No Flash
 
 



Ingrid Ledent


Tekst Ingrid Ledent sa otvaranja litografskog studija na Akademiji likovnih umetnosti u Šangaju, Kina

Alojz Zenefelder je izumeo i razvio litografiju koja je predstavljala prvu radikalno novu metodu štampe još od vremena Gutenbergovog otkrića štampanja pomoću pokretnih slova.
Litografija je dugo bila glavna metoda komercijalnog štampanja u boji, sve dok je nije zamenila ofset štampa.
Danas se litografije uglavnom koriste pri izradi umetničke grafike.
Proces litografije je veoma težak i složen, ali zato može da proizvede izuzetno širok i raznolik spektar efekata, od vrlo svetlih suptilnih tonova do veoma dubokih, bogatih, baršunastih crnih boja, koje poseduju jedinstveni kvalitet, neostvariv bilo kojim drugim postupkom štampe. Što umetnik više nauči o tehnikama koje se koriste pri izradi litografije, to estetski rezultat može biti uzbudljiviji.
Ali, uprkos činjenici da lično težim tehničkom savršenstvu, verujem da sama tehnika nije primarna u odnosu na sadržaj i izgled umetničkog dela. Po mom mišljenju, vladanje tehnikom je svakako neophodan alat ali ono samo ne garantuje automatski i stvaranje umetničkog dela. Tehnika nije cilj, već medij pomoću kojeg se stvara umetnički izraz i upravo sa te tačke gledišta trudim se da koristim tradicionalne litografske tehnike na način koji će ih revitalizovati ali na savremen način i u kombinaciji sa novim tehničkim mogućnostima. Trenutno inspiriše i novi interes za litografiju koji mlađi umetnici često pokazuju. Mnogi od njih istražuju i tradicionalne tehnike jer žele da rekonstruišu izvorne tehnike izrade grafika.
Takođe, na različite načine se istražuje i reproduktivnost kao glavna karakteristika tehnika izrade grafike. Njena jedina funkcija nije više samo da reprodukuje. Litografija predstavlja eksperimentalni umetnički medij, sa fokusom na stvaranju jedinstvenog i savremenog umetničkog predmeta.
U protekloj deceniji, zahvaljujući mnogim institucijama, projektima, događajima, aktivnostima, ..., postignuta je nova kultura akademske razmene i saradnje na polju „umetičke grafike“ širom sveta.
Razmena i komunikacija su karakteristike nove međunarodne zajednice grafičara.

Zaista je divno videti da i na polju litografije, mlade generacije umetnika i grafičara istražuju ovaj medij sa inovativnim umom i novim idejama.
Mladi ljudi udružuju energiju i istražuju stare recepture, ponovo pokreću stare prese, istražuju konstrukcije mašina za šatampanje, pokreću nove štamparije, organizuju simpozijume ....
Ova tendencija konstruktivnog razmišljanja i delovanja, zajedno sa savremenim pristupom neograničenoj i eksperimentalnoj upotrebi tehničkih mogućnosti, motivisaće dalje inovacije i garantovaće budućnost litografiji. I to me raduje.

Ingrid Ledent

Prevod sa engleskog jezika: Vanda Perović


I. Ledent, Mindframe, 2018, višemedijska instalacija: video i audio projekcija na crveno obojenom zidu, 5' 39”, promenljivih dimenzija; litografija na Whenzhou papiru zalepljena na kartonske cevi/tube, prečnik oko 2,5m; Mindframe I / Mindframe II, litografija i digitalna štampa na Zerkall papiru, 65x165cm

I. Ledent, Mindframe I / Mindframe II, 2018, litografija i digitalna štampa na Zerkall papiru, 65x165cm

   

I. Ledent, Mindframe (detalj), 2018, litografija na Whenzhou papiru zalepljena na kartonske cevi/tube, prečnik oko 2,5m



INGRID LEDENT
Prof. Dr. Vilem Elias

Modernizacija „starih“ medija

Mada su „novi mediji“ od devedesetih nadalje magične reči za umetnost, još uvek postoje stari mediji, poput grafike i drugih, koji imaju značajnu ulogu u stvaranju inovativne umetnosti. Pošto je odlika starih medija zanatska izrada i kobni tradicionalizam koji ide uz njih, mnogi ove tehnike smatraju pomalo tradicionalističkim. Stoga se strast za sakupljanjem grafika nastalih takvom metodom odmah povezuje sa sakupljanjem maraka, koje su vrlo lep primer grafičkog dizajna. Lepota ovih slika se zatim izjednačava sa akvarelima koji ilustruju dečije knjige.

Ali pored tradicionalnog načina umnožavanja grafika, uveren sam da grafike imaju važnu ulogu, upravo zato što je to jedinstveni medij u vizuelnoj kulturi koji postiže efekte koje je drugačije nemoguće postići. To je, na kraju krajeva, važna funkcija umetnosti: nijansiranje poruka kroz različita sredstva i načina izvedbe. Setite se da poezija znači „pravljenje“. Nešto je „poetično“ kada se više pažnje usmeri na način na koji je poruka napravljena nego na vrednost njenih informacija. Ako prevlada „kako“, „šta“ postaje pričljivo i pleni u svojoj mnogostrukosti.


Tehnika

Međutim, ne možemo reći da je poznavanje tehnika štampe vrlo rasprostranjeno. Termin „grafika“ je najširi naziv, ali neki ljudi ne razlikuju grafiku od crno-belog crteža ili slike na papiru, ili govore o „bakropisu“ ili „litografiji“, a da pri tom ne poznaju postupak. Zato ću dati kratak opis tehnike koju koristi Ingrid Ledent. Takođe svima preporučujem da jednom posete i vide kako izgleda grafički atelje u kome se izrađuju litografije, jer je to fascinantan prizor.

Postoje i druge tehnike. Pri izradi grafike, procesi štampanja mogu proizvesti nekoliko gotovo identičnih umetničkih dela. Da bi to postigli, umetnici moraju da preduzmu niz radnji. Umetničko delo nisu ni drveni blok, ploča ili kamen, umetničko delo je otisak. Reč „otisak“ potiče od starofrancuskog termina „preinte“, što je značilo „biti štampan“. Ukupan broj identično štampanih otisaka je izdanje. Umetnik numeriše i potpisuje izdanje. Različite metode rada grupisane su prema načinu na koji se slika prenosi sa matrice (koja može biti drvo, metal, svila ili kamen) na grafički list (papir). U reljefnom štampanju podiže se sve što se štampa: odsecaju se stvari koje ne treba štampati. Dakle, za duborez se uklanja sve što bi trebalo da ostane belo. Otisak će tada biti crn na beloj pozadini, što je slika u ogledalu slike koja ostaje na bloku. Duboka štampa je metoda štampe urezivanjem u matricu, mastilo se prenosi sa tankih ureza na papir. Ovi rezovi se mogu napraviti na više načina, ali štampanje je uvek isto. Mastilo se nanosi na ploču i utrljava u rezove. Zatim se površina obriše. Pritiskom prese, mastilo se prenosi iz udubljenja ploče na papir. Osnova serigrafije je šablon.Mastilo se gura kroz sito. Pokriveni delovi mreže su nepropusni, što znači da mastilo može proći samo kroz ostale delove.

Ingrid Ledent se specijalizovala za litografiju. Litografija je najčešći proces planografije: slika i mastilo su u istom nivou. Proces se zasniva na međusobnom odbijanju vode i masti. Umetnik crta masnim sredstvom na zrnastom poroznom krečnjaku. Slika se fiksira tretiranjem kamena rastvorom gume arabike i azotne kiseline. Zatim se kamen navlaži, ali delovi obojeni masnim sredstvom odbijaju vodu. Zatim se kamen premaže mastilom. Mastilo se zadržava samo na delovima koji nisu mokri: na masnim delovima. Zatim se papir i kamen provlače kroz presu i mastilo se prenosi na papir. Opet, otisak je slika u ogledalu. Za svaku boju mora se koristiti novi kamen i novo štampanje.

Umetnici sve češće koriste lito ploče. Sistem ostaje isti, ali umesto kamena koriste se metalne ploče. Međutim, Ingrid Ledent je verna kamenu, ali koristi ofset presu kako bi odštampala svoju sliku. Taj otisak se pravi pomoću gumenog pokrivača. Umesto slike u ogledalu stvara sliku identičnu onoj na kamenu.


   

I. Ledent, Mindstream of Consciousness, 2011, instalacija, litografija i video projekcija, 107x225cm, litografija na Whenzhou papiru montirana na drvene blokove, 225x225x2,5cm
I. Ledent, Sequences, 2013, instalacija, litografija, digitalna štampa, 2x200x120cm, video projekcija na belom pesku, promenljive dimenzije


Belgijska tradicija

Graviranje i bakropis, koji su u sedamnaestom veku prerasli u punopravne umetničke tehnike (lep primer je Rembrandt), svodile su se u osamnaestom i devetnaestom veku sve više na puke tehnike ilustracije i reprodukcije. U drugoj četvrtini devetnaestog veka uglavnom ih je zamenila gravura na čeliku, koja je mogla da štampa veća izdanja. Ali nedugo zatim, došlo je do snažnog kontrapokreta, posebno u cilju revalorizacije umetnosti bakropisa, dok je bakrorez ostao u sferi reproduktivnog i tradicionalnog. U devetnaestom veku litografija se uglavnom koristila za štampanje plakata. Pravovremenim potvrđivanjem sebe kao punopravnog umetničkog izražajnog sredstva, umetnost bakropisa nije pretrpela mnogo štete od uvođenja fotografije u drugoj polovini devetnaestog veka, dok su tehnike graviranja u bakru i čeliku, s druge strane, u potpunosti istisnute kao tehnike reprodukcije.

U Belgiji su Felicien Rops (1833-1889) i posle njega James Ensor (1860-1949) i Armand Rassenfosse (1862-1934), prvi upotrebili umetnost bakropisa kao samostalni umetnički medij. Značajna imena sledeće generacije su Jules De Bruicker (1870-1945) i Jos Verdegem (1897-1957) u Gentu, Floris Jespers (1889-1965), Joris Minne (1897-1987) i Jos Hendrickk (1906-1971) u Antverpenu. Frans Masereel (1889-1972) takođe pripada ovoj generaciji, ali je uglavnom gravirao u drvetu. Pedesetih, a posebno šezdesetih i sedamdesetih godina, su sito štampa i ofset štampa ili fotolitografija postale veoma popularne zbog njihove veoma velike mogućnosti umnožavanja. Međutim, ispostavilo se da je to svojstvo kasnije postala nedostatak. Iako su ove tehnike trebale da demokratizuju umetnost, ispostavilo se da nisu svi zainteresovani za demokratizovanu umetnost.

Bez obzira na to, ove tehnike bi trebalo smatrati kao prve od „novih medija“ u grafici. Neraskidivo su povezani sa tadašnjim avangardnim pokretom pop-arta i sa Endi Vorholom kao glavnim praktičarom. Flamanska varijanta, nova figuracija, takođe je sa entuzijazmom prihvatila sito štampu. Na Akademiji u Gentu, Pierre Vlerick i Villi Van Driel finalizirali su litografije štampanjem u ofset tehnici.

Modernizacija nije čisto tehnički problem. Kada ljudi počnu drugačije da razmišljaju o umetnosti, stvarajući novi umetnički trend, tada se i umetnost grafike drugačije tretira. Sa određenom veštinom, i maštom, čini se da je medij grafike takođe pogodan, između ostalog, za konceptualnu umetnost, životnu sredinu, pa čak i za hepeninge.

I pored toga, tradicionalne tehnike izrade grafike se i dalje aktivno koriste. Neki umetnici se ograničavaju da se poigraju sa tehnikom, dovodeći je do savršenstva. Neki su otišli na specijalizaciju u Prag, Meku grafičke umetnosti. Ingrid Ledent pripada drugoj grupi. Neki od ovih umetnika doneli su sa sobom, ne samo tehničko savršenstvo, već i istočnoevropsku maštovitost pri štampanju. To se nije dogodilo Ingrid Ledent. Cilj njenog boravaka u Pragu bio je da svoj vlastiti konceptualni jezik dovede do tehničkog savršenstva. Čeh Rudolf Broulim bio je jedan od najvažnijih instruktora, koji je podučavao mnoge ljude. Emigrirao je u Belgiju i otvorio štamparski atelje, a sarađuje sa nizom belgijskih umetnika, među kojima i sa Ingrid Ledent.

Ona pripada grupi umetnika koji koristeći grafičke tehnike daju novu energiju slikama. Njen umetnički stav je da prvo razmišlja plastično, a zatim zbog specifičnih kvaliteta povezanih sa medijem, odluči se za medij grafike.


I. Ledent, A whirl in time, 2012, instalacija, litografija, digitalna štampa, video projekcija, audio, 195x100cm, litografija na Whenzhou papiru montirana na drvene blokove, 100x300x2,5cm


Filozofska definicija grafike

Pri filozofskom razmatranju grafike, čine mi se, da se uzimaju u obzir njene najtipičnije odlike: (a) velika pažnja se pridaje materijalnim karakteristikama metalne ploče, kamena ili drvene ploče, a sve one ostavljaju različite tragove nego što ostavlja četka; (b) velika pažnja se pridaje nosiocu, grafičkom listu (npr. posebnoj vrsti papira); i (c) činjenica da u stvari postoje dva nosioca: slika se prvo stvara na nosiocu koji se ne smatra umetničkim delom; tek tada se štampa na „pravom“ nosiocu. To, naravno, ima dalekosežne posledice. To podrazumeva da se od izrade do štampanja mora uzeti u obzir aspekt slučaja. Pored toga, originalni otisak je uvek „kopija“. S druge strane gledano, to nudi mogućnost za konceptualne eksperimente, povezane sa mogučnosti ponovljanja, serialnosti, pogodnošću za citiranje, reproduktivnost; ukratko, o svim ovim konceptima se može diskutovati, zbog specifičnih karakteristika grafičke tehnike.


   

I. Ledent, Durée, 2006, instalacija, litografija, digitalna štampa, litografija zalepljena na drvene blokove, video/audio rad
I. Ledent, Unfolded, 2013, instalacija, litografija, digitalna štampa, 4x102x225cm, rad na podu 105x520cm


Novi mediji

Najvažnija karakteristika rada Ingrid Ledent je da ona nije verno sledila tradiciju, ali je nije ni izneverila. Time što koristi nove medije omogućila je da stare tehnike prežive. Još bolje: obogatila je nove medije odbijanjem da se odrekne tradicionalnih metoda. Kada vidite fotografije Ingrid Ledent kako radi u svom ateljeu, teško je poverovati da su fotografije na kojima stoji ispred svog kamena i fotografije na kojima sedi za svojim računarom slike produkcije jednog istog umetničkog dela. Značaj novih medija za njena dela postaje jasan kada razmislimo šta taj koncept zapravo podrazumeva. Ono što smo počeli da nazivamo „novim medijima“ u dvadesetom veku, rezultat je čežnje da se sve poveže, upravo zbog pretpostavke da je i sama stvarnost složena interakcija. Ovo je polazna tačka umetnice. Međutim, nepristajanje da umetničko delo bude izvedeno samo u jednom mediju (uljanim bojama, bronzi, ...) nije dovoljno da bi se opisao koncept novih medija. Na kraju, tu su i mešoviti mediji. O kombinovanim medijima možemo početi da govorimo od trenutka kada slikar, na primer, koristi različite vrste boja, ili kada vajar spoji nekoliko vrsta drveta, metala ili kamena. U ovu grupu spadaju i eksperimenti dodavanje zvuka slici pomoću magnetofona.

Može se reći da je druga karakteristika novih medija u najširem smislu svako umetničko delo koje čini da posmatrač ne gleda "u" medij, već "kroz" medij. Umetnik tako koristi instrument za prikazivanje stvarnosti. Kroz „objektivnost“ medija pojavljuje se sasvim drugačija stvarnost od one koja se obično ostvaruje kroz subjektivnost umetnika. Upravo to radi Ingrid Ledent. Fotografski objektiviziranim fotografijama putem računarske manipulacije daje svoju sliku kao objektivnu činjenicu. Ona ih otuđuje, a zatim traži način da ih ponovo može subjektivirati, ili mogli bi se reći: da ih humanizuje.

Treća karakteristika je interesovanje za protok vremena. Grafička umetnost je prostorna i ima prilično opštu karakteristiku da zaustavlja vreme. Novi mediji žele da dodaju I ovu dimenziju. Brojne tehnološke novine su to u dvadesetom veku i omogućile: film i video nude nove mogućnosti za stvaranje slike a računar je pri tom operativni sistem. Ingrid Ledent ih koristi sa velikim entuzijazmom. Tako stiče mogućnost da razvije umetnički odraz protoka vremena. Pojam novi mediji takođe ima funkcionalnu upotrebu. Pored toga, možemo napraviti nekoliko distinkcija na polju umetnosti. Ako i nemamo na umu istorijski poredak, pejzaž novih medija izgleda ovako. Računar nudi mogućnost stvaranja slika derivacijom i transformacijom. U stvari, ovaj metod ima blisku sličnost sa „Medijskim igricama“, koje ga koriste na zabavan način.

Umetnik se može meriti sa IT stručnjakom po pitanju tehnologije, što je dovelo do nekih zanimljivih rezultata. U slučaju „Medijskog prostora“, gledalac je uključen u virtuelnu stvarnost. Video snima slike. Prva manifestacija je snimanje radnje (dešavanja itd.) koje izvodi vizuelni umetnika. Tako se može napraviti i umetnički video. Kada je ovaj video deo drugih umetničkih iskaza, naziva se „video-instalacija“. Ingrid Ledent redovno koristi i video kao dodatak svojim grafičkim radovima.


   

I. Ledent, Temporality V, 2012, litografija, digitalna štampa, 100x130cm
I. Ledent, In a Whirl, 2015, litografija, digitalna štampa, 100x138cm


Interpretacija dela Ingrid Ledent

Ledent je jedna od umetnica koja je usavršila litografiju kod Rudolfa Broulima. Međutim, ona nije zaluđena tehnikom. Izrada grafike za nju je više od pukog štampanja. Ona eksperimentiše sa nosiocima grafike. Ingrid Ledent voli da štampa na kineskom papiru Wenzou, vrlo oplemenjenom i zalepljenom na drveni blok ili papiru zalepljenim na neki spoljni zid, vratima od garaže ili kontejneru za đubre. Nije važno gde - sve dok je životno. Za Ledent grafika mora biti javno sučeljavanje. Ona izvlači tehnike štampe iz sfere pojedinačne privatne kolekcije i ubacuje ih u sferu dešavanja, komunikativnog događaja. Litografija kao profinjena, negovana grafika vraća se svojoj prvobitnoj funkciji: ona je majka plakata, izvanredan medij za uključivanje čitave zajednice u događaj. U tom događaju, Ledent pokazuje sebe. Simboli koje ona stvara duboko su ukorenjeni u njoj. Ona je zapravo prisutna u svom radu, u vrlo konkretnom, čak i fizičkom obliku. Oči, uši, nos i usne su njene, izgledaju stilizovano i umnoženo u polju. Ovi mali delovi tela su poređani u redu. Na taj način čine, takoreći, telesnu osnovu umetničkog dela kao simbola. Tako komunikacija postaje vrlo direktna i lična. To je takođe način samoprikazivanja. Pored niza malih delova njenog sopstvenog tela odštampanog crvenom bojom, ona postavlja crno-beli otisak na kojem je obuhvaćeno to isto telo. Tako ona izražava svoju komunikaciju sa prijateljskim drugim. Ingrid Ledent je takođe učestvovala u projektima konceptualne umetnosti, poput npr. „De Dato“, o ponovljivosti vremena. Bila je inspirisana francuskim filozofom Anri Bergsonom. Ona pokušava da uhvati „trajanje“, vreme onako kako ga mi doživljavamo. Prema Bergsonu, sadašnjost ne sledi prošlost, ali oba postoje istovremeno: suživot sa sadašnjošću kakva je bila. Prošlost ponovo postaje sadašnjost kao virtuelna slika. Svaki trenutak našeg života nudi nam ova dva aspekta: prisutan je kroz naše posmatranje i virtuelan kao sećanje.

Ingrid Ledent podstiče ovo iskustvo. Na primer, napravila je seriju svojih očiju putem računara i videa. Ali ovoj seriji dodaje vizuelne razlike koji ostaju upamćene na podsvesnom nivou. Na taj način je stvorila mnoštvo slika očiju koje će ostati u sećanju. Vreme je reprodukovano prostranstvom u prostoru. Rezultat je 100 metara dugačka grafika.

Kao što sam već rekao, Ingrid Ledent ugrađuje svoje telo u svoje slike putem računara. Ona to postiže kroz višestruko pars pro toto trope (deo se tretira kao celina). Svaki upotrebljeni deo tela (nos, pupak, itd.) simbolizira celinu, ona sama kao mnoštvo sebe. Stoga se njen rad može svrstati i u računarsku umetnost. Ne bismo trebali potcenjivati vezu između računara i grafike. Računar je mašina koja garantuje raznolikost, višestrukost, promenljivost, sposobnost manipulacije i sve ono što je neodredivo. Ili recimo to rečima novog medijskog gurua, Leva Manoviča. U svojoj bibliji Jezik novih medija on sumira niz uslova da bi mogao da govori o novim medijima: numeričkoj reprezentaciji, modularnosti, automatizaciji, promenljivost i transkodiranje. Ali ipak, u većini slučajeva, u određenom trenutku to će biti trenutak štampe. Koncept računara se, po sebi, približava Platonovoj ideji kao celini mogućeg, čiji je model stvarnosti samo kopija. Ali ni računar ne može bez kopije, bez otiska. Tome služi štampač. Jedan od očaravajućih trenutaka računarske umetnosti je upravo trenutak kada grafika izlazi iz štampača. Da li je to to? osetljivi ljudi se čude: umetnički bezvredni papir i mastila u boji sumnjivog vizuelnog kvaliteta. Neka vrsta umetnosti iz bordela, osuđena da bude kič, a posebno lišena svih potencijalnih varijabilnosti samog računara. Otvorenost koja je povezana sa virtuelnošću sada se završila.

Tada iskusna grafičarka Ingrid Ledent koristi svoj senzibilitet ruke i oka kako bi rad bio uživanje za čula. Kompjuterizovana slika nudi mogućnost umnožavanja koja se ne može uporediti sa ručnim umnožavanjem. Stoga je računar koristan medij. Na kraju, mašina povećava korisnost jer manje koristimo ruke. Moć reproduktivnog elementa u delu pojačana je kvalitetom litografske umetnosti štampe. Štaviše, ovaj element ponavljanja povezan je - a ovo je još jedan aspekt umetnosti Ingrid Ledent - sa njenom velikom ljubavlju prema kulturi Orijenta. Ponavljanje se može povezati sa molitvenim točkovima nekih religija. Sport i umetnost (posebno muzika i ples, ali i grafika) nastali su iz potrebe da se zaista iskusi religija. Ponavljanje je kontrola nad sumnjom da li smo živi ili ne. To je iluzionistički put do sigurnosti. To je takođe način intenzivnijeg življenja. To je način za internalizaciju spoljnog sveta. U tom smislu, delo Ingrid Ledent poseduje duhovnu dimenziju. Kroz serijsko ponavljanje ona pokušava da postigne jedinstvo, sintezu sopstvenog fragmentiranog ja, svog „ja“ koje se vrti u svakodnevnom haosu. Ona pretražuje svoj centar i susreće ga u pupku koga kao mikrokosmos želi da poveže sa makrokosmosom kroz spiralu. Često je zaštićen prijateljskim rukama koje pupak uokviruju u trougao, formiran od palca i kažiprsta. Ova dvojnost digitalne obrade delova tela suočena sa slikom stvarnih ruku, čini da se filozofija tela može naći u pozadini dela Ingrid Ledent. Ova filozofija mora biti povezana sa razmišljanjem o novim medijima. Ingrid Ledent pripada generaciji koja je odrasla u svetu kojim je dominirala analogna tehnologija. Iako je u svoj rad ugradila digitalni element, i dalje je čvrsto povezana sa analognom estetikom. Za nju se analogno odnosi na topli dodir, neposredni kontakt čoveka i prirode kao telesnog iskustva. Analogni mediji održali su svet opipljivim, ali dolazak digitalnih medija preti da će ovaj taktilni element u potpunosti zameniti numeričkim. Ovaj problem se stalno ponavlja u njenom radu.

Digitalne tehnologije kao mediji koriste i stvarne ljude kao medij. Prikazuju čoveka kao „medijski medij“. Digitalni mediji omogućavaju ljudima pristup međuzoni, prostranstvu „između“. Možda je Hajdeger bio prvi koji je dosledno ukazivao na čovekovo „između”, tačnije u njegovom poimanju Dasein, „tu-bitka”. Jer šta bi moglo „postojati“ osim između, „bitak“ koje je stalno između „bitka“ koje je već bilo i „bitka“ koje još uvek nije bio i zato mora uvek biti „u nastajanju“. Upravo to „između“ Ingrid Ledent pokušava da zabeleži u svom grafičkom opusu. Ingrid Ledent takođe dodaje uspomene, poput Bergsona koji opisuje prošlost koja takođe postoji u sadašnjosti. Ili da se poslužimo rečima Žila Deleza koji je tumačio Bergsona: sećanje nam pomaže da izgradimo iluziju dosledno objedinjavajućeg jastva. Umesto da prekraja prošlost, sećanje ga pretvara u novu sadašnjost, povezanu sa sadašnjim okolnostima. To pokazuje da je sećanje kreativnija sila za stvaranje novih stvari od mašine. Ovo bi mogla biti formula za izložena umetnička dela: „Neprekidno življenje sećanja“.

Jasno je da je Ingrid Ledent svojim grafikama ostvarila punopravni umetnički izraz, izraz koji nema nikakve veze sa grafikom kao sredstvom za demokratsku distribuciju umetnosti. To je autonomni medij koji nudi mogućnosti u svojoj tehničkoj materijalnosti koje ne možemo da ostvarimo putem drugih medija.

Prof. Dr. Vilem Elias

Prevod sa engleskog jezika: Vanda Perović




Ingrid Ledent (1955, Brashat, Belgija) studirala na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu, Akademiji umetnosti, arhitekture i dizajna (UMPRUM) u Pragu i master studije grafike završila na Nacionalnom višem institutu u Antverpenu, 1981. Od 1984. je profesor na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu. Počasni profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Šangaju je od septembra 2017. Održavala je radionice i predavanja u mnogim međunarodnim institucijama. Poslednjih godina, na Akademiji likovnih umetnosti u Katovicama, u Poljskoj (2017), na Univerzitetu umetnosti Musašino u Tokiju, u Japanu (2016), na Akademiji likovnih umetnosti u Tjanđinu, u Kini (2016), na Univerzitetu Alberta u Edmontonu, u Kanadi (2016), na Indijana Univerzitetu u Blumingtonu, SAD (2015), na Akademiji likovnih umetnosti Eugenjuz Gepert u Vroclavu, u Poljskoj (2015).
Radovi umetnice predstavljeni su širom sveta na preko 20 samostalnih i mnogim grupnim izložbama. Dobitnica je 12 nacionalnih i 14 međunarodnih nagrada u oblasti grafike, uključujući gran-pri III međunarodnog trienala u Pragu (2001), VIII međunarodnog bienala crteža i grafike u Gioru (2005), V međunarodnog simpozijuma litografije u Tidaholmu (2006), Međunarodnog trienala grafike u Krakovu (2006), V međunarodnog bienala Splitgrafik (2011), Međunarodnog trienala Imprint u Varšavi (2014) i nagradu međunarodnih grafičkih bienala u Guanlanu (2007. i 2017).
Predsedavajući je Međunarodnog savetodavnog odbora Međunarodne organizacije grafičkih saveza (IPOA) sa sedištem u Guanlanu, u Kini.

ledent.ingrid@telenet.be





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje