No Flash
 
 



Vladimir Milanović


GDE JE GRAFIKA?

Povod za nastanak ovog teksta je poziv za učešće na simpozijumu u organizaciji Grafičkog kolektiva i želja da se nastavi misija koju ova kuća neguje od svog osnivanja – kritičko promišljanje stvarnosti kroz medij grafike. Od davne 1949. godine motivacija umetnika okupljenih oko novoosnovane galerije bila je usmerena ka adekvatnijem pozicioniranju grafike na našoj, ali i internacionalnoj, umetničkoj i kulturnoj sceni. I posle 70 godina taj posao nije okončan, tradicija beogradskog grafičkog kruga i postignuća brojnih pojedinaca okupljenih oko zajedničke ideje i dalje su, čini se, marginalizovani, a pojavljuju se novi izazovi... Galerija u pokretu nastoji da pokrene svoje prijatelje, osnivače, umetnike, izlagače, kustose, poštovaoce umetnosti.

U Grafičkom kolektivu je 2009. godine organizovan simpozijum čiji je naziv Grafika na ivici (po naslovu knjige Ričarda Nojsa) sugerisao tranzitna stanja u umetnosti grafike na prelazu iz drugog u treći milenijum. Dok su tom prilikom pokrenuta fundamentalna teorijska pitanja, deceniju kasnije na izložbi Šta je grafika danas (Galerija Kulturnog centra Beograda, 2019. godine) predstavljene su savremene umetničke prakse u mediju grafike i ponuđeni su umetnički odgovori na postavljeno pitanje. Iako sam kao autor na ovoj izložbi ponudio jedno viđenje medijske i produkcijske ekstenzije grafike, čini mi se da je u ovom trenutku od akademskog razmatranja definicije medija i pitanja šta je grafika danas aktuelnije i urgentije postaviti pitanje gde je grafika danas, naravno u kontekstu lokalnih društvenih okolnosti.

Oba pomenuta događaja koje je organizovao Grafički kolektiv ukazala su da je ova kuća, nažalost, jedina institucija izvan akademskog obrazovnog sistema koja čini napore da grafika ostane prisutna u javnom diskursu. Naravno, posvećenost grafici neguje i Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija, ali ova institucija deluje u sastavu Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. U prošlosti je značajnu ulogu u pozicioniranju umetnosti multioriginala imao i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, formirajući respektabilnu kolekciju grafika, priređujući izložbe savremene grafičke umetnosti i objavljujući publikacije iz ove oblasti. Značajno mesto u popularizaciji grafike imao je i Narodni muzej u Beogradu sa programom Otvoreni grafički atelje, gde su umetnici u prisustvu publike izvodili svoje grafike.

Opstanku grafičke scene danas doprinosi postojanje manifestacija kao što su Međunarodno bijenale grafike u organizaciji Grafičke sekcije Udruženja likovnih umetnosti Srbije, Međunarodni grafički bijenale Suva igla u Užicu, Bijenale grafike u Čačku, Internacionalni salon grafike u Kraljevu i još nekoliko manifestacija slične orijentacije, dok je umetničkom podmlatku posvećen Bijenale studentske grafike u organizaciji Doma kulture Studenski grad. Za opstanak ovih smotri zaslužni su pojedinci, čiji etuzijazam, uz skromnu podršku Ministrstva kulture ili lokalnih sekretarijata za kulturu, održava postojanje grafičke likovne scene.

Uprkos svim nepovoljnim uslovima, nedostatku podrške i neophodne infrastukture (od specijalizovanih prodavnica grafičkog materijala, preko profesionalnih radionica za produkciju grafičkog lista, do galerija, kritike i muzeja) vitalnost srpske grafičke scene i dalje održava energija pojedinaca. Stvaraoci koji su svoj životni put i profesionalni poziv posvetili umetnosti multioriginala zapravo i nemaju alternativu. Socijalni kontekst ne može da sputa neukrotivi stvaralački nagon, niti da osujeti srastanje sopstvenog umetničkog izraza sa medijem. Ništa ne može da zameni osećaj opsednutosti samim procesom rada u grafici. Nemoguće je odvići grafičara od praktikovanja specifične logike, neki bi rekli posebne likovne inteligencije, u umetničkom radu.

Poseban podstrek stvaralaštvu u 21. veku predstavlja redefinisanje i širenje granica grafičkog medija. Ne dovodeći u pitanje status i poziciju tradicionalnih disciplina (visoke, duboke, ravne i propusne štampe), medij čiji je razvoj kroz istoriju bio u direktnoj vezi sa tehničko-tehnološkim inovacijama, danas sledi taj kurs. Savremeni tehnološki postupci koji se koriste u izradi matrice (fotopolimer u dubokoj štampi, fotolitografija u ravnoj ili korišćenje CNC mašina u visokoj štampi), razni oblici digitalne i 3D štampe, upotreba najraznovrsnijih materijala (podloga i boja), mogućnost izrade izrazito velikih formata i neograničeni tiraži predstavljaju krativni izazov za umetnike, ali i otvaraju pitanja za teoretičare medija. Produkcijski potencijal, evidentan u savremenim praksama, omogućio je umetnicima da prevazilazeći ograničenja tradicionalnih medija, uspostave komunikacijski odnos sa savremenim okruženjem. Grafika 21. veka ima mogućnost da prevaziđe dosadašnju nužnost intimističkih koncepcija, uslovljenu materijalnim ograničenjima manuelnih postupaka i limitima konvencionalnog shvatanja grafičkog lista. Grafika danas ima mogućnost ne samo da postane prisutna u javnom prostoru već i da ga transformiše, da svoj izražajni potencijal ostvari u pokretnim medijima (animacija, video), da sopstvenu performativnost proglasi samim umetničkim radom, da postane integralni deo intermedijskih ili multimedijalnih interaktivnih projekata, da postane sveprisutna.

Optimizam, u kontekstu naše scene, uliva informacija da Grafički kolektiv nastavlja svoj rad u novom, znatno većem prostoru, na reprezentativnoj lokaciji u ulici Dragoslava Jovanovića broj 11. Prostorni kapaciteti nove galerije omogućiće raznovrsniji program i ugostiće ambicioznije projekte, koji će predočiti budućnost medija grafike i njenog kontakta i sadejstva sa drugim medijima. Grafičarima i poštovaocima grafike ne preostaje ništa drugo nego da se prihvate posla koji su pre 70 godina započeli naši prethodnici i da svojim doprinosom obeleže novu etapu u radu Grafičkog kolektiva. Novi prostor bi trebalo da postane mesto susreta tradicije i savremenosti, iskustva i mladalačkog entuzijazma, pokazujući otvorenost prema novim praksama i svežim idejama. Od ključne važnosti za budućnost Grafičkog kolektiva je obnova duha zajedništva, koji osim što postoji u nazivu ove institucije mora da zaživi i u stvarnosti. U kontekstu trenutnih društvenih okolnosti i aktuelnih kulturnih politika zalog za opstanak srpske grafičke scene je uspostavljanje novog kolektivizma i solidarnosti umetnika, kustosa, publike i drugih aktera unutar sveta umetnosti.

dr um. Vladimir Milanović
docent na Grafičkom odseku
Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu




Vladimir Milanović (1979, Beograd) diplomirao je (2003), magistrirao (2008) i doktorirao (2014) na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu stekao je zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti (2009). Izabran je 2011. za asistenta, a 2014. za docenta na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Izlagao je na više od 15 samostalnih i na preko stotinu kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrade Veliki pečat Galerije Grafički kolektiv za 2014, kao i više nagrada na međunarodnim izložbama savremene umetničke grafike.

vladam23@yahoo.com
www.vladimirmilanovic.com



     

V. Milanović, 21TH Century Condottiere, 2008, digitalna štampa, 78x52 cm
V. Milanović, Battle of Tires, 2008, digitalna štampa, 52x78 cm

     

V. Milanović, Expulsion from Eden, 2008, digitalna štampa, 78x52cm
V. Milanović, The Garbage Swing, 2010, digitalna štampa, 52x78 cm

     

V. Milanović, The Windmill, 2010, digitalna štampa, 78x52cm
V. Milanović, Atomic Landscape, 2008, digitalna štampa, 78x52cm

     

V. Milanović, School, 2013, digitalna štampa, 60x80 cm
V. Milanović, Vaza, 2019, digitalna štampa/grafička instalacija, Galerija Kulturnog centra Beograd





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje