No Flash
 
 



Mikael Ćilman


Razmišljam o grafici...
Prošlost – sadašnjost – budućnost


Kratki istorijski uvod

Kad je štampanje počelo da se koristi, a mislim na Evropu u 15. i 16. veku, štamparske tehnike su uglavnom korišćene za štampanje knjiga i plakata sa sekularnim ili religioznim temama. Štampanje je korišćeno za crkvene, državne i naučne potrebe a koristilo se i za plasiranje slika. Imalo je više reprodiktivnu ulogu u društvu.


   

Ptolomejeva Geografija, Mapa nad Skandinavijom, ručno obojeno drvorez, 1482.
Vilijem Jansun Bleu (1571 - 1683), Atlas Novus ili Terrarumsive Atlas Novus, 1635.


Međutim, grafičari poput Direra, Goje, Rembranta itd, su takodje štampali ono što danas nazivamo umetničkom grafikom. Mada su tek u drugoj polovini 19. veka, umetnici zaista počeli da koriste grafičke tehnike da bi se izrazili. To je otvorilo prostor za eksperimentisanje i novi način razmišljanja, što se uvek događa kada su umetnici u pitanju. Grafika je postala sredstvo kojim se stvara umetnost. Važan je bio rezultat. Mislim da je to bilo najvažnije. Kao umetnik, mislim da je jedino važno stvarati umetnost i koristiti bilo koju tehniku, metodu ili izraz koji je potreban. Grafika može biti jedna od njih. Važan je rezultat!

U drugoj polovini 20. veka, mnogi umetnici su koristili grafičke tehnike i tada je došlo do razvoja novih tehnika kao što su crossover metoda i kombinovanja tehnika. U mnogim zemljama, naročito na zapadu, razvilo se živo tržište umetničke grafike. Tokom 20. veka nastale su radionice sa štamparskim majstorima u skoro svim većim gradovima. Mnogi umetnici svih umetničkih disciplina su sarađivali sa štamparima i proizvodili grafike za gladno tržište. Samo da pomenem neka imena: Pikaso, Miro, Šagal a kasnije nastavljaju Vorlo, Rošenberg, Lihtenštajn, Tapis i drugi.


Pablo Pikaso (1881 - 1973), Slepog minotaura vodi devojčica u noći, akvatinta, suva igla i bakropis, 24,6 x 24,6 cm. ploča 97 (iz Volarove zbirke), 1930 - 37.


Digitalne – fotošop – kombinovane tehnike

Kada je digitalna grafika stupila na scenu i počela da se razvija a istovremeno i da tvrdi da ima pravo da bude član Grafičkog društva (udruženja grafičara), pravila su se malo promenila. Novi štampači, sve veći i veći, na kojima se lako štampa bilo koja veličina koju želite sa samo nekoliko klikova. Matrica je bila u računaru. Početkom 21. veka mnoge galerije su jednostavno fotografisale slike i štampale izdanja žikle grafika (giclee prints). Lako zarađen novac ali loša umetnost. Da li je sama štampa doprinela nešto orginalu, da li je time i orginalno umetničko delo postajalo više „umetnost“? Ne, definitivno nije. Grafička scena je takvo štampanje smatrala i još ga smatra odvratnim. Ali zašto ne koristiti računar za pravljenje prave umetnosti i koristiti ga u te svrhe? Važan je rezultat, sećate se? Toliko njih je to prihvatilo i time otvorilo vrata novog sveta. Umetnici koriste ono što imaju na raspolaganju da bi postigli rezultat, ovo je samo još jedna nova tehnika. Bez obzira kako nazovete digitalnu grafiku - Grafikom sa velikim G ili ne, mnogi imaju svoj stav o tome. Moj stav je da je tehnika od sekundarne važnosti. Ako vas neko upita o tehnici koju koristite jednostavno odgovorite na pitanje i recite da je Giclee print ili C-print ili je gravura, fotopolimer, drvorez ili zašto da ne, sve te tehnike zajedno?


Oti Heiskanen & Đejn Laine, Finska, Kotiseuto / Domovina, heliogravura, akvatinta, bakropis i suva igla, 40 x 1000 cm, 2011.


Grafika, obrazovanje i akademije

Grafika nije odmah bila prihvaćena kao disciplina u likovnoj umetnosti. Tek je krajem 18. veka grafika je počela da se prihvata u većini visokih škola. U Švedskoj se to dogodilo početkom 20. veka. Tada je postavljen profesor za grafičku disciplinu koji je i bio upoznat sa grafičkim tehnikama i sam se bavio se grafikom. Trenutno smo se u Švedskoj vratili u 19. vek. Već više od 30 godina u Švedskoj nema posebnog profesora za grafiku, a mnogi grafički fakulteti su zatvoreni ili imaju vrlo malo prostora. Zašto je to tako?

Verovatno postoji mnogo razloga, ali osnovni leži u tome što se uloga umetnika u društvu veoma promenila. Suštinska promena je intelektualizacija i konceptualizacija uloge umetnika. Umetnik se pojavljuje kao istraživać novih nepoznatih polja u društvu. Došlo je do preusmeravanja važnosti od poznavanja zanata ka značaju konceptualne ideje koja stoji iza umetničkog dela. Ako vam je potrebna dobra izrada, možete da platite nekom da realizuje vašu ideju. Nije neophodno da sam umetnik mora da savlada zanat. Važni su ideja i koncept.

Ovo je katastrofa za grafiku kao umetničku disciplinu. Borba i rad sa materijalom koji želite da koristite, bilo da je to slikarstvo, grafika, skulptura ili neka druga disciplina, traži vreme, traži duži period vremena i to je ono što vas tera da pronađete svoj jedinstveni način izražavanja kroz umetnost. Možda u početku imate i mentorstvo profesora ali kasnije u životu sami pronalazite svoj jedinstven glas.

Mada grafika u većini Akademija postoji kao sakrivena disciplina, a možda je u nekim i poptpuno nestala kao umetnička disciplina, ipak postoji nekoliko visokoškolskih ustanova koje ulažu napore da razviju grafiku i koje podržavaju i podučavaju stare i nove discipline. Akademije se profilišu na ovaj način a preko međunarodnih programa privlače studente iz celog sveta.
Postoje mnoga mesta u svetu koja nude specijalizovano obrazovanje iz izrade grafika i gde možete da magistrirate. Pošto je znanje zanata grafike na taj način skoncentrisano na nekoliko mesta, nivo je obično visok. Grafika definitivno nije mrtva, samo traži nove puteve.


Grafika i savremena umetnost

Mnoge kolege su veoma zabrinute zbog toga što savremena umetnička scena nije mnogo zainteresovana za grafiku. Jedini inters te scene je da poznati umetnici daju štamparijama svoje grafike koje bi mogle dobro da se prodaju i donesu nešto gotovine. Neki ovu vrstu grafike nazivaju „grafika koja donosi dolare“. Pošto ih obično štampaju vrlo kvalifikovani majstori štampe, tehnički kvalitet tih grafika je veoma visok i, da se razumemo, mnoge grafike su veoma dobre. Ali ja razmišljam o ulozi grafike na sceni savremene umetnosti.

Ono što podrazumevamo pod scenom savremene umetnosti je ono što vidimo u muzejima savremene umetnosti i na prestižnim sajmovima umetnosti. Ali savremen umetnost je mnogo više od toga. To je ono što se sada radi i ono što se ne nalazi na pomenutim mestima. Glavni razlog zašto grafika nije na tim mestima je što se od tih otisaka ne može mnogo zaraditi. Umetnička scena je danas za malu elitu, malu grupu bogatih ljudi. Oni žele ekskluzivnost i poseban tretman. Umetnost & Tržište su danas duboko povezani ali to nije srećan brak i definitivno nije bez komplikacija.

Grafika je uglavnom namenjena narodu i uvek je bila. To je odlika grafike koju veoma volim. Nikad nisam čeznuo da budem deo male scene za bogate, mada ne bih imao ništa protiv da mi povremeno plate ...


Anu Vertanen (r. 1960), Dan odsustva, drvorezi, instalacija 450 x 1600 cm, 2006, Helsinki Art Hall


Grafika u društvu

Da biste bili grafičar, potrebna vam je radionica. Pošto na svetu postoji mnogo grafičara, ima i mnogo radionica. Komercijalne radionice, privatne radionice i radionice koje zajednički vode umetnici. Neke se finansiraju iz privatnih izvora, a neki dobijaju podršku od svog grada ili svog sela. Umetnici koji se bave grafikom navikli su da organizuju projekte i da rade zajedno. Važno je zajedništvo. Kolektivne izložbe, programi „rezidencijalni umetnik“, međunarodna bijenala i trijenala. Sve to igra važnu ulogu u razmeni umetnosti i znanja. Pošto je tako lako slati grafičke listove širom sveta, moguće je to i uraditi. Nažalost, vlasti ne pokazuju razumevanje a finansiranje je obično uvek problem. Ali umetnici su oduvek znali, na osnovu svog iskustva, da od vrlo malo mogu napraviti mnogo toga. I oni to zasigurno i rade! Veliki broj projekata razmene se stalno odvijaju. Čak ako i postoje fizičke granice između država a njihove vlade mogu biti demokratske, komunističke ili neke druge, komunikacija, razmena i projekti se uspešno realizuju.

Grafika je sama po sebi dostupna umetnost. Ona predstavlja vrlo demokratsku umetničku formu. Ako vam se umetničko tržište ne dopada, možete jednostavno da poklanjate svoje grafike. A onda odete u radionicu i napravite nove. To daje grafičkoj zajednici imidž „podzemne aktivnosti”, slobodu kao i mogućnost stvaranja sopstvenih pravila. Na taj način ona postaje nezavisna. I to se dešava na mestima koje nikad ne bi mogli ni da zamislite. Često, u sred neke nedođije, možete otkriti nekog koji radi grafike u garaži, u kuhinji ili u nekoj šupi u šumi.

Mada su mnogi zabrinuti za budućnost grafike i gubitak zanatskog znanja, ja čvrsto verujem da će grafika uvek pronaći nove puteve. Umetnost se često dešava tamo gde je najmanje očekujete.


Swon (r. 1977), Celedonia Igra Karii, Swon u Berlinu, linorez na zidu


Mnogo sam u životu putovao sa svojom umetnošću i uvek sam bio iznenađen raznolikošću grafičke aktivnosti i visokim nivom izvedbe. Podelio sam ono što znam i mnogo više dobijao za uzvrat.

Nastavite sa izradom grafika!

Mikael Ćilman
Umetnik i grafičar
Štokholm, Švedska

Prevod sa engleskog jezika: Vanda Perović




Mikael Ćilman (1953. Upsala, Švedska), grafičar i slikar, živi u Stokholmu. Mikael Kihlman je izlagao na velikom broju izložbi u Švedskoj i inostranstvu. Za svoje crno bele grafike u tehnici suva igla primio je brojne nagrade, u Kanadi, Poljskoj, Kini, Rumuniji, Srbiji, Španiji i Japanu. U Švedskoj je dobitnik Karlskoga Nobel Art 2001, stipendija asocijacije Švedskih grafičara Eric Wessel-Fougstedts 2004 i zajedno sa novinarem za kulturu, Karl Haskel, stipendija G. Stenqvists Memorial Fund 2009. Dobio je zvanje počasnog doktora na Eugeniusz Geppert Akademiji za umetnost i dizajn, Varclav, Poljska. Njegovi radovi se mogu naći u kolekcijama u The British Museum, London, National Museum, Modern Museum, Malmö Art Museum, Norrköping Art Museum, Borås Art Museum, Värmlands Museum, Karlstad, the Swedish Art Council, Municipal and private collections, Finnish State Art Deposit Collection and International Biennales and Triennales collections. Član je Asocijacije Švedskih grafičara, Taidegraafikot, Finland and the Swedish Artist Union, KRO.

mikael@kihlman.net
kihlman.net





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h