No Flash
 
 



Piter Bostils


Predgovor

Dragi čitaoče, nakon pisanja ovog teksta, pitao sam se da li uopšte da ga objavim. Tema/stvar o kojoj je reč je toliko kompleksna da zahteva mnogo više objašnjavanja od nekoliko strana teksta. Naposletku sam ipak odlučio da ih pošaljem, ali sa sugestijom da ovaj tekst bude korišćen isključivo kao početak diskusije i istraživanja na ovu temu. Mogu samo da se nadam da će tvoje učešće izroditi druga mišljenja i otvoriti put ka boljem razumevanju.

Da li vam se dopada moja umetnost?
(prezentacija o publici u okviru /grafičke/ umetnosti)

Uvod

Ovaj naslov sadrži nekoliko elemenata koje bih voleo da objasnim kao doprinos ovom simpozijumu. U naslovu sam odlučio da postavim pitanje umesto obične izjave. Kada se pitanje postavi, odgovor je automatski očekivan, a naknadno i izbor. Pitanje samo po sebi usmerava ka sledećim razmišljanjima:
Ko je ,,Ti’’? Ovo sugeriše da postoji najmanje još jedna prisutna stranka (gledalac/publika) koja je iskusila stvoreno.
Ova ,,publika’’ je dovedena u vezu sa ,,ispitivačem’’ (umetnikom), rezultujući pretpostavkom da postoji komunikacija između dveju strana. Pošto je pitanje postavljeno i odgovor je shodno tome očekivan, ova komunikacija se ne vodi kao monolog, već kao dijalog. Način na koji je pitanje postavljeno ukazuje da postoji značenje koje povezuje ,,dopada/dopadati se’’ i ,,umetnost’’.


                       


Kao deo pripreme za ovaj događaj, pregledao sam izveštaj sa prethodne sesije. Nekoliko govornika su izjavili, između ostalog, da ,,grafiku treba nesumnjivo smatrati umetnošću!’’. Dogmatično isticanje preuzima na sebe frustraciju koju mnogi ljudi osećaju i tera ih da povuku jasnu crtu, sugerišući da druga grupa zauzima drugačije gledište.

U ovoj situaciji glumim đavoljeg advokata, budući da već godinama plivam u vodama umetničkog obrazovanja, stekavši vredno iskustvo na tom polju. U Belgiji su ove rasprave takođe brojne i povremeno napete. Nažalost, ovi sukobi mišljena ponekad dovode do rasformiranja katedri/odseka u umetničkom obrazovanju, što je, naravno, moja briga.

Hteo bih u startu da razjasnim da sam ja ,,punokrvni’’, a ne ikonoklast ili umetnički papa. Težim ka inkluzivnom grafičkom jeziku koji dodaje mogućnosti bez da isključuje postojeće.

Kada sam ovo izložio, izneću vam moje mišljenje o stavovima koji su mi privukli pažnju tokom čitanja gore navedenog pređašnjeg izveštaja:

1. Grafika po definiciji nije umetnost! To je komplet alata koji omogućuju stvaranje vizuelnih tvorevina koje mogu biti ocenjivane kao umetnost.
2. Grafičar po definiciji nije umetnik! Drugim rečina, to što koristiš određene medije ne znači automatski da stvaraš umetnost ili da si umetnik.
3. Kategorizacija skupa ljudi koji se mogu nazvati umetnicima pripada javnosti... Stoga, zvanje umetnik se ne može prisvojiti, već isključivo može biti dato. To je privilegija primaoca (publike) da sudi da li ono što je stvoreno može biti izdvojeno kao nešto što prelazi u neumetničko.
4. Rasprava o tome da li digitalni ili drugi novi mediji mogu biti uključeni u grupu tehnika grafike je nevažna. Nema legalne snage koja bi mogla da nametne jedno ili drugo.


                       



Gledalac kao kulturni sudija

Primećujete da pubilici pridajem veliku ulogu. Prema mom mišljenju, primalac umetničke poruke je onaj koji na kraju odlučuje da li slika ulazi u okvire ili u njegovo poimanje umetnosti. On je ujedno i svedok i sudija i odlučiće šta će se desiti sa ponuđenim. Nebitno je da li će se javnost složiti sa njegovim sudom. Međutim, presuda povlači niz posledica.

Takoreći, publici je ponuđen meni sa kojeg može da odabere šta će konzumirati. Zavisno od toga da li će joj se ukus dopasti, odlučiće da li da ponovo poruči. Sledstveno, javnost je ta koja određuje. Ponuda može biti nemerljivo raznovrsna, ali ukoliko se nikome ne sviđa postojeća ponuda, ta ponuda će se stanjiti i postati proređena.

Dinamičan proces koji se odvija iza te presude je složen i konstantno promenljiv. Kad situacija stagnira, dolazi do dosade i nezadovoljstva; tada otpočinje ubrzanje, koje će biti pozdravljeno od strane nezadovoljnih i osujećeno od strane onih koji će se osećati kompromitovanima. To je fizički zakon koji se primenjuje unutar svake društvene niti. Ovime se ne implicira da je javnost jedna velika masa i da je preferencija određena brojem. Ovde se, takođe, odvija društveni proces. Velike grupe bivaju manipulisane od strane manjih grupa ,,izviđača’’ . One su postavljene uz ivice igračke table i u stalnoj su potrazi za novim izazovima. Kada velika grupa biva zadovoljena postojećom situacijom, biće teško pomeriti je, ali će u trenucima nestabilnosti insinuacije izviđača biti uslišene. Ove vrste procesa se uvek dešavaju unutar društava. Broj individua unutar te zajednice određuje učestalost ovih promena. Drugim rečima, što je veća grupa istomišljenika, biće utoliko teže doći do promena u tom procesu.

Unutar ovih samih procesa, međutim, stvari takođe evoluiraju. Internet je pogotovu stvorio promene u mentalitetu, takođe, što je, zajedno sa proširenjem ponude, dovelo do ubrzanja nezadovoljstva. Ljudi više nisu zadovoljeni starom vizuelnom kulturom, već žele ,,mnogo’’ i to ,,brzo’’. ,,Naslađivanje’’ se pretvorilo u kulturu sličnu ,,prodavnici slatkiša’’ u kojoj dominira raznovrsnost. Svesni smo posledica… ,,Istraživači’’ uviđaju priznanje svojih pristupa, ali su primorani da tragaju za novim stvarima ubrzanim tempom. Ubrzani proces ponude i potražnje tera mlade umetnike da se opredele za brže metode umesto ,,sporih’’ procesa. Ponovo, javljaju se talasi. Akcije i reakcije slede jedna za drugom ali se neumoljivo vuku.

Biće nastavljeno...
Piter Bostils

Prevod sa engleskog jezika: Svetlana Radivojević




Piter Bostils, od 1991. profesor na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti, Antverpen, Belgija. Koordinator odseka za grafiku i predavač za reljefnu štampu, umetničku ediciju i digitalne medije. U svojoj karijeri od preko 30 godina, poznat je po drvorezima i kao predavač za grafiku. U poslednjoj dekadi često drži predavanja u Evropi i izvan nje. Predavač i dekan na Kraljevskoj akademiji lepih umetnosti, AP Univerzitetski Koledž, Antverpen, Belgija.

peter.bosteels@ap.be
peter_bosteels@me.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h