No Flash
 
 



Nebojša Radojev


Dvadeseti vek konačno je završen. U umetnosti započeo je Dišanovom Fontanom, a okončan je Prisustvom umetnice Marine Abramović.
Grafička umetnost je u prošlom stoleću doživela svoje buđenje, procvat i dekadenciju.
Autentičnost grafike kao likovne discipline ostvaruju nemački ekspresionisti grupe Most. Oni u svojim delima dostižu vrhunac stvaralačke moći.
Klasična grafika, ona koja je vezana za matricu: drvo, metal, kamen... računa sa otporom materijala i umetnikovim intuitivnim prihvatanjem tog otpora, kao dragocenog činioca u ostvarivanju njegovih ideja.
Manuelni rad s materijalom, savladavanje otpora materijala, korišćenje alata, podstiče stvaralačku energiju, kondenzuje ideje, budi zadovoljstvo ostvarenjem dela. Delo je ovde izraz umetnikovog bića i ima snagu izazivanja emocija kod senzibilizovanog posmatrača.
U prvoj polovini XX veka grafika je još uvek u kamernoj sferi, deo je opusa pojedinih stvaralaca, a impulse joj daju ljubitelji, kolekcionari i izdavači.
Do preokreta dolazi pedesetih godina, kada američki umetnici, apstraktni ekspresionisti, otkrivaju medijum grafike i rezultatima svojih eksperimenata postavljaju normu za ceo svet. Grafika izlazi iz uobičajenih formata – dobija gigantske razmere, sve češće je monotipijska.
Nekoliko decenija je grafička umetnost u ekspanziji, sve više umetnika radi u tom medijumu, raste broj ljubitelja, tržište počinje da vrši svoj uticaj, kritika prati rad umetnika, svi zajedno učestvuju u organizovanju međunarodnih izložbi, ustanovljuju se nagrade, produkcija buja, estetski standardi su najvišeg nivoa, tehnika i tehnologija razvijaju se do savršenstva. Sve ovo vodi ka ujednačavanju i izvesnom obezličavanju proizvoda.
S pojavom novih digitalnih medija, grafika konačno gubi kontakt sa svojim životodajnim tlom. Zavodljive mogućnosti novih tehnologija brzo osvajaju sve veći broj umetnika i za većinu njih postaju stupica iz koje se teško oslobađaju. Grafički printovi su hladni i netaktilni, ne izazivaju potrebu da ih se opipa, pomiriše...
I onda je došla korona koja hoće da nam kaže da smo se preigrali, i da smo se otuđili od sebe samih.
Možda će ova kriza pokazati da svi ti svetski bijenali, trijenali i druge manifestacije nemaju pravog smisla, i da ne približavaju umetnost grafike širem krugu ljudi, nego služe da se profesionalci upoznaju sa novim tendencijama i svoju produkciju usklade sa njima. Sve više ličimo jedni na druge, što je u neskladu sa temeljnom prirodom umetničkog stvaralaštva. Covid kriza, pokazuje se, upućuje nas na virtuelne odnose, izložbe će biti u praznim galerijama ili on-line, umetnici usamljeni, i to će nas možda vratiti sebi, možda ćemo svoju budućnost naći u prošlosti, i možda ćemo razumeti da je potrebno vratiti se procedurama obrade ploče, brušenju alata, rečju – plemenitom zanatu koji podstiče ljubav i istu takvu strast za uživanjem u lepom.

Nebojša RADOJEV, avgust 2020.




Nebojša Radojev (1946. Novi Kozarci) diplomirao je 1970. na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo, gde je magistrirao grafiku, klasa prof. Boška Karanovića. Od 1968. izlagao je samostalno i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i značajnim izložbama u inostranstvu (Poljska, Švajcarska, Nemačka, Slovačka, Rumunija, Francuska, Italija, Meksiko, Kanada, Japan...). Nagrade/izbor: Nagrada Oktobarskog salona, Beograd, 1991; Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 1992; Mali pečat Grafičkog kolektiva, 2012. Bio je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se slikarstvom i grafikom.

v.radojev@gmail.com


   

N. Radojev, Stolica, 1991, drvorez, 48x64 cm
N. Radojev, Stolica en face, 1995, drvorez, 60x31 cm

   

N. Radojev, Veliko rende, 1988, drvorez, 64x78 cm
N. Radojev, Ala, 1991, drvorez, 40x43 cm

   

Otvaranje izložbe N. Radojeva "Pohvala majstorima", Grafički kolektiv, 27. oktobar 2014.

       

N. Radojev, Atelje IX, 2012, bakropis, 15x20 cm
N. Radojev, Atelje XXVI, 2012, bakropis, 15x20 cm
N. Radojev, Atelje VII, 2012, bakropis, 15x20 cm





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h