No Flash
 
 



Jelena Jocić


Digitalizacija, virtuelna realnost, ubrzan savremen način života, razmena informacija doveli su do toga da umetnička grafika u 2020. godini nije ono što je bila u prošlosti. Nove tehnologije i njihova upotreba menjaju klasičan zanatski pristup grafičkom mediju i transformišu ga. Mogućnost obrade slike u kompjuterskim programima, dovela je do digitalne grafike, kao i promene u poimanju šta je savremena umetnička grafika danas. Zamrznuti frejm iz filma ili video klipa odštampan može biti grafika, grafika je otiskivanje, otisak prsta otisnut u boju pa na papir je grafički otisak.


       

J. Jocić, Apstraktni prostor #..., 2020, kombinovana tehnika, 50x50cm
J. Jocić, Apstraktni prostor 2 #..., 2020, kombinovana tehnika, 50x50cm
J. Jocić, Apstraktni prostor 3 #..., 2020, kombinovana tehnika, 50x50cm


Društvena izolacija kao posledica života sa virusom Covid-19 i nemogućnost zajednickog rada i korišćenja zajedničkih grafičkih radionica i ateljea, primorala me je na traženje alternativnih rešenja stvaranja umetničkih prikaza i slika i njihovog preobražaja u grafički medij. U svom sadašnjem umetničkom postupku izrade grafičkog otiska koristim i opcije obrade slike pomoću mobilnog telefona. Novi istraživački metodološki pristup, on-line razmena podataka, nova uvezivanja i transformacija medija u zavisnosti od ideje i koncepta, otvorenost prema eksperimentu obavezan su deo postupka u nastajanju savremene grafike. Umetnička grafika je složen postupak kombinovanja više različitih tehnoloških postupaka, van odbacivanja klasičnih tehnika, od ručnog rada u klasičnim grafičkim tehnikama (drvorez, bakrorez, litografija…) do digitalne grafike, redimejda i virtuelnih izložbi i prezentacija u zavisnosti od konteksta. Novi inovativni pristupi i prilagođavanje trenutku u kojem živimo jesu i osnova preživljavanja umetničke grafike na savremenoj umetničkoj sceni.


   

J. Jocić, Prostor sa crnom i braon #..., 2020, kombinovana tehnika, 70x100cm
J. Jocić, Pastelni prostor#..., 2020, kombinovana tehnika, 63x100cm


Motiv mog umetničkog istraživanja jesu napušteni i ispražnjeni modernistički, industrijski prostori – urbani enterijeri zgrade BIGZ-a, arhitektonskog ostvarenja jugoslovenske moderne u oblasti industrijske arhitekture između dva rata. Enterijer napuštenih unutrašnjih prostora modernističke arhitekture tridesetih godina prošlog veka, koji simboliše prolaznost, otuđenje, usamljenost. Baveći se arhitekturom enterijera zgrade „BIGZ-a“, moj koncept zasniva se na tumačenju odnosa pojedinačnog i koletivnog u savremenom društvu.


   

J. Jocić, Novi prostor #..., 2020, kombinovana tehnika, 70x100cm
J. Jocić, Plavi prostor sa žutom #..., 2020, kombinovana tehnika, 70x100cm


Stvarajući svoje mikro – svetove naši lični prostori su naša mesta, naše utopije kroz koje negujemo i svoj individualizam. „Space is the Place” (Prostor je mesto…), naziv muzičkog albuma afroameričkog džez muzičara San Ra 1, snimljen 1972. godine u San Francisku. Interpretiran u slobodnoj, „free-jazz” formi u kojoj umetnik spaja različite stilove isprepletanih ritmova afričkih udaraljki, kosmičkih zvukova sintisajzera i neobičnih harmonija, spajajući ih u neku vrstu duhovnog preporoda kosmosa kao jedinstvenog univerzalnog mesta. San Ra stvara svoj idealan prostor u kosmosu, izmeštajući pojedinca iz opresivnog kolektivnog u idealni prostor, svet u kojem nema nejednakosti i rasnih podela. „Free-jazz” kao muzički pravac blizak je apstraktnoj umetnosti i u svojoj otvorenosti za različite uticaje predstavlja najkosmopolitskiji izraz afroameričke avangardne umetnosti.


   

J. Jocić, Plavi prostor sa crvenom #..., 2020, kombinovana tehnika, 70x100cm
J. Jocić, Prostor sa belom 1#..., 2020, kombinovana tehnika, 70x100cm


Pod uticajem umetnika modernizma i apstrakcije (Pit Mondrijan 2 , Kazimir Maljevič 3) i konstruktivističkog simbolizma ruske avangarde (Aleksandar Rodčenko 4, Ljubov Popova 5) moji radovi se sve više geometrizuju i apstrahuju. Stvarajući svoj umetnički izraz gde umesto tonova koristim vizuelni jezik u kojem dominiraju odnosi geometrijskih površina, ukrštenih linija i crteža, stvaram svoje „Prostore #...”, svoja mesta, moj lični univerzum. Usložnjavanjem grafičkog postupka, kombinacijom digitalnog i klasičnog grafičkog medija, korišćenjem više grafičkih tehnika (fotolitografije, litografije, sito-štampe, digitalne grafike) na jednom grafičkom listu, moj je pokušaj stvaranja novog likovnog izraza u kojem sve više dominiraju apstraktni geometrijski odnosi između površina i crteža putem linija koje formiraju različite mreže i odnose unutar jednog prostora. Intenzivna i čista boja dominantna je na mojim otiscima. Njenim intezitetom i transparentnošću postižem višeslojnost, dubinu i ambijent prostora. Transparentnost boje dobijam dodavanjem emulzija za razlaganje boje, usled čega se prilikom štampe stvara efekat providnosti. Česta ponavljanja, repetativnost motiva urbanih enterijera i njegovih delova, kao i igra svetlosnih vrednosti na geometrijskim površinama, koje nastaju usled preklopa i otiskivanja jedne slike preko druge, likovne su vrednosti koje dominiraju na mojim grafikama. Kombinovanjem četiri do deset otiskivanja na jednom grafičkom listu pokušaj je stvaranja jedne nove optike u kojoj se stvaraju enigmatske situacije na planu spolja – unutra. Moji radovi iz ciklusa „Prostori #...” sa spletom svojih ispražnjenih i otuđenih prostora hodnika, ogromnih liftova i unutrašnjih međuprostora, predstavljaju neku vrstu simbola vremena u kojem živimo, međuljudskih odnosa u velikim gradovima, otuđenosti između ljudi i prostora u kojima žive i koji ih okružuje. Međuprostori zgrade BIGZ-a, jednog višenamenskog istorijskog zdanja, u kome se prepliću razni sadržaji i susreću kreativne energije savremenog urbanog života, predstavlja prostor koji je kreirao identitet moga rada i neku novu utopiju.

Dr. um. Jelena Jocić


Кljučne reči: prostori, urbani enterijer, grafika, mreža, apstrakcija, crtež, fotografija, litografija, sito-štampa, digitalna grafika, repetativnost, muzički pravac – „free-jazz”.

1 San Ra, (Sun Ra, Herman Poole Blount),(1914-1993), američki džez kompozitor, vođa benda, klavirista i svirač sintisajzera, pesnik poznat po eksperimentalnoj muzici, „kosmičkoj“ filozofiji i teatralnom performansu.
2 Pit Mondrijan, (Piet Mondrijan), (1872-1944), holandski slikar i teoretičar, osnivač grupe „De Stijl“ i predstavnik novog oblika apstraktne umetnosti-neoplasticizam.
3 Kazimir Maljevič, (Казимир Северинович Малевич), (1878-1935), ruski slikar predstavnik avangarde i teoretičar umetnosti, osnivač umetničkog pokreta suprematizam i pionir geometrijske apstraktne forme.
4 Aleksandar Rodčenko, (Александр Михаилович Родченко), (1891-1956), ruski umetnik, vajar, fotograf, grafički dizajner, osnivač konstruktivizma.
5 Ljubov Popova, (Љубов Сергеевна Попова), (1889-1924), ruska slikarka i dizajner, predstavnica ruske avangarde Kubizma, Suprematizma i Konstruktivizma).




Јelena Jocić (1970. Beograd) diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1997, na odseku grafike, magistrirala 2000. u klasi prof. Biljane Vuković. Na istom fakultetu doktorirala 2017, mentor prof. dr Dimitrije Pecić. Profesor na Visokoj školi strukovnih studija – Beogradska politehnika, na Odeljenju za dizajn. Imala je devet samostalnih izložbi i preko 140 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Izlagala u Njujorku, Parizu, Luksemburgu, Liježu, Kvebeku, Solunu, Sao Paulu, Seulu, Madridu, Budimpešti, Istanbulu, Stokholmu, Skoplju i na mnogim međunarodnim bijenalima i trijenalima grafike. Dobitnik je nekoliko nagrada iz oblasti grafičke umetnosti, 2010. nagrada “Mali pečat”. Rad „Mostovi” nalazi se u kolekciji Muzeja grada Beograda. Član je ULUS-a.

jocicjel@gmail.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje