No Flash
 
 



Rut Pelzer Montada


1) Koja je pozicija grafike danas, 2020. godine?

To je veliko pitanje o, kako ja to vidim, poziciji grafike u kontekstu savremene umetnosti. Pokušala sam da konceptualizujem svoje viđenje situacije kroz doprinos konferenciji IMPACT 10 (Santander, Engleska, 2018), sa ključnim formulacijama: „print in art“ (štampa u umetnosti) i „print as art“ (štampa kao umetnost).
„Štampa u savremenoj umetnosti“ odnosi se na delo, obično poznatih umetnika koji štampu koriste kao deo multi ili intermedijalne prakse. Takvi umetnici to čine „uprkos štampi ili zarad nje“ (Suzuki /Suzuki), 2011) i takavi radovi se viđaju globalno u velikim galerijama i muzejima, gde se izlažu kao deo umetnikovog opusa u drugom mediju ili medijima.
„Štampa kao umetnost“ odnosi se na izdanja grafike kao „likovne umetnosti“ ili „originalne umetnosti“, prikazane u ramovima na zidovima galerija. Drugim rečima, „štampa kao umetnost“ označava štampu kao slikovni medij u modernističkoj tradiciji, fino izrađen medijski specifičan entitet, izraz umetnikove jedinstvene vizije. U grafici karakterističan kvalitet medija varira u zavisnosti od tehnike ili tehnika koje se koriste, bilo analognih, bilo digitalnih, ali opšti princip ostaje isti. Takve radove uglavnom, iako ne isključivo, stvaraju umetnici koji se smatraju grafičarima i izlažu u galerijama specijalizovanim za grafiku, komercijalnim ili vezanim za javne, odnosno privatne radionice za štampu.

Naravno, ovo je previše pojednostavljeno iz nekoliko razloga:
─ Poznati umetnici koji su bili/nisu grafičari su se bavili i još se bave „štampom kao umetnošću“.
─ „Stručnjaci za štampu“ se često bave „proširenom štampom“, vodeći grafiku izvan tiraža, u instalaciju, performanse, video zapise i tako dalje (videti Jan Peterson/Jan Pettersson), 2016). Otuda se „proširena štampa“ preklapa pre sa „štampom u umetnosti“, nego sa „štampom kao umetnošću“, a pojedini stručnjaci za štampu danas često deluju u okviru oba modela.
─ U „štampi u umetnosti“, odštampano delo ili predmet često imaju oblik koji prevazilazi okvir slike. Njihove osobine u pogledu grafičkog zanata određene su konceptualnim predloškom umetnika. To ne mora nužno značiti odsustvo navedenih osobina, ali one nisu u prvom planu niti su samopodrazumevajuće. Na primer, australijski multimedijalni umetnik Bruk Andru (Brook Andrew) primenio je čuvene veštine japanskog drvoreza (mokuhanga) Soičija Kitamure (Shoichi Kitamura) na dva rada iz svoje serije grafika „Opasnost od autoriteta“ (Danger of Authority) 2009. godine. Ovi otisci se oslanjaju na upečatljive kvalitete mokuhange u skladu sa temom i zamišljenim učinkom, a ne da bi bili istaknuti sami po sebi. (link; videti takođe Pelzer-Montada, 2015)

Od presudnog je značaja da pojave na koje se odnose ova dva pojma nisu podjednako vrednovane u kontekstu savremene umetnosti. Marginalizacija grafike u svetu umetnosti uobičajena je tema bar od 18. veka (Lamber/Lambert, 1988/2018). Neki su čak krivicu za to pripisali samim grafičarima (vidi grafičarku Rut Vajsberg/Ruth Weisberg, 1986/2018). Lujs Kemnicer (Luis Camnitzer, 1999), takođe zagriženi zagovornik grafike, pronašao je dokaze da su grafičari odgovorni za sopstvenu marginalizaciju. Ovo je pripisao popularnoj pretpostavci u polju grafike da je savladavanje zanata prioritet; umetnost bi trbalo da se - u tom pogledu – manifestuje automatski, čudesno.
Suprotno tome, Sara Suzuki (Sarah Suzuki, 2011) i Suzan Tolman (Susan Tallman, 2012), među drugima, ističu važnost štampe, čak i njenu centralnu ulogu, u savremenoj umetnosti. Ovo gledište je u suprotnosti sa nedovoljnim priznanjem grafike u širem umetničkom kontekstu, gde njena specifičnost, koju čine one vrednosti cenjene kod stručnjaka štampe, nije prepoznata, niti se smatra relevantnom. Stoga događaje poput ovog simpozijuma, bijenala štampe, konferencija i komercijalnih sajmova, pogađa dilema; s jedne strane, stvaraju identitet i forum za grafiku i njene praktičare, ali s druge strane, ta karakterističnost „niše“ sprečava širu vidljivost i priznanje grafike.
Oba autora pružaju dragocene uvide, ali svoje stavove temelje na implicitno i eksplicitno binarnim i opozicionim modelima. Umesto toga, predlažem da o situaciji razmišljamo fluidnije. Na prvoj IMPACT konferenciji, Katrin Rivs (Kathryn Reeves, 1999/2018), citirajući Fukoa, pita: „Možemo li sada teorijski odrediti prostor za grafičku praksu koji... ‘je takav prostor da za nas poprima formu povezivanja stanovišta’?“ (Takođe videti Balfur/Balfour, 2016/2018). Shvatajući situaciju u smislu povezivanja, a ne suprotstavljanja, mislim da bi, kao što ističe Džen Lo (Jenn Law, 2016), grafičari trebalo da samouvereno zauzmu, a već to i čine, svoje mesto u savremenoj umetnosti.
Ključni pojam ovde je pojam „savremene umetnosti“. Ona ne označava samo pretpostavku o umetnosti koja se upravo sada dešava ─ kakva se često s pravom kritikuje zbog „praznog eklekticizma, istorijske amnezije, ravnodušnosti“ itd. (Džulijan Rebentiš/Juliane Rebentisch, 2015, 226). Umesto toga, prema Rebentiš „otvara sadašnjost za pitanje budućnosti kao i prošlosti“ (224) i „označava ono što neraskidivo uvezuje aktuelno sa potencijalnim“ (isto). Umetnost i uloga umetnika je da „svedoči o svojoj kulturnoj i društvenoj sadašnjosti“ (228).
Ili kako objašnjava neuronaučnik i filozof Alva Noe (Alva Noe), postoje aktivnosti „prvog reda“ poput hodanja, razgovaranja, pevanja, razmišljanja, pravljenja i tako dalje, i aktivnosti „drugog reda“, kao što je umetnost, koje „aktivnosti prvog reda“ „prikazuju“. „Ples kao umetnost, ili koreografija, ... prikazuje ples kao takav [u svakodnevnom životu]; inscenira ga. I čineći to, inscenira ili prikazuje nas ... “. (33)
Šta ovo znači za grafiku, nešto je o čemu možemo razgovarati tokom simpozijuma!


2) Da li je grafika „prešla“ ivicu medija ili proširila/izgradila novo polje delovanja?

(Vidi takođe moje komentare pod br. 1).
Šta podrazumeva pretpostavka da postoji „ivica“?
Na engleskom „biti na ivici nečega“ ili „biti blizu ivice“ podrazumeva da je nešto ili neko blizu tačke u kojoj će se dogoditi nešto drugačije, najčešće nešto loše (Longman rečnik).
Biti „na rubu svog sedišta“ znači biti u stanju krajnjeg uzbuđenja (i pozitivnog i negativnog).
Ne sme se mešati sa frazom „biti na ivici“ što znači „biti nervozan ili zabrinut“ (Kembridž Liners rečnik).
Čini se da svi ovi izrazi podrazumevaju stanje uznemirenosti, čak opasnosti.


Štaviše, umesto da pričam o ivici, volela bih da postavim pitanje: Šta ako ivice nema ili ako je nikada nije ni bilo?

Šta hoću da kažem?
Jednostavnije rečeno, razgovor o „grafici na ili iza ivice“ podrazumeva da postoji nešto što daje/davalo je stabilno jezgro koje se nikada ne menja (ili bar se nije mnogo menjalo, ne u osnovi). Smatram da ovo nije korisno u razmišljanju o grafičkom radu, ni u istorijskom ni u savremenom kontekstu.
Još jedan važan činilac je da se, šta god smatrali jezgrom, takođe menja u zavisnosti od gledišta.
Stoga se, kao što sam već izložila pod br. 1, slažem sa Barbarom Balfur (Barbara Balfour, 2016/2018), koja kaže: „Čini se da je prikladnije misliti o grafici, kao i o ostalim medijima, manje kao o skupu utvrđenih formi i osobina, a više kao o mogućnosti i pokretaču, u smislu potencijalnih postignuća upotrebom određenih medija. (...) Pojam medija kao sredstva, a ne krute forme je privlačan (...)."
Manje me zanima očuvanje hijerarhijskog ili isključujućeg okvira medija, a više rad na relacionom razumevanju štampe i drugih medija.
Kako se naša koncepcija statusa grafike i njenog položaja u odnosu na druge savremene umetnosti menja, ako usvojimo ovaj pogled / način razmišljanja?


3) Etička, estetska i komunikacijska uloga grafike i vizuelne umetnosti u doba globalnih promena i krize

Prostor da se pozabave trenutnom globalnom i političkom krizom, za umetnike štampe je ogroman, a oni to odlično i rade, neki otvoreno politički, aktivistički (na primer, Narodna radionica sitoštampe (El Taller Popular de Serigrafía, aktivna između 2002. i 2007. godine u Buenos Airesu), a drugi bavljenjem zajednicom. Umetnica koja spaja oba navedena, je Kjara Filips (Ciara Phillips) iz Glazgova (link).
Razmišljajući globalno, važno je uzeti u obzir geo-političku neravnotežu koje utiče na globalne prakse štampe i razmene, kako to tvrdi Južnoafrikanac Dominik Torbern (Dominic Thorburn, neobjavljena prezentacija sa IMPACT 7, Melburn, 2011: „Kontola ose sever - jug – Zavadi, pa vladaj?"). Kako opažamo/opisujemo ovu neravnotežu? Postoje li napori da se ona imenuje? Kakva su gledišta učesnika o ovoj situaciji?


4) Uloga, obim i položaj grafike u kontekstu poetike umetnika, kustoskih praksi i institucionalnih programa u vašem profesionalnom okruženju

U mojoj instituciji (Edimburška umetnička akademija, Edinburgh College of Art) grafika se ne predaje kao posebna disciplina, već se studentima nudi kao izborni predmet. Akademsko osoblje koje predaje grafiku uglavnom ima krotkoročne ugovore, pa nam stoga nedostaje mogućnost proširenja obima nastave grafike. U poslednjih nekoliko godina naš novi upravnik je imao ključnu ulogu u obezbeđivanju rezidencijalnog boravka koji je i prošle i ove godine dodeljen savremenom umetniku koji se ne identifikuje kao grafičar, ali se ističe u upotrebi grafike. Rezidencijalni boravak Kler Barkli (Claire Barclay) prošle godine je bio ogroman uspeh, jer je kod studenata pobudila entuzijam za grafiku. Ovogodišnji rezidencijalni boravak je nažalost otkazan zbog izolacije. Da li su takve inicijative dovoljne za privlačenje novih studenata grafike je diskutabilno.
Novo i prošireno zdanje odavno osnovane otvorene grafičke radionice Edimburški grafičari (Edinburgh Printmakers), prostorno je bliže Akademiji nego ranije, što je takođe dovelo do pokušaja uspostavljanja bližeg odnosa između dve institucije nego što je to do sada bio slučaj.
Biće zanimljivo čuti od ostalih učesnika kakva je situacija, kako u njihovim umetničkim institucijama, umetničkim školama, tako i između umetničkih škola i grafičkih radionica (ako postoje!) u njihovoj neposrednoj blizini.


5) Značaj međunarodnih bijenala/trijenala posvećenih grafici
Pogledajte moj komentar pod br. 1.
S tim u vezi pitanje bi bilo, da li grafičari ili umetnici koji se bave grafikom učestvuju u događajima/prijavljuju se na izložbe koje su prvashodno namenjene savremenoj umetnosti i da li učestvuju sa svojim radovima i prezentacijama, tako da podižu status grafike ... Da li postoje dokazi koji potkrepljuju da se to dešava?
Takođe pogledajte pod br. 3 - Gde se održavaju međunarodna grafička bijenala/trijenala ili još bolje, gde se ne održavaju?

© Ruth Pelzer-Montada, 2020/21

Prevod sa engleskog jezika: Maja Simić


Izvori reprodukcija

Brook Andrews
https://brookandrew.wordpress.com/2008/06/
https://brookandrew.wordpress.com/2009/10/30/danger-of-authority-woodblock-making-process-2009/
El Taller Popular de Serigrafía - The People's Screen‐Printing Workshop
https://www.archeus.com/artists/taller-popular-de-serigrafia
Ciara Phillips
https://www.ciaraphillips.com/
https://www.ciaraphillips.com/index.php/exhibitions/workshop-2010---ongoing/2/
Claire Barclay
https://twitter.com/eca_edinburgh/status/1181913970971676672?lang=en
Edinburgh Printmakers
https://www.edinburghprintmakers.co.uk/


Bibliografija

Barbara Balfour, 2016. ‘The What and Why of Print’ In Printopolis, edited by Tara Cooper and Jenn Law, Toronto: Open Studio, p 156. Re-printed in: Pelzer-Montada (ed), 2018.
Perspectives on contemporary printmaking. Manchester: Manchester University Press, pp114-26.
Camnitzer, Luis. 2006. ‘Printmaking: A Colony of the Arts’. Re-printed in: Philagrafika et al. 2011. The Graphic Unconscious . Philadelphia, PA: Philagrafika, 1–4. www.philagrafika.org/pdf/WS/Printmakingacolony.pdf [Accessed 25 January 2018]
Lambert, Susan, 1987. ‘The Status of the Reproduction.’ In: The image multiplied: five centuries of printed reproductions of paintings and drawings, London: Trefoil Publications. Re-published in: Pelzer-Montada, Ruth (ed) (2018) Perspectives on contemporary printmaking. Critical writing since 1986. Manchester: Manchester University Press, pp.
Law, Jenn, 2016. ‘Notes from the margins of the empire’. In: Law, Jenn and Cooper, Tara (eds.), Printopolis. Toronto, Ontario: Open Studio, 158–73.
Noë, A., 2018. ‘Art and entanglement in strange tools’. Phenomenology and mind, 14(14), pp.30–36.
Pelzer-Montada, Ruth, 2015. ‘Brook Andrew and Rebecca Salter : Thinking contemporary art through Mokuhanga’. In: Print quarterly, Vol. XXXII, No. 4, 12, p. 412-424.
Pettersson, Jan (ed) 2015. Printmaking in the Expanded Field - A Pocketbook for the Future Oslo: Oslo National Academy of the Arts.
Rebentisch, Juliane, 2015. ‘The Contemporaneity of Contemporary Art,’ New German Critique, 124, no. 42, 1, (February 1), pp.223–237.
Reeves, Kathryn, 1999. ‘The Re-Vision of Printmaking,’ conference paper presented at IMPACT International] Printmaking Conference, University of West England, Bristol, 22-35 September 1999. Re-published in: Pelzer-Montada, Ruth (ed), 2018. Perspectives on contemporary printmaking. Critical writing since 1986. Manchester: Manchester University Press, pp.
Suzuki, Sarah, 2011. ‘Print People: A Brief Taxonomy of Contemporary Printmaking.’ In: Art Journal 70 (4): 7-25.
Tallman, Susan, 2012. ‘Wallflower at the Art World Ball’ keynote speech for the second SNAP International Print Symposium, Bentlage, Rheine, Germany. In: Martin Rehkopp & Knut Willich (eds) SNAP 2012, 2nd International Printmaking Symposium. Rheine: Edition and Verlag Kloser Bentlage, 2013.
Weisberg, Ruth, 1986. ‘The Syntax Of The Print, In Search Of An Aesthetic Context’. The Tamarind Papers, A Journal Of The Fine Print 9 (2): 52-60. Re-published in: Pelzer-Montada, Ruth (ed), 2018. Perspectives on contemporary printmaking. Critical writing since 1986. Manchester: Manchester University Press, pp.




Rut Pelzer Montada
Studirala nemački jezik i političke nauke, Univerzitet Hajdelberg; 1976. Studije crtanja i slikarstva (Edinburgh College of Art); 1989. Doktorske studije na Jordanstone College of Art & Design, University of Dundee. 1978-83. predaje na nemačkom na više škotskih univerziteta po modelu Nemačke službe za akademsku razmenu (DAAD). 1990. profesor savremene umetnosti i vizuelne kulture, Škola umetnosti, Edinburški koledž umetnosti, Univerzitet u Edinburgu i druge visoke umetničke institucije. Opširnije

r.pelzer@ed.ac.uk





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h