No Flash
 
 



Jelena Sredanović


Pitanje pozicije umetničke grafike je stalno prisutno i aktuelno, jer je grafika živa, raznovrsna, bogata i dinamična forma umetničkog izražavanja koja se menja i razvija u skladu sa društvenim okolnostima i razvojem estetskih merila.
Postoji potreba za pregledom i vrednovanjem umetničke grafike i njene pozicije. Stiče se utisak da je potrebno kontinuirano dokazivati vrednost grafike, odnosno status umetničke forme koja je ravnopravna sa svim ostalim formama izražavanja. Iako medij grafike možda nema dominantan karakter u tokovima savremene umetnosti, to ne znači da umetnost grafike nije živa i da nema moć da utiče na posmatrača. To što grafika nije u centru pažnje može se shvatiti i kao prednost, jer može se reći da umetnici koji se opredeljuju da stvaraju u ovom specifičnom mediju u njemu prepoznaju izazovno polje stvaranja i autentičnog umetničkog izraza, kojem pristupaju nadahnuto, iskreno i u svojoj praksi ostvaruju vrhunske umetničke rezultate.


     


Naše razumevanje savremene grafike se konstantno preispituje, budući da ona nije statična, već je živi deo umetničkog sistema koji se kontinuirano menja i razvija. Kao i u drugim praksama savremene umetnosti i u grafici govorimo o promeni oblika izražajnih formi usled kojih se granice medija zamagljuju, spajaju i brišu.
Grafika je uspevala da odgovori na izazove promena u praksama savremene umetnosti i uočena je smelost i otvorenost umetnika ka drugačijem konceptu i prihvatanju novina. U pisanom delu doktorskog umetničkog projekta dr. um. Dragan Momirov, profesor, piše da je grafika, metodološki ustanovljena i autonomna, istovremeno i fleksibilna, te ostavlja dovoljno prostora za interdisciplinarne pomake iz postojećih konstanti, istraživačke prakse i eksperimentalne izazove. Kako dalje navodi “Ništa manje od slike ili skulputre, ni grafika objektivno ne trpi zatvorenost i izolovanost.”1 U tom duhu grafika 21. veka se velikim delom oslanja na tradiciju ali je otvorena i je za proširenje granica, upliv drugih medija i materijala.
Tražeći mogućnost da što bolje izraze svoje ideje i osećanja, savremeni umetnici nastoje da pronađu svoj prostor u širokom spektru dostupnih metoda. Grafika možda više nego ostale forme umetničkog izražavanja nudi raznolik spektar radikalno različitih izražajnih sredstava, od kojih svako zahteva određeni način mišljenja i pristup koji je prilagođen zahtevima, koje izabrani postupak uslovljava.
Umetnici grafičari danas biraju i usvajaju nove tehnologije koje su im dostupne od novijih laserskih, inkdžet i 3d štampača do uređaja za lasersko sečenje i razvijaju nove metode izrade i štampanja umetničkog otiska. Nove tehnologije, koje su mnogi videli kao kao pretnju, su proširile dostupne mogućnosti i alate za rad.
U sve većoj prisutnosti novih tehnologija primećuje se i obrnuta tendencija povratka izvorima i ponovnog otkrivanja izražajnih mogućnosti tradicionalnih grafičkih tehnika. Vekovima stare tehnike su i dalje privlačne mnogim autorima, među kojima ima i mladih, koji stiču znanja, veštine kako bi svoje ideje preneli na grafičku matricu i potom na otisak. Oni sa velikom smelošću proširuju potencijal tradicionalnih metoda i tehnika i otkrivaju nove mogućnosti izraza.
U odnosu na klasične postupke digitalne tehnologije zahtevaju drugačiji pristup u izradi predloška i načinu realizacije otiska koji ne uključuje personalizovanu izvedbu rukom umetnika, dugotrajan manuelan rad u radionici, matricu u fizičkom obliku, štampanje pomoću pritiska prese i taktilne vrednosti otiska. Bilo je potrebno vreme da se premoste dijametralne opozicije između ovih postupaka.
”U skladu sa današnjim pluralističkim poimanjem same prirode umetnosti” kaže Ješa Denegri, ”treba se zalagati za to da su svi postojeći oblikovni jezici i operativni postupci – podjednako i oni klasični i oni savremeni – u načelu potpuno legitimni, punopravni i ravnopravni. Konkretno u području grafike to znači da nije presudno da li je jedan određeni grafički list izveden u davno poznatim i proverenim ili pak u nedavno uvedenim primenjivanim postupcima, bitno je jedino kakav je valjani umetnički rezultat u takvim postupcima postignut.”2
Danas možemo reći da su svi navedeni postupci u potpunosti prihvaćeni kao legitimni i ravnopravni. Umetnici danas imaju punu slobodu da u skladu sa sopstvenim estetskim načelima odrede pristup mediju.
Iako ne bi smeo da bude važniji od ideje i umetničke namere, izbor postupka i tehnike u realizaciji dela ima važno mesto u mediju grafike. Jer, umetnici grafičari neprestano istražuju ne samo koncepte stvaranja, već i karakteristike medija, procesa i tehnike za koju se opredeljuju.
Kako navodi poznati austrijski istoričar umetnosti Valter Košacki (Walter Koschatzky) tehnika je umetnikovo izražajno sredstvo, bez čije pomoći bi ostao nem, potpuno nesposoban da se izrazi. Pre svega moramo uzeti u obzir činjenicu da umetnici koji se izražavaju u mediju grafike čine prvi odlučujući korak u umetničkom procesu najpre izborom metoda, zatim tehnike koju će koristiti.3
Izbor postupka velikim delom utiče na dalji tok razvijanja dela. Kroz rad na matrici i otisku umetnici se prisno vezuju za sam proces tako da je često izbor postupka realizacije utkan u konceptualni okvir dela i postaje važan deo likovnog jezika autora.
Upravo zahvaljujući fleksibilnosti i otvorenosti za različite pristupe grafika je pokazala vitalnost i danas na izložbama možemo videti širok spektar različitih estetskih stavova i pristupa umetnosti grafike. Iako su poslednje decenije bile dinamične, teško je zamisliti da će se izgubiti vitalna tradicija grafike, umetničke forme koja vuče korene još iz renesanse i koja je i danas aktuelna. Dokle god postoje umetnici koji u ovoj umetničkoj formi prepoznaju uzbudljivo polje stvaranja i svojom praksom dokazuju da je prostor za individualno istraživanje neiscrpan, možemo biti sigurni da grafika ima budućnost. To potvrđuje i činjenica da veliki broj mladih autora pronalazi sredstvo za izražavanje svojih ideja upravo u grafici.


     


Komunikacijska uloga grafike i vizuelnih umetnosti je danas u izazovnoj poziciji, jer smo svedoci neprestanog bombardovanja i deljenja slika, snimaka i vesti na ekranu. Fotografije, slike koje se u jednom trenutku mogu podeliti sa velikim auditorijumom su uticale na svakodnevni život i navike ljudi, promenu načina rada i komuniciranja time i načina percepcije. Društvene mreže danas nisu samo promotivni alat već i društveni medij sam po sebi. Videćemo koliko će to sve uticati na naše buduće iskustvo umetničkog dela i odnos dela posmatrača.
Svedoci smo da pandemija virusa KOVID-19 nije zatvorila samo muzeje i galerije, već je promenila i način života. Za kratko vreme smo se našli u realnosti u kojoj nema muzeja, galerija, otvaranja izložbi niti poseta ateljeima umetnika.
Kao i svaki drugi sektor, i umetnost je morala da postane digitalna. Uočljivi su napori muzeja i galerija za prikazivanje virtuelnih izložbi, kao i javnih i privatnih kolekcija preko različitih platformi i društvenih mreža. Tokom proteklih meseci, u periodu trajanja Kovid krize, kao umetnik učestvovala sam na više izložbi koje zbog pomenutih okolnosti nisu prikazane u galerijskim prostorima, već su realizovane virtuelno (preko vebsajta ili elektronskog kataloga). Takođe, učestvovala sam i na nekoliko izložbi koje su realizovane u galerijskim i muzejskim prostorima, ali bez uobičajene ceremonije otvaranja i uz ograničenje broja posetilaca. Iako reprodukcije ne mogu učiniti umetnost istinski dostupnom, sasvim razumljivo da je to nužnost u datim okolnostima i jedan od načina da se održi umetnička aktivnost. Videli smo da postoje i drugi mogući načini za realizaciju izložbe, ali ipak ova situacija nam potvrđuje koliko su delo, postavka rada u prostornom ambijentu, interakcija sa publikom važni za sam doživljaj dela. I meni kao autoru znači da sagledam svoj rad izvan ateljea. Govoreći iz ličnog ugla, nedostaje mi doživljaj dela u izložbenom prostoru, komunikacija sa publikom, kolegama i nestrpljivo čekam da se vratimo na staro, ako ikada u potpunosti i vratimo na staro.

Međunarodne izložbe kao što su bijenala, trijenala i festivali posvećeni umetnosti grafike su najbolje mesto za uvid u aktuelnosti na polju savremene grafike.
Zahvaljujući ogromnom naporu i entuzijazmu organizatora, u Srbiji se organizuju međunarodne izložbe grafike (Trijenale grafike u Beogradu, Međunarodni grafički bijenale ”Suva igla” u Užicu, Međunarodno bijenale grafike u Čačku, Međunarodno bijenale studentske grafike) posredstvom kojih dobijamo informacije o najnovijim pojavama i različitim tendencijama u mediju grafike. Na polju grafike postoji duga tradicija organizovanja i učestvovanja na međunarodnim konkursima, izložbama. Postoji želja i potreba za povezivanjem i razmenom. Grafičari neguju osećaj zajedništva koji verovatno proizilazi iz tradicije zajedničkog rada u grafičkim radionicama u kojima su učili, sarađivali i razmenjivali znanja ostavljajući svoj lični pečat iz sredine koje su dolazili.
Značajno je navesti da ovakve izložbe i susreti deluju podsticajno na autore da stvaraju i neguju grafiku, preko koje komuniciraju sa drugim autorima i publikom širom sveta i na taj način dalje šire i promovišu grafiku.

Jelena Sredanović


1. Dragan Momirov, ”Raslojavanjem grafičke slike do prostornog likovnog objekta”, Doktorski umetnički projekat, Beograd: Fakultet likovnih umetnosti, 2014.
2. Ješa Denegri, „Grafika u savremenim civilizacijskim kulturnim i umetničkim prilikama“ (Grafika na ivici - Grafika i njena granična područja u 21. veku, Beograd: Galerija Grafički kolektiv, 2009).
3. Teržan, Vesna, Arven Š. Kralj, Maja Visenjak-Limon, David Limon, Nada Colnar, Karla Železnik, and Tihomir Pinter. Mnemosyne: The Time of Ljubljana's Biennial of Graphic Arts. Ljubljana: Mednarodni grafični likovni center, 2010.




Jelena Sredanović (1982. Novi Sad), diplomirala 2005. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, klasa prof. Zorana Todovića, gde je 2009. i magistrirala u klasi istog profesora. Doktorske studije završila je na Fakultetu likovnik umetnosti u Beogradu 2016, mentor prof. Biljana Vuković. Izlagala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Novi Sad, Beograd, Niš, Ljubljana, Beč, Bilbao, Madrid, Njujork, Peking, Jerevan, Rim, Temišvar...). Nagrada i priznanja/izbor: Počasna pohvala na Prvom međunarodnom bijenalu grafike u Jerevanu (2017), Prva nagrada na Međunarodnom trijenalu grafike u Beogradu (2017), Nagrada Veliki pečat Grafičkog kolektiva (2010), Druga nagrada na međunarodnoj izložbi Nagrada Valter Košatski u Beču (2009). Njene grafike se nalaze u brojnim privatnom i javnim zbirkama, a rad joj je uvršten u Kolekciju Albertine u Beču. Docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, umetnička oblast Grafika. Član Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine.

jelenasredanovic@yahoo.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h