No Flash
 
 



Marija Sibinović


Grafika u višemedijskom delu

Doktorski umetnički projekat Refleksije grada – Principi grafike u funkciji vizuelizacije urbanog prostora bavi se fenomenima transparentnosti i refleksivnosti u kontekstima arhitekture grada i umetnosti. Cilj rada je stvaranje višemedijske postavke zasnovane na različitim kvalitetima pomenutih fenomena.


           

Refleksije grada – Principi grafike u funkciji vizuelizacije urbanog prostora, doktorska izložba, Galerija SKC, Beograd, 2.7 – 11.7.2019.


Pristup temi je interdisciplinaran, u teorijskom i praktičnom pogledu – tema se istražuje kroz relevantne teorijske koncepte i kroz istorijske aspekte pojmova transparentnosti i refleksivnosti, sa osvrtom na umetničko nasleđe i savremenu umetničku scenu. Različite faze u praktičnom istraživanju i realizaciji uključuju fotografisanje i snimanje gradskih ambijenata, sintezu i apstrakciju materijala i transponovanje doživljenog, eksperimentisanje u otiskivanju i medijskim sastavnicama, izradu različitih struktura i odgovaranje na dati prostor.

Povezivanjem više medijskih linija u kontekstu savremenog okruženja i percepcije odabranih fenomena dolazi do umetničkog odgovora na vizuelne senzacije koje nas svakodnevno okružuju u urbanom prostoru. Stvaranje višemedijskog dela u kome se problematizuju grafika i savremena urbana sredina, predstavlja potencijalno novi aspekt za grafiku, jer odstupa od konvencija klasično definisanog medija. Kroz celovito tematsko i prostorno povezivanje sa gradskim elementima, grafika učestvuje u sprezi različitih dejstava medija, nužno dobijajući novi kontekst u takvom uodnošavanju.


     

     


Izgradnja višemedijskog dela započeta je od vizuelne linije kao primarnog iskustvenog područja i razvijanja drugih medijskih linija na njenom početnom impulsu. Ideja je da u višemedijsku instalaciju uvedem klasičnu tehniku ‒ grafiku, moj dosadašnji primarni način umetničkog izražavanja, odnosno, da problematiku ručne štampe tematski i prostorno povežem sa savremenim (gradskim) okruženjem, zadržavajući u srži projekta fenomene transparentnosti i refleksivnosti i potencijale njihovog uodnošavanja, kao i načine opažanja i sam doživljaj tih fenomena kroz fizičke, čulne senzacije, i konceptualne, teorijske postavke. U toku istraživanja došlo je do apstrahovanja tako da konkretnog motiva nema, već je izraz dat govorom polja rešenim teksturom i vibrantnošću boje. U projektu je visokom štampom cinkanog reljefa izvedeno oko 150 otisaka formata 50 x 70 cm, najviše na transparentnim folijama (juvidur od 0,5 mm). Uglavnom su plave boje različite jačine s obzirom na neutralniji karakter i verovatno prvu asocijaciju na staklene fasade kao mesta refleksije neba i vazduha. One su grupisane u strukture zamišljene u različitim formacijama i načinima kombinovanja u zavisnosti od prostornih i tehničkih mogućnosti. Ideja izlaganja je da potencijalno redefiniše galerijski prostor, pa je samim tim trebalo nadovezati se na postojeće odlike i elemente. Tako je i postavka u Galeriji SKC-a određena pozicijom prozora, a njeni elementi upućuju na okna i ostvaruju međusobnu komunikaciju. U tom smislu, celina je sastavljena od četiri dela, koja posetioci obilaze poput gradskih formacija u galerijskoj varijanti. Vizuelnu sastavnicu ovog višemedijskog dela čine: dvodimenzionalne površine – grafika i ekranske slike koje su trenutni zapisi nastali pomoću kamera za nadzor, trodimenzionalne strukture – objekti, a zvučnu čine dva sloja, prethodno pripremljena ambijentalna kompozicija i diskretni zvučni eho nastao na licu mesta. Transparentnost i refleksivnost prožimaju postavku na različite načine, a u svom najočiglednijem vidu, kao fizički kvaliteti otisaka, nalaze se u različitim varijantama u celoj postavci. Takođe se očitavaju u odnosu prema digitalnim medijima i njihovom korišćenju i načinu građenja zvuka. Pri nadzoru je korišćenjem kamere i ekranske slike vulgarizovana transparentnost ‒ izloženost pogledu, da bi se gledanjem kroz ekran, upotrebljen kao providno sredstvo, situacija izvrnula u pravcu refleksivnosti, pogleda na samo prikazivanje, pogleda na sebe i izložbu. Takođe je problematizovan nedostatak transparentnosti, o čemu se govori u današnjem vremenu, i pitanje ko gleda koga. Na kraju, može se govoriti o otvorenosti čitanja i autorefleksiji u odnosu na samo delo – razmatranje višemedije i grafike relacijom materijala i medija. Lični pristup ogleda se u kombinovanju različitih dejstava medija koji zajedno pokušavaju da, pre nego što odgovore, postave dalja pitanja o savremenosti umetničkog dela i životnih okolnosti u kome delo nastaje, aktiviranjem usredsređenog pogleda, služeći se estetskim kvalitetima, ali i provlačenjem jednog osećaja distance i nedostupnosti.


     


U savremenim delima proširenih medija, standardne odrednice grafike kao discipline nisu više tako kruto primenljive, pogotovo u instalacijama, pa tako obeležavanje, autorsko izvođenje svakog dela procesa, tehnička čistota i preciznost nisu nužno najznačajniji, čak se odstupanjem i destabilizacijom dobijaju rezultati koji u tom kontekstu mogu doprineti značenju i kvalitetu rada u kojem grafika učestvuje. Tiraž koji je svojstven grafici kao umetničkoj delatnosti, u sklopu višemedijskog dela može poprimiti jedan posve drugi kontekst koji bi mogao više da referiše na samu ideju umnožavanja, i zađe u područje umetničkog sredstva ili cilja, ukoliko se oni zasnivaju na ponavljanju, ali i ideji procesa ručne štampe ili, uopšteno, pristupa. Pozicioniranje u odnosu na originalnost u ovom projektu je sledeća: grafički postupak se nalazi u sklopu višemedijskog dela i kao takav predstavlja neotuđivu komponentu, te zato otisci odstupaju od standardizovanog obeležavanja. Oni su u nekoj vrsti procesa, dok god se nalaze u ovom obliku, jer deluju u međuodnosima sa drugim elementima. Kao što posmatrač čini završni deo postavke zbog njegove pojave na ekranu, tako grafički list ovde nosi značaj stupajući u uporedni mehanizam. U procesu štampanja za projekat Refleksije grada – Principi grafike u funkciji vizuelizacije urbanog prostora umnožavanje je tretirano kao nužna osobina slika grada i njegovih ogledalskih ponavljanja. Povezivanje sfere urbanog sa grafikom i njenim principima ispostavilo se kao gotovo prirodan način izražavanja jedne repetativnosti ali i skupa starog i novog, progresivnog i represivnog, mantričkog, eteričnog i racionalnog. Grafika se može, upravo hodajući na liniji sopstvenih odrednica, upustiti u tvorbu jednog višemedijskog dela, i kao jedna od medijskih linija ponuditi ne samo svoj vizuelni sadržaj već i grafici imanentne principe, problematiku umnožavanja, građenja vizuelne slike, opažanja, komunikacije i odnosa prema sopstvenoj tehnici.


     


Novi aspekti medija i gradova idu u korak sa vremenom. Mogućnosti prenošenja, produkcije i manipulacije informacijom mogu se iskoristiti i umetničkim praksama, ne samo kao puko sredstvo već sa referencama na medijsku ulogu koja oblikuje naš način posmatranja i doživljaj sveta. Polazište grafičkog medija predstavlja i bitnu sponu manuelnog rada sa užurbanim urbanim napretkom; ova suptilnost daje i osobenu privlačnost celokupnoj slici i verovatno predstavlja razlog zbog čega je rad u velikoj meri prihvaćen drugačije nego „hladni” stakleni eksterijeri, uprkos korišćenju jednog veštačkog materijala kao što je plastična podloga folije. Statični, ali varijabilni, otisak poslužio je kao osnova za vizuelizaciju grada, podlogu kretanjima i uodnošavanja simultanih slika. Umnoženi otisci funkcionišu kao prozorska polja modularnog karaktera gradskih pejzaža, time otvarajući i pitanja medijske produkcije i uspostavljanja veza sa gradskim ambijentom.

(Odlomci iz teksta prilagođeni su iz doktorskog umetničkog projekta Refleksije grada – Principi grafike u funkciji vizuelizacije urbanog prostora, nastalim pod mentorstvom dr um. Vladimira Milanovića)

Marija Sibinović




Marija Sibinović (1989. Beograd) završila osnovne (2012) i master studije (2013) na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, modul grafika i knjiga, klasa mr Mirjane Tomašević. Doktorske studije završila 2021. na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, studijski program višemedijske umetnosti, mentor dr um. Vladimir Milanović. Član je ULUPUDS-a. Od 2016. angažovana pri nastavi na predmetu Grafika, na Fakultetu primenjenih umetnosti. Opširnije

mara.sibinovic@gmail.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje