No Flash
 
 



Viktor Manuel Ernandez Kastiljo


Kakav je položaj grafike danas, 2020?


1. Tri vida savremene umetničke grafike

• Digitalne tehnike
• Tradicionalne tehnike
• Mešovite i hibridne tehnike

Vekovima grafičkoj umetnosti pripada mesto u kulturi svake zemlje; ne samo u okviru umetnosti, već i u popularnoj kulturi. Razlog tome je njena umnoživost i komunikabilnost, njen demokratski karakter, kao i njoj inherentne karakteristične forme. Kao umetnost, u ideološkom smislu, inspiraciju crpi iz mnogih izvora, uključujući popularnu i masovnu kulturu. Povezana sa pisanjem i štampom, kao i sa novim medijima društvenih komunikacija, ona je posrednik, a takođe i umetnička forma koja deluje kao izvor vizuelno, estetski i stilski određene komunikacije.

Kada postavimo pitanje o umetničkog grafici danas, istog trena se otvori velik broj teških pitanja, uključujući i ono najvažnije, a to je pitanje autonomije grafičke umetnosti u savremenom procesu rušenja barijera među umetničkim disciplinama.

Da li grafička umetnost zadržava svoju nezavisnost čak i kada uzmete u obzir projekte koji prodiru daleko dalje od tradicionalne formule koja podrazumeva matricu i njenu štampu - projekte povezane sa recentnim eksperimentima u savremenoj umetnosti? Dakle, postavlja se pitanje kako se grafička umetnost menja? Kakve forme danas podrazumeva?

Od početka su razvoj i priroda grafičkog rada povezivani sa razvojem komunikacionih medija, zbog spone sa štampom i reprodukcijom. Razvoj medijske tehnologije uvek je imao značajan uticaj na proces stvaranja u grafičkoj umetnosti. Današnja rasprostranjenost digitalnih tehnologija predstavlja izazov za tradicionalne radionice i uveliko proširuje mogućnosti grafičke umetnosti, često ometane sitničavim okovima tradicionalnih tehnika. Savremena grafika, poput drugih oblasti likovne umetnosti, prolazi kroz stalne transformacije podstaknute sve većim značajem tehnologije i njenim uticajem na kulturu i život pojedinca.

Vizuelno predstavljanje ušlo je u fazu potpune digitalizacije, menjajući na taj način tradicionalno poimanje slike. Osobenosti grafičke slike podložne su stalnom redefinisanju. Zadiranje novih medija u teren umetnosti revalorizovalo je percepciju i recepciju umetničkog dela. Na međunarodnim bijenalima i trijenalima, savremena grafika pruža raznorodne poglede na tehnički razvoj vizuelne kulture.

Međutim, u kulturnim i društvenim transformacijama, tradicionalne tehnike PrintArt-a, takođe ukazuju na obećavajuće usmerenje ka, kako kažu, obnovljanju formi i koncepata. Moguća usmerenja ka konceptualnom i tehničkom razvoju vode nas novim jasnijim gledištima. Dinamični razvoj i vitalnost tradicionalnih tehnika u kontekstu savremene grafičke umetnosti, zadivljuje nas snagom mašte, raznolikošću tehnika i metoda stvaranja slike.

Sadržaj izražen digitalnim medijima, prožet izvornim grafičkim jezikom tradicionalnih tehnika, koji jednako može biti komentar stvarnosti, individualno iskustvo ili rigorozna intelektualna kalkulacija, pleni svojom neposrednošću i nepredvidivošću, prosvetljujućom i iznenađujućom formom.

Savremena grafička umetnost u doba kreativne misli i akcije oslobođene tehničkih ograničenja, postaje primer istinskog diverziteta hibridnih tehnika. Nije iznenađenje da u ovim uslovima radovi ulaze u različite dijaloge sa javnošću, u novi diskurzivni prostor. Grafičari koriste hibridne i kombinovane tehnike gradeći reference i različite vrste poruka. Kombinujući u jednom radu tehnike digitalnog generisanja slika, bakropisa, akvatinte i šablona, grafičar vrlo dobro uravnotežuje njihove sličnosti i rudimentarne razlike.


2. Da li je grafika „prešla“ ivicu medija ili proširila/izgradila novo polje delovanja?

Otisci su lišeni okvira, lišeni zaštite u vidu paspartua, okačeni o ogromno crno prostranstvo.

Nisu se svi grafičari držali serijske izrade konvencionalnih dvodimenzionalnih objekata. U ikonoboračkom gestu, vidimo ukrštanje karakteristika koje tradicionalno određuju ovu oblast sa drugim oblicima umetničke prakse. Ovo je proširena oblast izvan solanderovskih kutija, punih posloženih otisaka ili diskretno uokvirenim slikama okačenim u privatnom ili javnom okruženju. U određenim zemljama ovaj gest ima društveno-političke posledice kao remetilački diskurs u inače konzervativnom umetničkom režimu. Grafičke instalacije imaju potencijal kritičkog aktivizma.

Tradicionalni postupci su bili evidentni u savremenim umetničkim instalacijama. Umetnici su grafiku svesno odveli u mnogo šire polje prakse, ono koje je narušavalo stil i ponekad prihvatalo nespretnost i sirovost, kao i širenje u trodimenzionalni prostor.

Bilo da su održavali konzervativnu praksu ili osporavali status quo, umetnici su se suočavali sa izazovima koji su predstavljeni u „dvojnom“ ličnom i kulturnom identitetu.


3. Grafika kao instalacija

Ukorenjena u skulpturi, instalacija preuzimanjem principa kolažiranja tradicionalnim ili digitalnim tehnologijama, koristeći zajedno predmete i prikaze kao deo svog repertoara, predstavlja suprotstavljanje i pomeranje, udruživanje i disocijaciju. Instalacija je otporna na definiciju, dosledno iznenađujuća, najotvorenija od svih savremenih umetničkih praksi, možda čak i preteća za uspostavljeni poredak. Grafička instalacija može imati efemernu prirodu poput većine umetničkih instalacija. Osobenosti su joj satkanost od zasebnih elemenata i obično vezanost za određeni prostor.


4. Etička, estetska i komunikativna uloga grafičke i vizuelne umetnosti u doba globalnih promena i kriza

Pošto još jednom ustanovimo da su etika i estetika iste po tome što se obe bave vrednostima, red je da ispitamo njihove razlike, pre nego njihove srodnosti. Etičko je, ističe se, povezano sa ljudskim postupcima, dok se estetsko bavi kontemplacijom, viđenjem ili gledanjem nečega. Štaviše, moguće je, kažu nam, zaobići estetsko na način na koji ne možemo zaobići etičko: estetske vrednosti nam se retko nameću i čini se da estetika ne utiče bitno na naš život, ali etičke pozicije niču oko nas poput pečuraka posle kiše, čak i ako osoba odluči da ignoriše etičko pitanje, ta odluka je sama po sebi i etička.

Sa druge tačke gledišta, umetničko iskustvo je vrsta estetskog iskustva koje takođe uključuje aspekte, sadržaj i kontekst naše humanosti. Kad nešto napravi čovek, znamo da postoji određeni nivo opštosti i/ili zajedničkog iskustva.

Takođe smo svesni da, osim senzornih i formalnih svojstava, sva grafička dela sadrže zapis o određenom vremenu i mestu ili o istorijskom i kulturnom miljeu u kom su stvoreni. Iz tog razloga analiza grafičkog rada podrazumeva ne samo estetski, već i istorijski i kulturni kontekst.

O mojim grafičkim radovima, većinom linorezima, za donošenje vrednosnih sudova je neophodno odrediti kritičku osnovu. Na najnižoj razini, procena da li se otisak smatra umetnošću, zavisi od toga da li je dopadljiv ili odbojan. Iako je percepcija uvek obojena iskustvom i nužno subjektivna, uobičajeno je verovanje da ono što nije na neki način vizuelno ugodno - ne može biti umetnost. Međutim, „dobra“ umetnost nije uvek ili čak češće nije ugodna većini gledalaca. Drugim rečima, glavna motivacija umetnika ne mora biti težnja za prijatnom formom. Takođe, umetnost često prikazuje strašne slike napravljene iz socijalnih, moralnih ili razloga koji treba da podstaknu na razmišljanje.

U aktuelnom kontekstu globalnih promena i ekonomsko-socijalne krize, moje stravične slike, većinom linorezi, imaju za cilj povezivanje sa ljudskim emocijama. One mogu pobuditi estetska ili moralna osećanja i mogu se shvatiti kao način saopštavanja tih osećanja. Ja smatram grafičku umetnošću istraživanja ljudskog stanja ili onoga šta znači biti čovek. Neuravnoteženost tehnološkog i duhovnog razvoja pokreće grafičare da se bave društvenim temama. U ovo problematično vreme značaj etičkih vrednosti može biti sadržaj angažovane grafike.

Procenjivanje etičke i estetske vrednosti umetničkog dela često je delom intelektualno i interpretativno. Ono što neka stvar nama znači ili simbolizuje, to je ono što često prosuđujemo. Vrednovanje grafičkog dela je kompleksno vaganje ne samo čulnog i osećajnog, već je i pitanje intelektualnog, volje, želja, kulturnih i socijalnih preferencija.


5. Uloga grafike u kontekstu mog profesionalnog okruženja

Umetničko izražavanje je pratilo svaku kulture u istoriji. Na stvaralačku motivaciju često su uticali istorijski događaji koji okružuju umetnika. Meksička grafika je tradicionalno bila više od odraza istorijskih događaja; označavala je potragu za identitetom. Kompleksna društveno-politička istorija Meksika podstakla je želju za novim otkrivanjem meksičkih prehispanskih korena. U XIX veku ulagan je napor da se definiše šta znači biti Meksikanac.

       

U XXI veku savremena grafika Meksika i dalje je idealan medij za direktno izražavanje i masovno širenje, kao što je to u Meksiku bila i tokom XX veka. Cilj političke grafike je prenošenje ideja što većem broju ljudi.

Trideset pet godina ugnjetavanja i nejednakosti kulminiralo je meksičkom revolucijom i svrgavanjem diktatora Porfirija Dijaza (Porfirio Díaz) 1911. godine. Podstaknuta revolucionarnim duhom idealizma i popularnog nacionalizma, zemlja je započela redefiniciju meksičkog identiteta. Ti grafičari su grafiku i politiku smatrali nerazdvojnim. Cilj im je bio da obrazuju identitet Meksikanaca kroz umetnost, istoriju i nacionalni ponos.

Slično muralima, grafikom se izražavala zabrinutost zbog socijalnih, političkih i ekonomskih nepravdi.

Meksički grafičari su sarađivali pri osnivanju grafičkih kolektiva kao što je Narodna radionica grafike (Taller de la Gráfica Popular (TGP, TGP)), osnovana 1937. godine, kako bi Meksikance obaveštavali o dešavanjima na nacionalnom nivou i u ostatku sveta.

           

Grafike TGP-a nabijene političkim stavovima prenosile su ponos autohtonom kulturom, posvećenost nacionalnom identitetu i slavu meksičkog nasleđa. Umetnici grafike koristili su jednostavne tehnike rezbarenja za izradu drvoreza i linoreza.

U XIX veku grafike nisu imale javnu ulogu, dizajnirane za poznavaoce i kolekcionare, objavljivane su u ograničenim tiražima i čuvane u portfolijima. U XX veku smo videli razvitak izraženije javne uloge grafike, usvajanjem pristupačnih tehnika poput linoreza.

Od početka XXI veka u Meksiku, nove tehnologije su brzo prihvaćene u grafici, ali tradicionalne tehnike nisu potisnute. Mnogi grafičari istovremeno nastavljaju da istražuju beskrajan niz tradicionalnih metoda, a u nekim slučajevima dela su kombinacija digitalnih i tradicionalnih tehnika.

Grafike u Meksiku često nastaju u kolaboraciji, a radionice i kolektivni ateljei igraju presudnu ulogu u razvoju umetničkih ideja u vezi sa štampom, pri čemu grafičari ostvaraju niz maštovitih projekata, saradnji, intervencija i kooperativnih poduhvata. Takođe kao nasleđe Narodne grafičke radionice, mnogi grafičari koriste grafiku kao strategiju za društveni i politički angažman.

Izrada grafike, posebno u tehnikama drvoreza i linoreza, koji su jeftini i relativno se lako oblikuju, zahtevaju malo u smislu materijala ili radioničke opreme, takođe su usvojeni u našoj zemlji kao sredstvo za očuvanje ili oživljavanje tradicionalnih slika.

Meksički umetnici se okreću jeftinom, običnom materijalu kako bi iskoristili demokratski potencijal grafike kao sredstva za približavanje umetnosti javnosti u pristupačnoj i dostupnoj formi.

Mnogi meksički grafičari promovišu grafička dela kao pokretače pomirenja i pravde i umetnika kao njihov glas i glas koji promišlja život, kulturu, probleme sa kojima se suočavaju kao društvo, tako izražavajući njihove poglede i njihova uverenja.

Meksiko je najpoznatiji po jakoj tradiciji grafike koju je započeo politički umetnik Hose Gvadalupe Posada (José Guadalupe Posada), tvorac lobanja (calaveras), koji je pomoću visoke štampe izrađivao popularne ilustracije. Zbog satirične oštrine i društvene angažovanosti, njegov je rad uticao na brojne latinoameričke umetnike i karikaturiste. Koristio je lobanje i kosti da izrazi političku i kulturnu kritiku. Među njegovim uticajnijim delima je „La calavera Catrina“.

       


6. Značaj međunarodnih bijenala/trijenala posvećenih grafici

Grafika ima posebnu istoriju u svetu umetnosti. Od renesanse, grafika omogućava umetnicima da šire svoje ideje i dela svetom, zahvaljujući mogućnosti grafike da umnožava slike, uspostavljala komunikaciju sa većim krugom ljudi.

Zahvaljujući bijenalima i trijenalima, međunarodna grafika pronalazi svoje mesto u savremenom umetničkom stvaralaštvu.

Međunarodni grafički događaji omogućavaju preispitivanje kodova, brojnih grafičkih izraza, ustaljenih ili tek nastalih, i pronalaženje načina njihovog povezivanja.

Međunarodne grafičke izložbe pružaju dragocene informacije ne samo sa formalne tačke gledišta, već i sa semantičke ili poetičke. U okviru ove discipline stalne promenljivosti, gde nije lako utvrditi u kojoj meri ona implodira ili se širi, a gde je često teško, ako je to uopšte neophodno ili relevantno, prepoznati i same granice štampanog elementa. Ova izmaknuta savremena grafička umetnost je pomerena u tendenciji između produkcije i refleksije u konvergenciji između tradicije i inovacije.

Međunarodni grafički događaji, uz nove načine izlaganja, omogućavaju analizu mogućnosti grafičke umetnosti da preuzme nove prostore i postupke, koji dozvoljavaju gledaocu da se na različite načine poveže sa delima.

Umetnici se neprestano raspituju, ne samo o konceptima umetničkog stvaralaštva, već i o karakteristikama tehnika, medija, procesa i odnosa u savremenoj grafičkoj umetnosti.

U poslednje vreme na međunarodnim salonima duboke štampe, primećuje se, sa poplavom digitalnog u savremenoj umetničkoj proizvodnji, sve veća tendencija ka vraćanju izvornim principima i postupcima grafičkog medija. Međunarodne izložbe poput bijenala, trijenala i raznih festivala posvećenih grafičkoj umetnosti su, utoliko više sajmovi zaljubljenika, najbolje mesto za procenu stanja i pulsa savremene grafike, dok su istovremeno dobra prilika za teorijski diskurs o umetnosti.

Činjenica ostaje da je grafika medij koji, vezan za dugotrajan proces i kompleksno poznavanje mehaničkih i hemijskih veština, koegzistira u savremenom umetničkom izražavanju.

Pitanja o vitalnosti savremene grafike, njenoj snazi, aktuelnosti, njenim granicama i, na kraju, njenim manifestacijama, neprestano se izlažu na međunarodnim bijenalima i trijenalima grafike i tu je veoma važno odrediti ovu disciplinu kao živi deo sistema umetnosti, budući da postoji potreba za njenim kontinuiranim preispitivanjem i vrednovanjem, kao i pronalaženjem načina da se podigne njena vrednost u svim segmentima sveta umetnosti.

Viktor Manuel Ernandez Kastiljo
Meksiko Siti, 20. avgust 2020.

Prevod sa engleskog jezika: Maja Simić




Viktor Manuel Ernandez Kastiljo (1963, Meksiko), diplomirao je 1985. godine na Nacionalnoj školi plastičnih umetnosti, Nezavisni nacionalni univerzitet Meksika, UNAM, Meksiko. Magistrirao je 1991. grafiku na Akademija likovnih umetnosti, Krakov, Poljska. Stipendista je 1992. na Nacionalnoj školi likovnih umetnosti, Pariz, Francuska. Post-magistarske studije slikarstva završio je na Akademiji likovnih umetnosti, Krakov, Poljska. Od 2018. do 2021. doktorske studije na Fakultetu grafičke umetnosti, Akademija likovnih umetnosti, Katovice, Poljska. Dobitnik je nacionalne stipendije za umetnost i kulturu (FONCA) Meksiko. Opširnije

vmhernan_12@yahoo.com.mx


   

V. M. Ernandez Kastiljo, “SOLO... SOLO... TUYA”, 2006, linorez, 76x114 cm
V. M. Ernandez Kastiljo, “LA AGRESIÓN A LA RAÍZ”, 2013, linorez, 76x110 cm

   

V. M. Ernandez Kastiljo, “CADA UNO CONSIGO MISMO”, 2014, linorez, 68X98 cm
V. M. Ernandez Kastiljo, “TRANSFIGURACIÓN”, 2017, linorez, 77x118 cm

   

V. M. Ernandez Kastiljo, “EL SUEÑO REAL DE LA VERDAD CRUDA”, 2017, linorez, 60X85 cm
V. M. Ernandez Kastiljo, “LA CONCIENCIA ME SIRVE DE GUSANO”, 2019, linorez, 79X118 cm

   

V. M. Ernandez Kastiljo, “IDEAS – DIENTES”, 2019, linorez, 75X98 cm
V. M. Ernandez Kastiljo, “SOY TODO SOPLO EN TIEMPOS DE PENURIA”, 2019, linorez, 75X98 cm





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h