No Flash
 
 



Sanja Tomić


POD PRITISKOM

Ono što me je zainteresovalo da se pridružim simpozijumu “Grafika na granici/izvan granica” je to što sam osetila potrebu da naglasim da je, ako je jedna od uloga umetnosti da postavlja pitanja i bude inovativna, grafika je medijum koji to obavlja više nego bilo koji drugi!
Ukoliko bismo bacili pogled na grafiku današnjice, uočili bismo da se ne nalazi na ivici bilo čega, kakvo god značenje ta ivica nosila = fizička granica ili margina.
Istorijski gledano, grafika je uvek bila u središtu zbivanja i u neprekidnom razvoju, proširujući obim njenih interesovanja. Dugo vremena je prelazila granične linije svih područja naše vizuelne kulture, bivajući prisutna, između ostalog, u obrazovanju, globalnoj komunikaciji, umetnosti i medijima.
U njenom eseju ,,Razmišljanje kroz grafiku: evolutivni pristup zamišljanju grafičke budućnosti’’, Džen Lo (Jenn Law) je napisala da su tehnologije zasnovane na štampi bile u stanju konstantnog razvoja počevši od III veka n.e. u Aziji, i od XV veka n.e. u Evropi.
Ipak, grafika se čak i danas smatra za staromodnu umetnost na koju se mnogi ne obaziru, služeći naizgled daleko značajnijem cilju. Često se može čuti da vizuelni umetnici koriste grafiku u svojoj umetničkoj praksi.
U tom kontekstu, da je umetnici koriste u stvaranju umetnosti, mogli bismo zaključiti da grafika nema svoje propisano mesto, ili kako moji učenici kažu ,,sedi na dnu piramide’’, zajedno sa umetnikom grafičarem u ulozi autsajdera.
Sara Suzuki (Sarah Suzuki) iznosi optimističnije mišljenje da grafika trenutno prolazi kroz svojevrsnu nevidljivu renesansu, dovijajući se i krčeći sopstvene puteve ka većoj prisutnosti u savremenoj umetnosti, bez ikakve pompezne najave. (“Ostavljajući utisak: Širi uticaj grafike na savremenu umetnost”).
Takođe, čitajući zbirku tekstova i misli ,,Grafika u proširenom polju’’ (Peterson, 2017), može se naići na širok dijapazon pitanja: Zašto stvarati grafiku? Kako definisati ,,umetničku knjigu’’? Kakva je priroda grafičkog medijuma i koje granice i ograničenja važe za grafiku danas? Kada se stvara grafika? Da li grafika demokratizuje umetnost time što je čini dostupnijom i pristupačnijom?
Iako se da primetiti da ova pitanja uglavnom naginju ka dovođenju same grafike u pitanje, umetnici grafičari se često bave mnoštvom društvenih, poilitičkih i estetskih problema. Kroz upotrebu širokog spektra mogućnosti ovog medijuma, umetnik grafičar može doseći dalje izvan bilo kakvih granica, pristupajući raznovrsnim publikama, govoreći različitim jezicima, pretvarajući svoju ideju kako bi se ona uklopila u okolnosti. Ova osobina stavlja grafiku u samo središte dešavanja i trebalo bi da joj omogući bolje mesto u piramidalnom rasporedu, ali umesto toga odvraća pažnju od nje. Verovatno, kako Jan Peterson (Jan Petterson) navodi u svojoj knjizi sabranih eseja, problem leži u velikom broju ideja o tome šta je zapravo grafika, i da je najveći problem, ustvari, da smo mi ti koji smo sebe doveli u ovu situaciju. Ova izjava me tera na razmišljanje o rečenici koju sam pročitala u članku “Izvan ‘identiteta’” (Brubaker and Cooper, 2000).
,,Ukoliko je identitet svuda oko nas, onda ga nema nigde. Ukoliko ih ima više, kako možemo da shvatimo užasnu pojedinačnost ka kojoj se često stremi i koja ponekad biva realizovana od strane političara u njihovoj težnji da pretvore puke kategorije u unitarne i isključive grupe?’’
Ukoliko je grafika svuda, postaje jako teško identifikovati je kao entitet. Mnoge škole umetnosti nastoje da pozicioniraju medijum pozicionirajući ga u širi kontekst, ali posledično, gubi mu se trag. Aktuelni trendovi u obrazovanju u umetnosti koji promovišu ideju grafike koja se preobražava u druge oblike i integriše se unutar ostalih medija je sa pravom podstaknuta od strane mnogih, ali kao posledica toga dolazi do vraćanja fokusa na upotrebu medija umesto na medij sam po sebi. Isto tako, medijum često menja svoj naziv iz grafičke umetnosti i slobodne grafike u štampu (Print) i crtanje ili grafički I štampani medijum.
U školi u kojoj ja predajem grafiku, u Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti u Antverpenu, mi takođe propagoramo trendove u razvoju, imajući na umu da razvoj proizilazi ne samo iz inovacija, već i iz pređašnje utvrđenog znanja i prakse. Kroz saradnju sa drugim umetničkim školama uglavnom sa Evropskog kontinenta, postali smo svesni nekoliko različitih scenarija, prednosti i mana odstupanja od tradicionalnih metoda učenja i stvaranja grafike. Poput mnogih akademija, takođe smo skloni ,,mišljenju putem grafike’’. Vreme tranzicije ka ovom novom načinu mišljenja putem grafike, naravno, ovisi pre svega od članova nastavnog osoblja i važnosti inovacija od strane institucije. U okviru našeg programa grafike, suočavamo se sa ograničenim vremenom tokom koga moramo istovremeno da dostignemo izvrsnost i inovaciju, kao i da steknemo priznanje unutar i izvan institucionalnog okvira. Budući da naši odseci funkcionišu kao odvojeni entiteti, putem prelaznih programa nastojimo da omogućimo studentima sa drugih odseka da stvaraju grafiku. Ipak, zbog manjka angažovanja, ne uspevamo da im adekvatno predstavimo načine razvijanja ideja putem grafičkog medijuma, umesto samo puke upotrebe grafike. Naši dobro opremljeni ateljei i posebno obučeni predavači daju studentima mogućnost generisanja ideja kroz praksu i dodir s medijumom. Međutim, ova praksa zadržava neke među njima u zoni komfora poznatih metoda stvaranja grafike. Samo nekolicina njih uspeju da shvate putem intenzivnog rada, učenja i kontakata sa drugim medijima, da grafika ima svoj karakterističan jezik kojim izražava mnoge valjane ideje.
Nakon što je Rut Pelcer Motada (Ruth Pelzer Montada) tokom svog predavanja ,,Grafika - najbolje sačuvana tajna savremene umetnosti?’’ (2019), dokazala našim studentima da je grafika i te kako živa i široko rasprostranjena, oni su shvatili da je neophodno da grafiku afirmišu i opravdaju njeno mesto u savremenoj umetnosti.


       

       


Razmišljajući o etičkoj, estetskoj i komunikativnoj ulozi grafike i vizuelnih umetnosti u dobu globalnih promena i kriza, želim da pomenem jedan umetnički projekat koji bi mogao da posluži kao primer inkorporiranja svih ovih komponenti.
Bilbord projekat Antverpen postoji od 2007. godine i oličava ideju da umetnost može biti dostupna svima. Originalne grafike, slike, kolaži i crteži prikazani na bilbordima na javnim mestima imaju istovremeno komunikativnu, etičku i estetsku ulogu. Nedavno je organizovana posebna edicija projekta Bilbord kao reakcija na trenutne pandemijske krize. U ,,Ediciji karantin’’ umetnici su prikazali 200 digitalno odštampanih dela koja su komunicirala kako se kao društvo suočavamo sa pandemijom i izolacijom.
Projekat je posvedočio društvenom angažovanju umetnika, repriziranju komunikativne uloge grafike i značanja prisustva estetike u javnom prostoru. Dodatno, mnoštvo mesta za biblorde i ulica je ostalo prazno zahvaljujući karantinu, što je dodatno doprinelo vizuelnom doživljaju i etičkoj vrednosti ovog projekta.
Kroz ovaj umetnčki projekat uvideli smo da je sposobnost grafike da komunicira sa širokom publikom, učestvuje u javnom prostoru i privuče vizuelnim putem, to što navodi ovaj medijum izvan njegovih suštinskih umetničkih vrednosti. Štaviše, u prethodnim izdanjima se dalo primetiti da taktilnost ručno štampanog materijala, čak i iza staklene barijere, može u nekim slučajevima i da nadmaši digitalnu grafiku u njenoj estetskoj vrednosti.
Zahvaljujući njenim reproduktivnim i asimilacionim osobinama, kao i sposobnosti artikulacije u različitim okolnostima, grafika često preuzima ulogu zagovornika etičkog angažovanja umetnosti u društvu.
Iz tog razloga, brojne društvene i umetničke projekte i inicijative često čine štampani i grafički obrađeni materijal.
Trenutno, međunarodna bijenala / trijenala posvećena grafici, kao i organizovanje seminara i predavanja, privlače uglavnom, ako ne i isključivo, umetnike grafičare i određenu publiku. Generalna svrha njihovog postojanja jeste da ohrabre umetnike grafičare i promovišu grafiku, ali nažalost, retko uspevaju da dopru izvan svog uobičajenog okruženja.
Njihov značaj u sakupljanju informacija i dokumentovanju diskursa je nesumnjivo od velike važnosti za dalji razvoj i buduće rasprave o položaju ovog medijuma. Bez obzira na ovu značajnu vrednost, njihov angažman i širenje znanja o grafici u raznovrsnijim umetničkim okruženjima je i te kako neohpodan.

Sanja Tomić

Prevod sa engleskog jezika: Svetlana Radivojević




Sanja Tomić (1979. Beograd), živi i radi u Antverpenu, Belgija. Studirala je od 1998 –2000. monumentalno slikarstvo na Akademiji primenjnih umetnosti, Beograd; od 2000 – 2002. studira slikarstvo na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti, Antverpen; od 2005 – 2009. grafiku na Kraljevskoj akademiji likovnih umetnosti, Antverpen; 2008 – 2010. Master studije na istom univerzitetu. Od 2010 – 2012. je asistent umetničkom masteru litografije Rudolfu Broulimu. Od 2010. predaje na Kraljevskoj Akademiji likovnih umetnosti, Antverpen. Osnivač Bilbord projekta, 2007. Antverpen. Predaje likovnu umetnost i grafiku.

sanjasada@yahoo.com
http://sanjatomic.com
https://billboard-project-antwerpen.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje