No Flash
 
 



Ješa Denegri


PRIMER IZLOŽBE JUGOSLOVENSKE GRAFIKE U ORGANIZACIJI MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI U NARODNOJ GALERIJI U PRAGU 1968. GODINE

U kulturnoj politici predstavljanja i promocije savremene umetnosti u Jugoslaviji, u šezdesetim godinama prošlog veka, disciplini grafike pridavana je prvorazredna uloga. Jedan od takvih primera bila je izložba „Jugoslovenska grafika“ (Jugoslavska grafika) održana u Narodnoj galeriji (Narodni galerie) u Pragu 1968. godine, prema programu Savezne komisije za kulturne veze sa inostranstvom, u organizaciji poverenoj Muzeju savremene umetnosti u Beogradu. Izložba je obuhvatila 52 umetnika različitih generacija sa ukupno 135 listova u različitim stilskim pravcima i tehničkim postupcima. Za realizaciju ovog projekta Muzej je dobio dodatna sredstva namenjena otkupu eksponata, čime je znatno dopunjena i proširena njegova grafička zbirka. Prema tadašnjim nepisanim pravilima pri selekciji učesnika reprezentativnih izložbi savremene jugoslovenske umetnosti u inostranstvu vodilo se računa o proporcionalnoj zastupljenosti umetnika iz svih republičkih sredina, ali to u slučaju ove izložbe nije dovodilo u pitanje kriterijume prevashodno zasnovane na umetničkim vrednostima. Prilikom izrade koncepcije ove izložbe u stručnom telu Muzeja postojala je svest da se jugoslovenska grafika predstavi što savremenijim izražajnim jezicima, sa znatnim udelom apstrakcije i eksperimentalnih postupaka, kako bi upravo kao takva ostavila što povoljniji utisak u sredini čiji se umetnički život u to vreme odvijao u po savremenu umetnost nepovoljnom društveno-političkom kontekstu.

Učesnici izložbe: Borislav Aleksić, Biserka Baretić, Janez Bernik, Janez Boljka, Bogdan Borčić, Stojan Ćelić, Slavoljub Čvorović, Riko Debenjak, Nebojša Delja, Marijan Detoni, Juraj Dobrović, Živko Đak, Eugen Feller, Mladen Galić, Željko Hegedušić, Joža Horvat Jaki, Dževad Hozo, Božidar Jakac, Andrej Jemec, Boško Karanović, Albert Kinert, Stevan Knežević, Ljubomir Kokotović, Radovan Kragulj, Marko Krsmanović, Bogdan Kršić, Ante Kuduz, Vladimir Makuc, Adriana Maraž Bernik, France Mihelič, Branko Miljuš, Miodrag Nagorni, Virgilije Nevjestić, Milivoj Nikolajević, Ankica Oprešnik, Ordan Petlevski, Mihailo S. Petrov, Ivan Picelj, Marjan Pogačnik, Marij Pregelj, Zlatko Prica, Josip Restek, Miodrag Rogić, Mladen Srbinović, Aleksandar Srnec, Tinca Stegovec, Miroslav Šutej, Halil Tikveša, Zdravko Tišljar, Marjan Vojska, Lazar Vujaklija, Karel Zelenko.


               

Katalog izložbe Jugoslovenska grafika, Narodna galerija Prag, 1968.
Janez Bernik, Pismo II. 65, 1965.
Stojan Ćelić, Avgust, 1967.


               

Riko Debenjak, Magične dimenzije XIII, 1968.
Radovan Kragulj, Cvet, 1966.
Miodrag Nagorni, Sijajući fosil, 1966.


   

Ordan Petlevski, Biljka - fosil, 1964.
Albert Kinert, Bezimeni oblik, 1965.


   

Marij Pregelj, Terra Rossa, 1965.
Marjan Pogačnik, Po vetru,1967.
Ivan Picelj, CM-30, 1967.


   

Miroslav Šutej, Ultra AB,1967.
Halil Tikveša, Leto II, 1968.


Gotovo svi koji u različitim ulogama – kao umetnici, teoretičari i kritičari, najzad kao šira kulturna javnost – nastoje da prate procese u svetu savremene umetnosti u prvim decenijama 21. veka saglasni su u konstataciji o njenoj krajnjoj raznolikosti, nepreglednosti, neizvesnosti, o evidentnom stilskom i medijskom pluralizmu u globalnim razmerama i na pojedinim lokalnim umetničkim scenama. U takvoj generalnoj situaciji grafika u klasičnom poimanju ove discipline samo je jedno od oblasti savremene umetnosti, po zastupljenosti u izrazito manjinskom položaju u odnosu na ostale i znatno ekspanzivnije mogućnosti i tehnologije umetničkog izražavanja. Ali i kao takva, grafika je i dalje vitalna umetnička disciplina u neprekidnim preobražajima sopstvenih operativnih sredstava i postupaka. Osim o klasičnom pojmu grafike, sve više se povodom savremenih grafičkih produkcija govori o „grafici u proširenom polju“, o „ambijentalnoj grafici“, o grafici povećanih i neuobičajenih dimenzija i formata grafičkog otiska, o kombinovanim grafičkim tehnikama, o kompjuterskoj grafici, o digitalnim printovima, dakle o svemu što disciplinu grafike izvodi izvan unapred zadatih i zatečenih svojstava i uvodi među ostale izrazito savremene umetničke medije. Grafika i danas postoji i traje, ali i pored znatnih inovativnih rezultata njeno prisustvo na savremenim umetničkim scenama zavisno je od potencijala difuzije kao jedne od disciplina umetnosti umnožavanja. U drugoj polovini 20. veka grafika je prošla put od prefinjenog „plemenitog zanata“ u klasičnim manuelnim grafičkim tehnikama do jednog od masovnih medija zasnovanih na obaveznim uslovima produkcije visokotiražnih „multioriginala“. Moguće je konstatovati da je grafika retko zastupljena na velikim spektakularnim međunarodnim umetničkim priredbama (poput venecijanskog Bijenala i kaselskih Dokumenata), kao i na sve učestalijim autorskim kustoskim selekcijama. Čak se i specijalističke grafičke manifestacije, kao što je u vreme postojanja jugoslovenskog kulturnog prostora bio svetski relevantni ljubljanski Međunarodni bijenale grafike, više ne mogu da opstanu u svom prvobitnom modelu nego moraju da pretrpe neizbežne koncepcijske i organizacione transformacije. Još uvek značajni prestiž grafici i danas obezbeđuju njeni visoki i trajni umetnički dometi u celom 20. veku, upravo zbog čijeg uvažavanja valja sačuvati i jačati institucije posvećene kolekcioniranju i istorijsko-umetničkom proučavanju grafičkog nasleđa. U našoj sredini najubedljiviji dokaz o tome bila je nedavna izložba i monografija Otisci vremena Galerije Grafičkog kolektiva kao ustanove posvećene čuvanju dostignuća u ovoj disciplini vrlo respektabilne prošlosti, a kojoj takođe valja obezbediti stabilnu društvenu podršku za neophodni opstanak i nastavak grafike u budućnosti.

Ješa Denegri




Jerko Ješa Denegri (1936. Split), diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu (Istorija umetnosti), Beograd. Od 1965-1989. bio zaposlen u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, a od 1990. profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, predmet Moderna umetnost, Odelenje za istoriju umetnosti. Bio član redakcija časopisa Umetnost, Arhitektura-urbanizam i Sport, glavni urednik časopisa Moment. Organizovao veliki broj izložbi, bio komesar nastupa Jugoslavije na Bijenalu mladih u Parizu i na Bijenalu u Veneciji. Objavio više knjiga i monografija o modernoj i savremenoj umetnosti.

btomicka@eunet.rs





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje