No Flash
 
 



Maja Simić


Grafika na ivici, 2020.
Grafika na žici

Hod grafike po žici između multioriginalnosti i ograničenosti tiraža ili vrednovanja forme / tehničke umešnosti i sadržaja/ideje, mogao bi se sa ekspanzijom digitalne umreženosti okončati.
Savremeni svet vizuelnih komunikacija ima začetak upravo u grafici.
Umetničko delo je svoj razvojni put počelo kao osamostaljeni ritualni predmet čija je vrednost bila u njegovoj posebnosti. Slika je jedinstvena, uživanje u njoj je ekskluzivno. Sa pojavom grafike otpočinje tok koji će dovesti do današnje mreže masovne vizuelne razmene. Od rudimentarnih početaka, urezivanja u matricu do računarskih algoritama kojima se generiše zapis, grafika je pratila promene civilizacijskog koda.
Podsetimo se, grafika je umetnički koncept koji se materijalizuje postupkom umnožavanja. Govoreći o istorijskom značaju grafike, naglašavamo demokratičnost medija, mogućnost da se ta vizuelna forma približi što većem broju ljudi, da što dalje prenese ideju.
Grafika od početka ima dvojaku prirodu. Ona je jedinstveno umetničko delo, ali za razliku od neumnožavane slike ona posebnu vrednost dobija u ponovljivosti. Grafika je predviđena za umnožavanje, njen likovni jezik odgovara tehnici koja umnožavanjem ne daje reprodukciju već aktuelizuje original.
Iako je posebnost grafike u njenoj umnoživosti, u potrebi da se na grafiku primeni ranije ustaljeni sistem vrednovanja umetničkog dela, vremenom je tehnološko ograničenje medija uzeto kao odrednica vrednosti pojedinačnog otiska. Kada razmišljamo o komercijalnom vrednovanju umetničke grafike, nalazimo da grafika, sa jedne strane je multioriginal, tj. postoji u više primeraka (da bi se izdvojila od slike ili crteža, koji su jedinstveni), a sa druge strane mora imati ograničen tiraž. Dakle, ono što je u početku bila manjkavost (linija urezana u bakarnu ploču bi pod pritiskom otiskivanja gubila sposobnost da zadrži boju i da dobar otisak), dakle ograničava tiraž, postaje kvalitet.
Vekovima dvojaka priroda grafike, zgodno utkana u kovanicu multioriginal, daje dva paralelna usmerenja razvitka medija – jedno je težnja da se izume tehnika koja bi omogućila neograničeno umnožavanje tj. aktuelizovanje likovne zamisli, a time i ideje koju ona nosi, a drugo je vrednovanje ograničenosti tehnike, radi očuvanja takozvane aure umetničkog dela, vrednosti koja potiče od njegove nepatvorenosti, u vidu ograničavanja tiraža.
Diskusije među umetnicima i teoretičarima oko granica polja grafike proizlaze iz takve dvojakosti medija. Rukovodeći se umnoživošću kao primarnoj osobini ovog medija, umetnici su odbranili legitimnost primene najpre litografskog postupka, zatim serigrafskog i konačno postupka digitalne štampe. Bez obzira na otvorene mogućnosti štampanja tiraža postoje esnafska/etička pravila utvrđena na međunarodnim konferencijama
Na simpozijumu Grafika na ivici povodom šezdesetogodišnjice Grafičkog kolektiva, sada više od deceniju za nama, Ričard Nojs (Richard Noyce), govoreći o kretanjima koja su "...razvoj grafike ponovo izvukla iz mračnih budžaka u kojima je dugo čamila," i o svojoj knjizi koja je izdata 2010. godine, kaže: "U knjizi će posebno biti istaknute pojedinačne umetničke vizije snažnog moralnog angažmana u kojima umetnici kritikuju socijalne i političke promene u svetu stvarajući dela koja više nisu u samom zapećku likovnih umetnosti, već hrabro i odlučno vraćaju umetnost grafike u samo središte stvari." Saznajemo da je grafika, po mišljenju Nojsa, bila marginalizovana zbog odsustva društvenog angažmana i da bi prilika za njenu reafirmaciju mogla ležati u ponovnom usvajanju uloge nosioca političkih ideja.
Ako pođemo od zahteva da grafika stupi na scenu savremene umetnosti, kao nosilac političkih poruka o ravnopravnosti i slobodi, zakasnili smo. Grafika je anticipirala komunikativnost angažovanih ideja koje se ne štampaju već se ekranizuju i prenose internetom. Post koji se deli, dizajnirano saopštenje, danas je nosilac one vrednosti grafike koja je poticala od njene umnoživosti.
Grafika je u svojoj inicijalnoj ideji/funkciji podržavala retoričko svojstvo umetnosti, ali postoji mišljenje da danas nije najučinkovitije sredstvo širenja političkih ideja. Postavlja se pitanje, da li je ograničavanjem grafičkih tiraža limitirana mogućnost ekstenzivnog širenja političkih ideja zadržavajući svoje delovanja u sigurnom polju umetnosti?
Svedoci smo da je umetnost poslednjih decenija u svojoj angažovanosti napustila jezik likovne materije i usvojila svedeni jezik blizak dizajnu tako koristeći strategije političkog govora.
Danas postoje učinkovitiji načini da se ideje prenose, grafika ne bi trebalo da bude opterećena političkim zahtevima. Pošto možemo neograničeno da umnožavamo ideju bez materijalizacije štampom, grafika ne bi trebalo da crpi svoju vrednost iz realne umnoživosti, niti iz ograničenja takve umnoživosti. Danas se svaka slika u digitalnom svetu može imati masovnu recepciju, bez obzira na medij u kom je nastala.
Ali šta onda izdvaja grafiku od srodnih medija, poput fotografije, slike ili crteža? Fotografija je svetlosni zapis neponovljivog trenutka. Kada grafičar koristi fotografiju u stvaralačkom procesu, njegova tema nije trenutak koji fotografija beleži, već sama fotografija kao objekat ili onaj sadržaj fotografije koji odražava trajna svojstva fotografisanog. Od slike ili crteža grafiku odvaja namera umetnika da stvori delo koje je multioriginalno.
Trebalo bi se podsetiti da je matrica u suštini deo procesa razvijanja grafičke ideje; kao nosilac posebnosti izraza grafike i upravo zato je usvojen i stav da su monotipije ili monootisci, bez obzira na nepostojanje tiraža, takođe grafike.
Ako danas više ne mora postojati tiraža, a nema potrebe ni za matricom, gde je grafika?
Grafika je u iskustvu umetnika koji su se bavili štampom, tj. posebnim izrazom koji se razvio iz upotrebe različitih matrica i namere umetnika da stvore vizuelnu ideju koja se sa matrice umnožava.
Priroda grafike nije određena samo tiražom, u njegovoj ograničenosti i/ili postojanju matrice.
Grafika je u jeziku koji su vekovima razvijali, bogatili i prenosili grafičari i zato danas grafika može biti i video zapis i performans, i animacija i nestajući trag na pločniku.

Maja Simić




Maja Simić (1975, Кikindа) diplomirala 2002, magistrirala 2005. i doktorirala 2020. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na grafičkom odseku. Docent na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Od 2001. njeni radovi predstavljeni su na više od 10 samostalnih i preko 140 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je velikog broja nagrada. Član je ULUS-a. Opširnije

maja.simic.maja.simic@gmail.com
https://www.facebook.com/majamaya.simic.5
https://www.facebook.com/maya.simic.maja
https://www.saatchiart.com/mayasimic
https://twitter.com/Maya_Simic_
https://www.instagram.com/mayamajasimic/
https://www.linkedin.com/in/maja-simic-631b7814a/



               

M. Simić, 30 minuta, 2001.
M. Simić, Niža tarifa, 2001.
M. Simić, Sve za umetnost, 2001.

   

M. Simić, Dobro jutro, 2007.
M. Simić, Dobro veče, 2007.

M. Simić, Trag, 2004.

   

M. Simić, Na suvom
M. Simić, Izložba Antropometrije, Prodajna Galerija Beograd, 2016.

   

M. Simić, Izložba Korpus, Instalacija sa tanjirima, Narodni muzej Kikinda, 2019.
M. Simić, Izložba Korpus, Tri autoportreta, Narodni muzej Kikinda, 2019.

 

M. Simić, Kadar, 2019, video rad, 4'50''
M. Simić, Izložba Grafika danas, Otisci tela, Kulturni centar Beograd, 2019.





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h