No Flash
 
 



Dragana Franssen Bojić


Koja je pozicija umetničke grafike danas, 2020. godine ?

Veoma dugo, grafika je bila omalovažavana kao umetnička disciplina.
Pitanje, da li je grafika zanat, reprodukcija ili originalna kreacija danas je apsurdno. Naravno da je grafika i te kako zanat sa mnogobrojnim tehnikama i receptima. To ne znači da je iskljućena kreativnost.
Dovoljno je posetiti bijenala i trijenala grafike u svetu i videti nepresušno bogatstvo kreacija i to, koliko grafika ravnopravno stoji uz sve ostale discipline umetnosti i da je njihov neodvojiv deo.

Od Durera, preko Andy Warhola, Alešinskog pa do danas, 2020. godine, jasno je da je grafika doživela svoj procvet i ekspanziju do nedoglednih granica.
Zahvaljujući svojim tehničkim mogućnostima i novim tehnologijama, grafika je čak i prevazisšla sve horizonte.
Jer, graficčki list je podloga za sve moguće eksperimente i kombinacije.
Dakle, nalazi se van svih granica!
Počev od linije pa do finih površina, od grafizma do intenzivnog kolorita, od minimalističkog pristupa do euforične expresivnosti, oslobođena je klišea.
U grafici kao i u ostalim disciplinama savremenog umetničkog stvaranja, nema limita.
Tradicionalne matrice, drvo, metal, linoleum, litografski kamen, u kombinaciji sa fotografijom, videom, digitalnom štampom (novim tehnologijama), samo su alatke koje savremeni stvaraoc koristi kako bi dobio konačnu sliku.
Ta slika je, u stvari, ono što je cilj umetničkog ostvarenja a put do te slike je stvar umetnika. Sve je dozvoljeno ako umetničko delo izazove osecćanje, uzbuđenje ili čak, provokaciju.
U tom smislu bi kategorizacija bila suvišna.
Ipak, grafika se štampa i moguć je tiraž, multiplikacija. Pa neka ostane u svojoj kategoriji.

Ne postoji limit u slobodi umetnika, koji bi ga sprečio da iskaže svoja najtananija osećanja u igri medijima, bojama, linijama ili materijalima i taj svoj podsvesni svet prenese posmatraču kroz jednu tako senzibilnu podlogu kao sto je papir.
Ah, Papir !!!
Grafičari i PAPIR !
Ta neizlečiva ljubav !
Sam dodir njegove površine je već senzualni doživljaj!
Međutim, papir je i nešto veoma mobilno. Lako se pakuje i prenosi u sve delove sveta. Putuje bez granica. Dovoljna je rolna ili veća koverta i hop!
Grafika je već na drugom kraju planete.
Grafičari vole razmenu, druženje, nova iskustva i nova saznanja.
A ljubitelji umetnosti se sve više interesuju za grafički list i kupuju ga da bi obogatili svoju kolekciju.


Moje iskustvo kao umetnika, u periodu globalnih promena i kriznih perioda, daje mi za pravo da čvrsto zastupam grafiku i umetničko stvaralaštvo uopšte…
Umetnost i grafika, kao njen neodvojiv deo, su putovanje ka komunikaciji i održavanju kulturne svesti kao i potreba za oplemenjivanjem te svesti.
Čoveku kao jedinki u opštoj globalizaciji kulture, ekonomije i politike, pruža mogućnost da u toj « BAŠTI » uzgaji optimizam, svoju originalnost i saznanje da postoji kao ličnost).
U ovom teškom periodu izolacije Covid-19 i nedostatku socijalnog i čulnog kontakta, grafikom sam napravila put u kontakt virtuelno, putem interneta, razmenjujući fotografije novih kreacija. Kontaktiram sa kolegama iz celog sveta.
To je ono što daje volju da se izdrži i nastavi sa radom, a taj svakodnevni rad pomaže da se izdrži u ovako teškim trenucima.

Umetnik je, kroz vekove, dokazao da je njegovo postojanje i inventivnost neophodna karika u lancu zbivanja. Svojom avangardom je otvorio nove i plemenitije puteve ka većoj širini svesti.

Umetniku je sve dozvoljeno !

Znači grafika je « IZA GRANICE» !


     

Otvaranje izložbe D. Franssen Bojić u Grafčkom kolektivu, 12. juli 2010.


Možda nešto da kažem i o svom radu.

Ja kao umetnik, tretiram svetlost i tamu kao koncept.
Tama kao i svetlost, u svima nama, deo su bića i ta dvosmislenost i kontrast, čine njenu suštinu. To je izazov za razmišljanje.
Počela sam grafiku litografijom kao tehnikom najbližom slikaru.
Dodir četke i kamena kao matrice pruža osećaj veoma blizak dodiru četke i platna. Sloboda pokreta i laviri koji su rezultat tog procesa, sami po sebi, svojom prefinjenom poetikom proizvode doživljaj sličan muzici.
Uvođenjem fotografije, teksta ili projekcijom videa može da se obogatiti kompozicija slike. To su zadovoljstva koja mi je pružala litografija.
Kasnije, iz tehničkih razloga, posvetila sam se drvorezu. Ta plemenita matrica kao što je drvo i njena sama struktura, omogućile su mi, mnogobrojnim prelazima, da iskažem poetsku težnju ka svetlosti.
Počinjem često da štampam tamnom bojom pa su sledeći prelazi svetlijih tonova sve do bele, kao vrhunske faze štampanja.
Mnogobrojnim prelazima matrica, kroz strukturu drveta i njegove pore, crtice i šupljine, u kompoziciju prodiru predhodni prelazi i monohromnoj površini daju osećaj vibracije. Grafička boja, uglavnom transparentna, svojim osobinama, preklapanjem, takođe pruža mogućnost stvaranja mnogobrojnih tonskuh varijacija. Štampam na japanskom ili kineskom papiru, barenom ili presom, sa obe strane (rekto/verso). Prozirnost tog papira mi omogućava da svetlost, odštampana sa jedne njegove strane (rekto), direktno utiče na sliku koju pruža tama, štampane sa druge strane (verso). Time slika tame i svetlosti postaje direktno zavisna jedna od druge i varira u zavisnosti od toga sa koje strane se posmatra.


           

D. Franssen Bojić, Nuit flottante, 2008, drvorez, 100x70 cm
D. Franssen Bojić, Blue méditasion, 2010, ksilografija, 50x70 cm
D. Franssen Bojić, Velovi, grafička instalacija


Volim prirodnu podlogu pa štampam grafičke listove i na pamučnom papiru. Komplikovani proces štampanja, naravno, ne sprečava multiplikaciju grafičkih listova, ali ja sam se odlučila na unikatni originalni grafički list.
Veoma malo grafika multiplikujem. Maksimalni tiraž mi je 5/5 ali sam veoma retko odštampala 5/5. Više volim varijacije na temu.

Dragana Franssen-Bojić, grafičar i slikar
Umetnički savetnik Galerije Wegimont Culture, Lijež, Belgija
Vervije, 14. septembar 2020.




Dragana Franssen Bojić (1952. Kragujevac), studirala na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Od 1980. živi u Belgiji. Diplomirala slikarstvo i grafiku na Akademiji lepih umetnosti u Vervijeu, Belgija. Član umetničkih kolektiva: Silence, Les Dunes, La Nouvelle Poupee d'Encre i Grupe "U". Učestvovala je u radu umetničkih kolonija, međunarodnim susretima umetnika, a realizovala i studijska putovanja u Srbiji, Kvebeku, Švajcarskoj, Bosni i Hercegovini, Danskoj i Belgiji. Opširnije

dragana@outlook.fr
www.dragana-franssen-bojic.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje