No Flash
 
 



Slobodan Radojković


Uvažene koleginice i kolege, želim da istaknem važnost inicijative Grafičkog kolektiva da ove jeseni organizuje simpozijum na temu: „Grafika na/iza ivice“, kao nastavak međunarodnog skupa „Grafika na ivici – Grafika i njena granična područja u 21. veku“ održanog pre decenije u Beogradu. Namera da se načini presek i realna analiza pozicije ovog medija u današnjem trenutku izvesno će otvoriti nova pitanja o sadašnjem trenutku. Dozvolite mi da pozdravim učesnike simpozijuma i Galeriju Grafički kolektiv kao organizatora i da se zahvalim na ukazanoj prilici da budem deo ovog značajnog događaja.

Situacija u kojoj se danas nalazi globalni kulturni prostor, a koja bi se pre mogla nazvati stanjem koje se kontinuirano i nepovratno menja, karakteriše opšta dostupnost informacijama i transparentnost dešavanja. Jasno je da ranije nismo bili u prilici da kao posmatrači ali i protagonisti imamo tako sveobuhvatan uvid u kreativne procese koji se dešavaju paralelno ili se međusobno prepliću. Svakako, reč je o internetu koji je u potpunosti izmenio naše privatne i profesionalne živote. Realnost je takođe, da smo se lako navikli na pristup globalnoj informatičkoj mreži. Brzi internet i mogućnost da u par trenutaka razjasnimo značenja novih pojmova, pratimo teme koje nas zanimaju, u realnom vremenu budemo svedoci kulturnih dešavanja ili da se upoznamo sa stvaralaštvom pojedinaca, postali su osnov funkcionisanja savremenog čoveka. Informisanost koja omogućava jasnu predstavu o vremenu u kojem živimo i radimo postala je potreba svakog od nas. Nova saznanja i želja za uspostavljanjem saradnje povezuje generacije ljudi širom sveta. Pritom, čini se da ovaj način komunikacije u dobroj meri potiskuje neposredan, lični kontakt. Iako je shvatanje realne pozicije vlastitog stvaralaštva, njegovog karaktera i pravca od presudne važnosti za lični stav, verujem da ćemo biti u stanju da pronađemo i održimo meru između virtuelne i žive komunikacije.

O umetničkoj grafici, kontinuirano se polemiše u grafičkim radionicama, institucijama kulture, stručnim krugovima. Grafički medij je podložan promenama uslovljenim, između ostalog tehničkim i tehnološkim novinama. Takođe, grafičku produkciju oblikuju iskustva umetnika, kritička razmatranja i stavovi teoretičara i istoričara umetnosti. U tom smislu, dinamična aktivnost u polju grafike neodvojiva je od širokih društvenih kretanja ali i kulturnih obrazaca i potreba zajednice. Učesnik prethodnog skupa iz 2009. godine, uvaženi likovni kritičar Ričard Nojs tada je zapazio kako se svet menja brzo i ne prestaje da se menja. Shvatajući ovu činjenicu kao realnost, pitanje informisanosti postaje gotovo presudno. Pravovremena informacija neumitno oblikuje poetiku umetnika. Ostajanje izvan aktuelnih kretanja i potiskivanje komunikacije kao manje važne, nemogućnost putovanja, zajedničkog rada i razmene iskustava, narušava samu suštinu kreativnog delovanja.

Pandemija izazvana infekcijom Covid-19 i vanredni uslovi života, obeležiće i ovaj događaj. Parališući brojne aktivnosti širom sveta, ona umnogome utiče i na umetnost, stvaralaštvo i na medij grafike. Brojne godišnje izložbe, manifestacije bijenalnog i trijenalnog karaktera ili stručni skupovi i radionice tokom ove godine nisu održani ili je njihovo organizovanje neizvesno. Ipak, umetnici su nastavili sa radom u svojim ateljeima održavajući kontinuitet a institucije pronalaze načine da budu aktivne modifikujući programe i intenzivirajući aktivnosti na internetu.

Načinimo li osvrt na aktuelnu grafičku scenu na našim prostorima, nameće se utisak stalnog kretanja. Kada je reč o tehničkom i tehnološkom aspektu, mlađe i srednje generacije stvaralaca na neposredan način se suočavaju i reaguju na izazove savremenog doba. Inventivnost u realizaciji značajan je segment u njihovom radu. Spremni su da eksperimentišu što i čini samu suštinu umetničke aktivnosti. Bogate kreativne mogućnosti koje pružaju računarski programi uz koje su i sami odrastali, za njih je uobičajen način izražavanja. U tematskom smislu, grafički listovi ovih autora često su svojevrsna reakcija na aktuelna i goruća pitanja u društvu. Brojna različita likovna rešenja i kombinacije u skladu su sa relativno kratkim vremenom potrebnim za obradu slike u računaru i štampom na ploteru, što rezultira dinamičnom i bogatom produkcijom. Treba naglasiti i znatan broj afirmisanih stvaralaca tradicionalne orijentacije koji su započeli istraživanja u sferi digitalne grafike. Shodno vlastitom senzibilitetu proširuju kontekst aktivnosti istražujući vizuelne mogućnosti ovog grafičkog medija.


     

Carlos Zerpabzueta, “Cordigo de Macas” Štampa akrilnom bojom na foliji od poliestera, Anya Tish Gallery, Houston, 2012.
Matthew Shlian, Unholy 85 (Go Down Moses / There’s Fire in the Woods), 2017. Trodimenzionalna kolažna instalacija, litografija / četiri boje, 101x122cm, Galerija Tamarind instituta


Danas se pod grafikom podjednako podrazumevaju: otisak izveden u klasičnim grafičkim tehnikama i digitalni print, trodimenzionalni objekat načinjen od štampanih segmenata i matrica na kojoj je intervenisano alatom ili bojom i koja je izložena kao konačno oblikovana ideja, emitovanje video zapisa kroz transparentne forme sa otisnutim sadržajem. Takođe, grafičkim postupkom se smatra i otisak na različitim papirima sa naknadnim crtežom i bojom, grafika monotipskog karaktera dobijena otiskivanjem rukom rađenog crteža sa ploče pleksiglasa. U tom smislu, nesumnjiva je otvorenost grafičkog medija za različite pristupe.

Svakako, mogućnost korišćenja bezbednih materijala (boje za štampu na vodenoj osnovi, litotin, neagresivni razređivači, lepkovi na prirodnoj bazi) kao i odsustvo visoko toksičnih kiselina, otvara prostor značajnom broju umetnika tradicionalne orijentacije za iskorak iz uobičajenog tehničkog i tehnološkog pristupa. Realnost je da na ovim prostorima, i nakon više od tri decenije od pojave pomenutih neškodljivih materijala, umetnici nisu u prilici da ih kupe niti su grafičke tehnike zasnovane na novim tehnologijama prihvaćene kao standardne. Ako se do takvih materijala i dođe, cene su višestruko više nego u zemljama sa razvijenim tržištem materijala ili je procedura za kupovinu komplikovana. Na odseku grafike na Umetničkoj akademiji u Orhusu u Danskoj (Ǻarhus Kunstakademi, Denmark) od pre više od dve decenije ne praktikuje se rad u nekim klasičnim grafičkim tehnikama koje podrazumevaju upotrebu toksičnih rastvora, poput azotne kiseline i ferihlorida već se koriste alternativni, neškodljivi materijali. Nekoliko u potpunosti opremljenih prostorija za tradicionalne tehnike i način rada jednostavno nije u funkciji. Naravno, ova institucija vodi računa o tome da studente edukuje o svim vrstama grafičkih tehnika i da istovremeno od prvog susreta sa grafikom oblikuje njihovu svest o ekologiji. Verujem da bi unapređenje kvaliteta, dostupnost neškodljivog grafičkog materijala, kao i implementacija novih pristupa i tehnika trebalo da postane realnost i na ovdašnjim umetničkim školama i fakultetima. Situacija se ipak sporo menja u tom smislu.

I pored navedenog, aktivnost pojedinaca i njihovi osobeni kreativni postupci umnogome oblikuju dešavanja u sferi grafike. Svoju vitalnost ona duguje njihovoj predanosti, međusobnoj povezanosti i razmeni iskustava. Otvorenošću za uticaje i spremnošću da ide u korak sa vremenom, grafika iskazuje svoju nesumnjivu žilavost. Konačno, svojim definisanim i jasno vidljivim mestom u globalnom umetničkom prostoru neodvojiva je od aktuelnih kreativnih tokova.

Iskustava saradnje sa brojnim kolegama i zajedničkih aktivnosti u različitim radionicama potvrđuju činjenicu kako su profesionalni pristup realizaciji grafike i kvalitet izvedenog dela suština, zapravo imperativ. Ugledni univerziteti i fakulteti umetnosti u svetu ili centri za grafiku, institucije su u kojima se neguje vitalnost ove plemenite likovne discipline. Kako u umetnosti nema smisla govoriti o napretku već o promenama, drugačijim pristupima i novim praksama, postavlja se pitanje aktuelnosti grafike i stepena njene zastupljenosti u štampanim i elektronskim medijima i na globalnoj mreži. Da li je medij grafike zapostavljen? Da li je grafici neophodna veća medijska pažnja?

Odgovore na ova pitanja svakako nije lako dati. Tradicija, nivo obrazovanja i potrebe stanovništva za kulturom, postojanje tržišta i infrastrukture koja prati umetničku produkciju, sve navedeno određuje stanje u kojem će se naći grafika kao medij. Ukoliko, imamo sve ovo u vidu i želimo da analiziramo medijski prostor u našoj zemlji, kao i zastupljenost i način prezentovanja informacija o dešavanjima u oblasti vizuelnih umetnosti, evidentni su uzroci odsustva šireg interesovanja. Često se potreba za kulturom i likovnom umetnošću vezuje za određene, uske krugove posvećenika, onih kojima su stvaralaštvo i permanentno praćenje kulturnih dešavanja duhovna hrana. Za znatan broj medija, posebno u unutrašnjosti zemlje, oni su zanemarljiva ciljna grupa pa je i njihova programska politika u skladu sa ovom nepovoljnom statistikom. Televizijske i novinske informativne kuće sa promenljivim interesovanjem prate izložbe i događaje vezane za grafiku. Uobičajeno je da se redakcija dopisništva obaveštava i podseća i po nekoliko puta ne bi li se odlučila da pošalje televizijsku ekipu koja će zebeležiti izložbu. Ukoliko i načine prilog o izložbi, neretko nikad i ne bude emitovan. Osetno drugačije stanje u odnosu na ostatak države je u Beogradu, što je razumljivo zbog zastupljenosti i aktivnosti velikog broja medija različitog programskog opredeljenja kao i naznovrsne ponude kulturnih dešavanja.

I pored ovakvog stanja u medijima, nesumnjiva je živa aktivnost pojedinaca, afirmisanih umetnika - grafičara i autora mlađih generacija, kustosa, organizatora. Oni su protagonisti aktuelne grafičke scene u Srbiji. Uprkos čestom i nedopustivom odsustvu sluha nadležnih da podrže institucije i značajne projekte te zanemarljivog novca iz budžeta koji se izdvaja za kulturu, kontinuirane aktivnosti posvećenika na stvaranju i negovanju grafike uspevaju nekako da održe njenu aktuelnost. Reč je o strpljivom radu na popularisanju ovog medija i sticanju nove publike. Pored ovoga, i godišnje izložbe grafike pružaju uvid u stanje na umetničkoj sceni ovih prostora. U postavkama, svake godine zapažamo učešće mladih stvaralaca koji donose nove ideje i raznovrsnost poetičkih pristupa.

Komunikacija i povezivanje preko interneta, primanje i slanje informacija, virtuelno prisustvo događaju u realnom vremenu, osnov su uspostavljenih odnosa među različitim generacijama autora. Grafika je tako deo naših svakodnevnih aktivnosti pa svaki događaj ili novo delo nastalo u ateljeu postaje vest u globalnom prostoru informacija. Komunikativnost grafike, njena sposobnost da bude deo aktuelnog trenutka i ostane autentična, omogućili su joj autonomno polje delovanja.

Izvesno je da živimo u doba izmenjene estetike a posebno narušenih etičkih normi. Oba pojma su međusobno usko povezana i njihova erozija može značajno poremetiti strukturu, intelektualni nivo i kapacitet svakog društva. S toga je kontinuirano nastojanje stvaraoca da ih svojom umetnošću održi i neguje od suštinske važnosti. Ukoliko polazimo od sebe i analiziramo tokove vlastite poetike, neophodno je da svoj rad tumačimo na objektivan način. Izražavanje grafikom podrazumeva disciplinovani odnos stvaraoca i poštovanje određenog sleda radnji i čitavog niza pravila tehničko-tehnološkog karaktera. Njena posebnost se ogleda i u zahtevima za preciznom realizacijom ali i postignutom čitljivošću sadržaja.

O svom jednomesečnom boravku i radu u Tamarind institutu za litografiju u Novom Meksiku 2018. godine, već sam izneo svoje impresije u tekstu objavljenom na ovim prostorima. U međuvremenu, vremenska distanca je doprinela jasnijem utisku o iskustvima iz ovog značajnog mesta. Oni se prevashodno tiču učešća u aktivnostima u Institutu zasnovanim na jasnom konceptu i negovanju visokih profesionalnih kriterijuma. Želim da istaknem da je Tamarind Institut osnovan čitavu deceniju nakon osnivanja Galerije Grafički kolektiv te da ih povezuje bogata tradicija i neprocenjivi doprinos koje su oba centra utkala u grafiku. Ovde je svakako reč o decenijama postojanja, istraživanja i borbe za popularisanje specifičnih načina izražavanja i promovisanje umetničkih vrednosti. Iako su u pitanju nesumnjive sličnosti između beogradskog kolektiva i instituta u Albukerkiju, nužno je reći kako se odnos sredina i zvaničnika zaduženih za kulturu prema njima značajno razlikuje. Promišljena politika rukovođenja, uspostavljanje saradnje sa brojnim autorima iz mnogih zemalja, analiziranje različitih umetničkih diskursa, brojni programi, priređivanje samostalnih izložbi i tradicionalnih kolektivnih okupljanja, ustanovljenje i imenovanja laureata prestižnih nagrada Mali pečat, Veliki pečat i Grifon, sve ove studiozne aktivnosti obezbedile su ugled Galerije Grafički kolektiv. Na prethodno održanom simpozijumu jedan od inostranih učesnika izneo je „kako misli da je to galerija koja je jedna i jedinstvena u evropskim okvirima“, te tvrdi ...da u Britaniji nema galerije koja bi bila makar i blizu Grafičkom kolektivu“. Sudeći prema odnosu ovdašnje javnosti, ova i slične konstatacije nisu dovoljan argument kako bi se svest o njenom značaju i svemu onome što je uradila i čini na polju grafike podigli na viši nivo. S tim u vezi, činjenicu da je odnos prema umetnosti ogledalo duhovnog stanja jedne nacije, treba prihvatiti kao putokaz u kojem društvo treba da se kreće. Želim da verujem kako će ovde prevladati razumevanje uloge umetnosti i kulture te da će institucije poput Grafičkog kolektiva kao i ustanova u gradovima po Srbiji ne samo opstati, već ubuduće biti tretirane u skladu sa svojim značajem.

Realnost je da se i u zemljama u okruženju pa i u nekim ekonomski mnogo razvijenijim evropskim državama umanjuju budžeti a finansiranje kulture postaje sve neizvesnije. Značajne ustanove kulture se suočavaju sa otežanom realizacijom svojih programa, neke su i pred zatvaranjem. Vreme ekonomske krize, socijalnih i političkih potresa u društvu na neposredan i direktan način negativno utiču na svekoliku umetničku aktivnost sredine. Pandemija koja traje u praktičnom smislu je pokazala u kojoj meri infekcija može pogoditi globalni prostor, paralisati aktivnosti ljudi, konačno, dovesti u pitanje njihovu egzistenciju. Pored opadanja interesovanja za umetnička dela i poremećaja tržišta, nemogućnost putovanja, uspostavljanja novih kontakata i saradnje, konkretne su posledice globalnih promena.

Svakako da uvek postoji način za održanje nade i kreativne vitalnosti stvaraoca. Po svoj prilici, i grafika se brzo prilagodila ovoj neočekivano dramatičnoj situaciji. Dela nastala u grafičkom mediju komunikativna su i pogodna za izlaganje. Mogućnost slanja radova na papiru organizatorima širom sveta, prošireno je na ekspedovanje pripremljenih fajlova na osnovu kojih se u mestu izlaganja mogu, u skladu sa zahtevima autora uraditi printovi spremni za prezentovanje. Svakako, mnogo jednostavniji i praktičniji postupak od npr. transporta dela izvedenih na platnu ili skulptoralnih formi. Grafički list na neposredan i efikasan način iskazuje lične stavove autora, prenosi drugačije poetičke pristupe i kulturne obrasce. Komunikacija među autorima i sa institucijama je intenzivirana putem aplikacija, društvenih mreža i portala. U meri u kojoj je to moguće, dela putuju poštom a značajan broj manifestacija grafike je iz izložbenih premešten u virtuelni prostor. Ne najsrećniji ali u ovom trenutku jedino mogući način organizovanja. Nesumnjivo, potreba publike za ambijentom izložbenog prostora, postavkom i direktnim vizuelnim doživljajem dela, postajaće realnost tokom narednih meseci.

Vlastita iskustva vođenja Grafičke radionice u Sićevu u periodu od 2006 do 2014. godine, uverila su me u nužnost temeljnih priprema, dobre organizacije i precizne realizaciji planiranih aktivnosti. Učešće brojnih umetnika – grafičara iz naše zemlje, evropskih država, iz Kanade i SAD, za kreativni tim Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu (GSLU) kao organizatora ove radionice, svaki put iznova je novi izazov. Kontinuirana su nastojanja ove institucije da aktivnosti u Sićevu koncipira po uzoru na profesionalne grafičke centre sa tradicijom, poput beogradskog Centra za grafiku i vizuelna istraživanja „Akademija“ ili Likovne kolonije „Grafika“ u Smederevu. Takođe, kolege bliske ovoj instituciji, svojim iskustvima i konkretnim angažovanjem nastoje da doprinesu kvalitetu programa radionice u Sićevu. Uspostavljanje i negovanje kontakata sa učesnicima ili autorima iz inostranstva, (April Volmer, Jo Ann Lanneville, Ulla Madsen, Marta Božyk, Élisabeth Mathieu, Michel Barzin, Roberto Gianinetti, Katherine Brimberry, Karen Kunc…) rezultiraju širenjem saradnje i traganjem za inovativnim pristupima u realizaciji osnovne ideje radionice. Sićevačka Grafička radionica koja je i ove godine trebalo da se održi krajem juna meseca, otkazana je iz dobro poznatih razloga. Međunarodni sastav učesnika ostaje uhodana praksa ove manifestacije.

Udruženje Niški grafički krug (NGK) koje je osnovano 1994. godine aktivno je uprkos izložbama koje se realizuju u promenljivim vremenskim intervalima. Uz dosadašnje organizovanje pet bijenalnih međunarodnih izložbi male grafike i nekoliko gostujućih postavki radova niških autora u Bugarskoj, Slovačkoj, Kanadi, ovo društvo opstaje uz činjenicu da je svako angažovanje bazirano na volonterizmu. Više od decenije, NGK je u njihovoj delatnosti podržava niška Galerija (GSLU) koja pruža stručnu i organizacionu pomoć. Krug umetnika u Nišu posvećenih grafici primetno se povećava. Mladi autori i nakon diplomiranja na fakultetima umetnosti nastavljaju svoja traganja u različitim tehnikama. Raste interesovanje za nabavku grafičkih presa kao i želja za učešćem i konkurisanjem na značajnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Organizovanje domaćih i velikih međunarodnih izložbi nesumnjivo će i tokom narednih decenija biti ključni događaji na kojima će se profilisati nove tendencije i karakter grafike kao umetničkog medija. Inventivnost, dinamičan i autentičan pristup stavaralaca, oblikovaće buduća dela. Ona će proisteći iz traganja za mogućnostima grafičkog medija ali će i otvarati prostor za polemike oko aktuelnih procesa i tehnoloških novina. Pojam grafika već više decenija ne znači samo list papira na kojem je otisnuta slika sa matrice. U tom smislu, nove tehničke mogućnosti imaće i ubuduće upliv u oblast koju nazivamo umetnička grafika a značajne i ugledne manifestacije, njihovi autori i organizatori, sasvim izvesno će stvarati prostor za objektivno valorizovanje njenog značaja.


Slobodan Radojković
U Nišu, 15. avgusta 2020.




Slobodan Radojković (1967. Niš), diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju 1992. Poslediplomske studije grafike završio 1996. a doktorske umetničke studije 2016. na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu u zvanju je redovnog profesora za predmete Grafika i Grafika sa tehnologijom. Član ULUS-a. Opširnije

radojkovic.slobodan@gmail.com
http://www.artf.ni.ac.rs/dr-slobodan-radojkovic/





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h