su se promenile na bolje i za radionicu i za grafičare, kada je Odeljenje za kulturu donelo odluku da obnovi i proširi radionicu. Preuzeo sam na sebe da reorganizujem radionicu i napravio sam prvu zelenu grafičku radionicu u Švedskoj.
Godine 1993. počeo sam da organizujem radionicu na način prikladan za rad - da se svi grafički radovi mogu lako izvoditi i bez otrovnih materija i da se pri tom stalno održava čist vazduh. Radionica je postala 90% manje štetna po životnu sredinu u odnosu na prethodni period. Kako je došlo do toga?
Osnovni razlog što sam preduzeo da radionicu učinim zdravijom za grafičare i ekološki prihvatljivijom je bila moja odlučnost i uverenje da je očuvanja životne sredine neophodno. Došao sam do pozitivnih rezultata tako što sam proučavao upotrebu alternativnih, manje štetnih materijala ili materijala apsolutno neškodljivih kako po životnu sredinu tako i po ljude, a istovremeno pronalazio načine da se i hemikalije koristite na pravilniji način. Međutim, neki umetnici ipak ne žele pa i ne pokušavaju da promene svoj pribor i opasne hemikalije. Razlog je uglavnom njihova nespremnost da se bave životnom sredinom kao i nedostatak iskustva u radu sa grafikom.


                 


Trebalo mi je 20 godina da postignem da svi grafičari u radionici koriste netoksične tehnike i neškodljive materijale. Na tu temu sam tada stalno podučavao i širio informacije tako što sam pisao za časopise, vodio radionice u umetničkim školama, držao predavanja u Skandinaviji i na Bliskom Istoku, podučavao umetnike i studente u Falunu – sve sa ciljom da grafičari nauče kako da prave grafike koristeči tehnike koje čuvaju životnu sredinu. Sve informacije o zelenoj radionici su bile veoma važne i postigao sam da mnoge grafičke radionice promene svoje tehnike i postanu što manje toksične po sredinu.
Sve četiri metode izrade grafike: visoka štampa, duboka štampa, ravna štampa i sito štampa koriste mnogo različitih tehnika i materijala. Imati svu opremu i raditi grafiku u istoj zgradi nije lako. Dakle, moj posao je bio da pronađem deo radionice koji ću izdvojiti za upotrebu toksičkih materijala koji su neophodni za neke tehnike, poput litografije. Da bih rešio ovo pitanje morao sam da pronađem pravilne načine za upotrebu toksičnih materijala sa vrlo malim štetnim efektima po životnu sredinu. Za druge tehnike pronašao sam mnogo različitih netoksičnih materijala. To znači da 90% umetnika u radionici koristi manje opasne materijale i da radionica postaje zdravo mesto za rad.
Računari su postali alat koji je dopuna u izradi grafika i oni se ne računaju kao nova grafička tehnika.
Sve četiri metode i tehnike izrade grafike mogu da koriste digitalni alat. Računari i digitalni alati su jednako korisni kao i noževi i drugi tradicionalni alati.
Novi materijali koji se koriste u različitim tehnikama nisu ni prijatni niti manje opasni. Zato je bilo potrebno pronaći prave načine da se oni koriste kao što su, na primer, solarne ploče ili foto polimeri. Takođe, ni nove boje na bazi vode nisu ništa manje opasne. Koriščenje dobrih procedura i lokacija za izradu su pravi način da se smanji šteta od korišćenja ovih materijala. Morate računati da ste u radionici gotovo svaki dan i da količina ovih materijala može uticati na vaše zdravlje ako ste u lošoj radionici. Kada govorimo o netoksičnim materijalima, moramo misliti na to da i radionica, a ne samo materijali koji se upotrebljavaju, bude ekološki prihvatljivo mesto.


Bijenala i trijenala

Mnogi grafičari koriste četiri uobičajene grafičke metode i tehnike. Možemo da primetimo da su neke grafike nastale koriščenjem novih materijala. Na mnogim međunarodnim izložbama grafike mogu se videtei grafike nastale upotrebom raznih tehnika kao na primer digitalne grafike na papiru ili drugim materijalima. Uzbudljivo je videti toliko radova nastalih pomoću mnogo različitih tehnika i kombinovanih medija, poput papira ili predmeta. Takođe postoje mnoge međunarodne izložbe koje su specijalizovane samo za jednu vrstu tehnike ili metode, poput visoke štampe, litografije ili određene tehnike duboke štampe, na primer (suva igla, mezzotinta) i tako dalje. Visoka štampa je popularna (duborez i linorez), i to u velikoj meri doprinosi organizovanju zajedničkih izložbi i stvaranju grafikičkih kolekcija umetnika iz celog sveta.
Katalozi ovih izložbi su veoma važne reference za dokumentovanje i širenje ovih radova među zainteresovanim stranama i širom javnošću. Ne verujem da novi alati i mašine koji se koriste za digitalnu umetnost negativno utiču na tradicionalne metode i tehnike, već pomažu jačanju grafičke tradicije novim kreativnim radovima.
Najvažnije je održati tradiciju grafike u životu kroz obrazovanje u umetničkim školama. Bez obzira na sve alate, materijale ili tehnike koji se koriste za izradu grafike, verujem da je grafika jača ako se uvek koriste četiri grafičke tehnike uz upotrebu novih manje opasnih ili neškodljivih materijala.

Modhir Ahmed
2020. Falun, Švedska

Prevod sa engleskog jezika: Vanda Perović




   

Ahmed Modhir (1956, Bagdad, Irak) diplomirao je 1979. na Institutu likovnih umetnosti u Bagdadu, Irak. Master studije završio je 1986. na Akademiji likovnih umetnosti u Varšavi, Poljska. Bio je u žiriju nekoliko međunarodnih grafičkih trienala. Njegovi radovi izlagani su širom sveta na preko 20 samostalnih izložbi i mnogim grupnih i međunarodnim izložbama. Dobitnih je velikog broja nagrada i priznanja u oblasti grafike, uključujući Međunarodnu nagradu grafike u Guanlanu, Kina, 2009, nagradu trienala V egipatskog međunarodnog trienala grafike u Kairu, Egipat, 2006. i I nagradu XI norveškog međunarodnog trienala grafike, u Fredrikstau, Norveška, 1995. godine. Od mnogobrojnih stipendija izdvajamo Alfred Nobel umetničku stipendiju, 2000. godine. Opširnije

modhir@gmail.com
www.modhir.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje