No Flash
 
 



Lidija Antanasijević


Prilika je da danas u ovom momentu komuniciramo na međunarodnom nivou virtuelnim putem. Razmena mišljenja, činjenica, znanja, iskustva ili informacija je u ovom času dostupno svima nama. Ne moramo se ni fizički sresti da bi saznali kako razmišljamo međusobno o položaju umetničke grafike u 21. veku.
Ova 2020-ta godina je obeležena globalnom pandemijom i neprecedentnim načinom življenja koje neminovno donosi nove poglede na stvarnost oko nas. Obustavljanje fizičkog kontakta, kretanja i razmene je naročito afektirala umetnike i umetničke institucije širom planete. Dok su mnoge izložbe odložene ili otkazane i ekonomski neizdrživ rad doveo u pitanje opstanka važnih institucija dotle su se isti na neverovatan način i u kratkom roku prilagodili situaciji i nastavili rad virtuelnim putem. Ako je ova godina označena kao godina limitiranja onda je reč adaptibilnost kruniše. Muzejske kolekcije, međunarodne izložbe ili individualna studijska ostvarenja postali su dostupni širom sveta putem interneta i društvenih mreža. Mislim da nam je sama razmena i komunikacija olakšavala situaciju u kojoj smo se svi našli. Umetnici, kustosi i radnici u kuturi su dokazali koliko imaju vodeću ulogu u društvu u stvaranju i održavanju kulture i umetnosti, lokalno ili globalno, u ovom momentu ili kroz istoriju. Njihova dela i angažovanja su svojevrsni dokument vremena i društva. Ova 2020. godina je to potvrdila.
U sadašnjem vremenu kompjutera i digitalizacije, ne možemo negirati važnu i široku ulogu tehnologije u razmeni ideja i informacija. Mlade generacije rastu i obrazuju se tehnološki, lako primenjuju kompjuterski jezik i imaju važnu alatku u svojim rukama. Upotreba digitalne slike je sveprisutna od fotografija preko mas produktivnog dizajna do same umetničke grafike. Umetnici sa autentičnim kreativnim rukopisom nam donose nova saznanja o potencijalu kreativne upotrebe kompjutera u grafici.


     

Vladimir Milanović, School, digitalna grafika, 2013, 80x60cm
Vladimir Milanović, Genre, digitalna grafika, 2013, 20x20cm


Vladimir Milanović u svojim radovima vešto implementira istorijsku piktoralnost sa savremenim društvenim aktuelnostima i zbivanjima. On otvara pitanja čitanja slike, po izboru da pravimo paralelne reference, ili da prihvatimo savremena iskaze umetničke ideje kroz algoritmičku matricu. Njegovo umetničko ispitivanje obuhvata društveno zbivanje utkano sa tehničkim inovacijama vremena u kome živi. Umetnik koji ima sposobnost i smelost da se unosi u nova polja može doneti otvaranja i saznavanja, biti nosioc promena u umetnosti i daljem razvoju individualne ili globalne umetničke prakse.
Umetnici, kao vitalan deo društva i kulture, su nosioci poruka, katalizatori promena, spajanja informacija i aktivnosti kroz vreme i prostor na globalnom nivou. Termin ‘umetnici’ upotrebljavam bez kategorizacije po disciplini kojom se bave, bilo to slikarstvo, perfomans, skulptura ili grafika. Za mene je grafika polje istraživanja i ličnog izražavanja bez uokviravajućih usvojenih pravila da grafika ima svrhu multipliciranja, da je to proces otiskivanja ili da matrica služi kao osnova za proizvod umetničkog dela. Ostale umetničke discipline danas prevazilaze granice standardizovanih normi i formata iskazivanja gde u okviru slike na platnu možemo videti pored poteza četkicom uljanom bojom ukombinovani otisak drvoreza ili fotopostupka, ili slike aranžirane tako da postaju trodimenzionalni objekat ili skulptura. Prirodno je da i sama grafika prelazi istorijski praćen kontekst štampanja na papiru. Tradicionalna podela među medijima se transformirala u multimedijalnu stvaralačku delatnost.


     

Sumi Perera


Sumi Perera, na primer, svoje otiske rađene u dubokoj štampi rasformira i re-formira u objekte prostorno koncipirane; tako imamo grafičku tehniku prezentovanu skulpturalno ili kao prostornu instalaciju.
Atribut ‘multiplikacija’ pripisan umetničkoj disciplini grafike je zapravo povezan za komercijalni aspekt, često posmatrano kao dostupna umetnost po povoljnijoj ceni od recimo uljane slike na platnu, no u današnje vreme etika umetničkih sajmova i međunarodne kupovine privatnih kolekcionara ili za muzejske kolekcije primorava tržište da ‘multiplicira’ original. Tako sad nalazimo ‘limitirane edicije’ skulptura, video radova i fotografija (ovde mislim na likovna dela). Tiraž više ne mora biti eksluzivno vezan za grafički medij. Niti sama grafika mora da ima tiraž.


     

Lidija Anatanasijević, Poem About Love, 1999/2000, prostorna instalacija, ecovani puščani meci, trava, zvuk


U radu ’Poem About Love’ grafički proces duboke štampe, tačnije ecovanje, ključni proces u stvaranju ‘matrice’ primenjen je u konceptu ideje kao nosioc poruke. U idejnom izražavanju ni jedna druga umetnička tehnika ne bi imala dovoljno snažan impakt kao što je uradila ugraviranost lika i imena osobe koja je umrla te godine u toku Nato bombardovanja Srbije. U ovom radu matrica je nosioc sadržaja, bez otiskivinja na drugi materijal.


Lidija Antanasijević, Treatment, 2019, video 31min (fragment 1min)


Štampanje ili otiskivanje usko vezano za grafičku disciplinu može biti izdvojeno kao posebno procesualno umetničko delo. Elemenat umetničkog rada, deo procesa stvaranja grafike uglavnom je nepoznat publici i niko drugi osim umetnika ne vidi ili svedoči (u slučaju kada sam umetnik priprema i otiskuje svoje ploče a ne grafička radionica preciznije) ima svoju lepotu kreiranja, specifičan momenat u vremenu i prostoru produkovanja umetničkog dela. Tako video ‘Treatment’ je autentičan perfomans zabeležen slikom i vremenom trajanja. To je umetnički akt intimna priča o procesu pravljenja grafike iz ugla umetnika.
Naravno, sve ovo prezentuje moje lično viđenje grafike i grafičke discipline u sadašnjem vremenu. Grafika je polje umetničkog delovanja otvorenih mogućnosti od tradicionalnih pristupa otiskivanja na papiru do multidisciplinarnih iskazivanja ideja. Umetnik otvorenog uma je potencijalni inicijator ideja i katalizator novih stvaralačkih puteva. Grafika se vekovima razvijala i jednako opstajala zahvaljujući svojoj adaptibilnosti i sposobnosti integriranja tehničkih ili tehnoloških razvoja društva i išla u korak sa vremenom.
Grafika je sveprisutna oko nas, bilo da je primenljiva ili unikatno umetničko ostvarenje, na papiru ili nekom drugom materijalu, dvodimenzionalna ili trodimenzionalna – mi smo naviknuti da je vizuelno primamo. Kako je čitamo - to demokratski moramo ostaviti pojedincu da ima lični izbor da li da puritanski preferira tradicionalne tehnike grafike ili da prihvata nove uglove gledanja grafičke umetnosti. Lepota je u izboru i širini.

Lidija Antanasijević
London, 31. avgust 2020.




Lidija Antanasijević (1961. Beograd) diplomirala 1988. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi prof. Boška Karanovića. Na istom fakultetu 1991. magistrirala u klasi prof. Marka Krsmanovića. Istražuje teme raseljavanja, identiteta, kulturnog i političkog dualizma i različitosti. Iako prevashodno grafičar, njen rad predstavljen je i u formi skulpure, kao i instalacija. Dobitnica je nagrade Veliki pečat. Njeni radovi nalaze se u kolekcija širom sveta, između ostalog u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu, Muzeju grafike Kine u Guanlanu, u Šenženu i u mnogim drugim. Redovno izlaže u zemlji i u inostranstvu. Član je ULUS-a. Od 1991. živi i radi u Londonu. Opširnije

lidija.antana@gmail.com
www.lidijaantanasijevic.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje