No Flash
 
 



Žo-An Lanvil, Elizabet Matje


Ovaj tekst je inspirisan serijom Balado: Diskusija: a ako bismo govorili o grafici*


Ako se pouzdamo u mnogobrojne manifestacije u svetu u vezi sa grafikom, uverićemo se da je ona veoma živa. Njena vitalnost sigurno počiva na istraživanju i radu umetnika, ali oslanja se i na institucionalne i privatne strukture, ateljee i rezidencije umetnika, manifestacije i događaje, galerije, specijalizovane časopise. Ipak možemo da primetimo izvesnu promenu u praksi; sada poimanje discipline uz njenu tradiciju, njenu istoriju, ne obavezuje više umetnike da se ograniče na ostajanje u okovima tehnike. Grafika pronalazi odjek u hibridnosti, umetnici uzimaju slobodu bilo da istražuju tehničku slobodu, bilo da je zaobiđu da bi je dalje odveli. Umetnik ima moć da interveniše na delu, on odlučuje kako će se njegova slika sveta shvatiti.

Sve više viđamo na umetničkim događajima hibridna dela koji čine dinamičnim odnos između slike i fakture dela. Navešću ovde kao primer rad Fransoa Morelija iz Montreala čija je praksa transdisciplinarna. On koristi kako crtež i grafiku tako i instalaciju, performans i skulpturu. On gravira tampone za boju da bi ih odštampao i stvorio majstorske grafičke instalacije (slike 1 i 2). Morelijev rad često evocira prošla delovanja i događaje ispitijući odnos između umetnika i društva (slika 3), između pojedinaca, ali istražuje i uvećan umetnički objekat.


   

1. Fransoa Moreli, Soulèvement 1, 2020, grafička instalacija, Maison des Arts de Laval, Kvebek, Kanada, fotografija Gi L'Eru
2. Fransoa Moreli, Soulèvement 2, 2020, grafička instalacija, Maison des Arts de Laval, Kvebek, Kanada, fotografija Gi L'Eru
3. Fransoa Moreli, Iz serije Grosse tête cintrée, 2013, četiti linogravure, Musée Pierre-Boucher, Troa-Rivije, Kvebek, Kanada, 8e BIECTR , fotografija Olivije Kroto


Umetnici koji se danas bave grafikom razmišljaju o toj disciplini i žele da istraže nove teritorije. Da li se može reći da oni prevazilaze ili ponovo otkrivaju novi postupak? Primećujem kod izvesnih umetnika da imaju potrebu da se drugačije izraze, da se nametnu i u arhitektonskom pejsažu. Oni koriste grafiku zbog evokativne moći njene slike snažno je uklapajući u urbanu arhitekturu. Na primer rad Tanje Žirar Savoa iz Kvebeka koja uspeva da uskladi umetnički postupak predstavljen u galeriji (slika 4) i umetnički rad integrisan u arhitekturu (slika 5). U oba dela njenog rada mogu se naći iste sheme, ista luminoznost, isti pristup (slika 6). Njen rad se nameće samim sobom; ovde grafika u njenim ostvarenjima ima najvažniju ulogu. Tanja se takođe oseća ugodno radeći na različitim podlogama kao što su papir, staklo ili metal.


   

4. Tanja Žirar-Savoa, Izložba Multiplicité, luminosité et transparences, Centre Vaste et Vague Carleton-Sur-Mer en Gaspésie, Kvebek, Kanada, 2020.
5. Tanja Žirar-Savoa, Fluviatile, qui vit ou pousse dans les eaux douces. Qui appartient au fleuve. 2020, sitoštampa, štampa na staklu, 700 x 600 cm. Projekat integrisanja u arhitekturu YMCA Saint-Roch, Ville de Québec, Kanada
6. Tanja Žirar-Savoa, Iz serije Sentiment de légèreté n°35, 2019, monotipije, sitoštampe, 97 x 127 cm


Elizabet Matje iz Troa-Rivijea u svojoj praksi veoma se zanima za integraciju umetnosti u arhitekturu. Poslednjih decenija ona je ostvarila značajna dela u javnim prostorima kao što su bolnički centri, biblioteke, palata pravde (slika 7). Ona izvodi medijum iz zatvorenog okvira i time se služi da bi radila sa prostorom i u njemu. Njena dela se prikazuju publici nudeći joj slike proizašle iz ličnog herbarijuma, iz njene bašte ili određenog pejsaža (slika 8). Kada Elizabet govori o svom radu ona ističe pojam saučestvovanja u kreaciji svojih dela. Izvesno njen pristup ličnom radu ima intimistički karakter, ali ona nam pokazuje svoju sposobnost da se igra medijumom, da ga uvek menja na ludistički način (slika 9).


   

7. Elizabet Matje, Théorème poétique pour Archimède, 2020, aluminijum, sitoštampa na staklu, Centre de formation professionnelle, La Croisée de St-Raymond, Kvebek, Kanada, fotografija E. Matje
8. Elizabet Matje, Autoportraits au naturel, 2009, sitoštampe na osam ogledala, 20 x 20 cm, Kolekcija Grada Troa-Rivije
9. Elizabet Matje, Sićevo 2008-2012, 2012, digitalna štampa, sitoštampa, kolaž, 81 x 61 cm


Primećujemo da u svojim najnovijim radovima umetnici teže da predstave ovu disciplinu u obliku jedinstvenog dela gde ona postaje osnovni materijal instalacija i gde dela uključuju i multimedije. Prisustvujemo proširivanju prakse grafike i promeni njenog postavljanja u prostoru.

U izvođenju svoje prakse umetnici moraju da ukrste svoje puteve sa muzejskim institucijama, distributerima, komesarima koji ih pozivaju da stvore originalna dela na jednu izabranu temu ili na zajedničku tematiku. Ponekad se predlaže jedna varijanta umetničke discipline, ali najčešće ceo korpus dela umetnika utiče na izbor komesara. Primećujemo da je to intencija koja prednjači, grafika ne koristi jedinstven put. Kao primer, moja serija grafika Telo kao pejsaž koja je ovde predstavljena; dve komesarke, meksička i kvebečka, pozvale su umetnike iz raznih zemalja da razmisle o metamorfoziranom telu. Ovaj rad predstavlja neke puteve razmišljanja za komparativni pristup kako tetoviranju tako i artefaktu gde telo postaje i pejsaž i iskaz identiteta. U svojim delima koristim fotografiju kao polaznu tačku (slika 10); želja mi je bila da fiksiram delo u vremenu. Ipak, između ideje i gesta stvara se slika. Ova serija Tatu (slika 11) rezultat je procesa u kome su okvir predložili komesari. Elementi i rezultat izložbe su blisko povezani sa izborom pozvanih umetnika. Nisu važni projekti koje realizujem, ali od najveće je važnosti da ostanem u kontaktu sa svojim umetničkim pristupom i radom (slika 12).


   

10. Žo-An Lanvil, Tattoo : les serments brisés, 2017, bakropis, suva igla, chine collé, 56 x 76cm, izložba Del cuerpo en metamorfosis al cuerpo impreso, Muzej grafike, Toluka, Meksiko, fotografija Žuli Gaskon
11. Žo-An Lanvil, Tattoo : le souffle rebelle, 2017, litografija, bakropis, suva igla, chine collé, 56 x 76cm, izložba Del cuerpo en metamorfosis al cuerpo impreso, Muzej grafike, Toluka, Meksiko, fotografija Žuli Gaskon
12. Žo-An Lanvil, Mes racines, 2020, litografija, 50 x 50cm, fotografija Feliks Mišo, segment projekta Home_Land


Da li se danas može govoriti o krizi u svetu grafike? Posle pojave izvesnih medijuma kao što su video, kompjuterska slika, ovih novih disciplina (i ne tako novih), raspravlja se o nazivu grafike. Verujem da kao i fotografija, slikarstvo, skulptura i mnoge druge discipline, ovi medijumi postoje za sebe i uopšte nije potrebno ograničiti se obavezno na jedan jedini. Treba postaviti sledeće pitanje: da bi delo bilo aktuelno, treba li da prekine s prošlošću? Šta je novost ili preporod? Umetnik ništa ne izmišlja; služi se shemama , onim što mu je u rukama da nam nešto kaže.

Francuska umetnica Kristin Buvje poznata je po svom grafičkom radu u crnom i belom koji zadivljuje dovođenjem u vezu grafike i fotografije (slika 13). U ateljeu njen rad se odvija u vezi s poimanjem vremena, sećanja i slike, smenjujući fotografiju i grafiku. Slike, snimljene digitalno, reinterpretirane, zatim prenesene na bakarnu ploču, ugravirane su dejstvom kiseline na metal i na kraju ponovo obrađene pomoću graverskih oruđa. Nešto kasnije umetnica daje još važnije mesto fotografiji koja se kombinuje sa grafičkim slikama (slika 14). Ona ponovo stvara atmosferu koja podseća na svetlo tamno i koja daje njenim temama manje uobičajeni izgled (slika 15).


           

13. Kristin Buvije, Conversation silencieuse – Mélancolie, 2014, duboka štampa, akvatinta, digitalna štampa, 130 x 130 cm, deo projekta izložbe/publikacije Empreinte mélancolique realizovane u saradnji sa les Écrits des forges za le Colloque Melancholia 2015 organizovan u partnerstvu sa Univerzitetom Kvebeka u Troa-Rivijeu, Kanada
14. Kristin Buvije, DIPTYQUE-01 2009/2010, duboka štampa, kombinovana tehnika, 40x20cm, štampa na papiru Hahnemühle 300g, – digitalna fotografija, 40x20cm, inkjet štampa na papiru Hahnemühle 310g
15. Kristin Buvije, Murmure 02, duboka štampa, 100 x 50cm, kombinovana tehnika: bakropis, akvatinta, suva igla, štampa na papiru Hahnemühle 350g, 124 x 62cm


Ako govorimo o umetniku koji radi s prostorom, odmah pomislim na Valeriju Gimon. Kao i mnogi mladi umetnici ona koristi drvorez, serigrafiju da bi do maksimuma istakla instalativni efekat svog rada. Postavljanje u prostor je važno, ona vodi prosmatrača u kruženje između dela i time stvara slojevit prikaz slika (slika 16). Ovi efekti se povećavaju time što umetnica pravi otiske na providnim papirima (slika 17). Valerijin rad otkriva aktuelne preokupacije našeg društva, društvenu toleranciju u pogledu seksualizacije koja se posebno tiče malih devojčica. Ovo nas upravo vodi otkrivanju velikog broja umetnika koji se služe medijumom da obznane društvene probleme (slika 18).


   

16-18. Valeri Gimon, Izložba Les fausses princesses, sitoštampa na prozirnom papiru, drvorez, 244 x 61cm, Espace 0 3/4, Atelier Silex, Troa-Rivije, predstavljeno u okviru 11e BIECTR 2019.


Grafička bijenala koja se održavaju skoro svuda u svetu služe kao platforma za istraživanje stvaralaštva, činjenica. Takođe se može reći da primedbe bilo koje da su vrste dotiču naše društvo. Bilo da je to pitanje identiteta, različitosti, prirode, kulture, potčinjenosti, urbanizacije, teritorije, moći, rasta ili znanja, posmatrač se nalazi u bogatom i začuđujućem univerzumu; od konceptualnog pristupa do tradicionalnije prezentacije moguće je razlikovati nacionalne i internacionalne tokove. Išla bih tako daleko da kažem kako poseta bijenalu grafike obara granice.

Žo-An Lanvil, Troa-Rivije, Kanada, avgust 2020.

Prevod sa francuskog jezika: Vesna Radojev


* Izvor: Video Diskusija: a ako bismo govorili o grafici!
Sa Elizabet Matje, umetnicom i glavnom i umetničkom direktorkom Međunarodnog bijenala savremene grafike iz Troa-Rivijeu i Žo-An Lanvil, umetnicom i koosnivačicom Ateljea Pres Papje i Međunarodnog bijenala savremene grafike iz Troa-Rivijeu




Žo-An Lanvil je održala više od trideset samostalnih izložbi u Kanadi i u desetak zemalja širom sveta. Učestvovala je na brojnim bijenalima grafike i grupnim izložbama na pet kontinenata. Dobitnik je nekoliko nagrada u Kanadi i inostranstvu, uključujući i Gran pri za grafiku na Međunarodnom bijenalu Bharat Bhavan u Bopalu, Indija, nagradu Salona u Parizu, nagradu Međunarodnog Bijenala grafike po pozivu Rekshem (Wrexham), Velika Britanija, i drugim. Radovi joj se nalaze u brojnim javnim i privatnim kolekcijama. Opširnije

lannevillejoann@gmail.com


Elizabet Matje (1958), diplomirala je 1978. likovne umetnosti na Fakultetu Jean-de-Brébeuf, a specijalističke studije grafike završila je 1982. na UQAM, oba u Montrealu, Kvebek. Tokom trideset godina stvaralaštva izlagala je na petnaest samostalnih i preko sto grupnih izložbi. Član je brojnih žirija i od 2012. deluje kao umetnički direktor Međunarodnog bijenala savremene grafike u Troa Rivijeu, Kvebek, Kanada. Njena dela se nalaze u javnim i privatnim kolekcijama u Kanadi, Francuskoj i drugim zemljama.

elmathieu@cgocable.ca





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje