No Flash
 
 



Valentin Stefanof


Pre svega, želeo bih da se zahvalim organizatorima na pozivu da učestvujem u onlajn simpozijumu GRAFIKA NA/IZA IVICE.

Započeo bih kratkim predstavljanjem.

Rođen sam u Sofiji u Bugarskoj, a nakon diplomiranja na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti 1985. godine, moja umetnička interesovanja bila su usmerena ka grafičkoj umetnosti kao mediju izražavanja. U narednih 10 do 15 godina učestvovao sam na desetinama međunarodnih bijenala, salona i konkursa iz oblasti grafičke. Kao gostujući predavač organizovao sam brojne radionice u Sofiji, Solunu, Dižonu, Njujorku itd.
Od 1995. godine živim i radim u Parizu u Francuskoj. Od poslednjih godina prošlog veka do danas, moje interesovanje je bilo više usmereno na konceptualnu umetnost, na video, umetničke instalacije, fotografiju i umetničke objekte. Pored samostalnih izložbi, izlagao sam i u okviru mnogih zajedničkih projekata sa Ninom Kovačevom u javnim i muzejskim prostorima u Francuskoj, Kini, Tajvanu, Nemačkoj, Engleskoj, Poljskoj, Austriji i Bugarskoj. Uprkos širokom spektru medija koje koristim kao umetnik, grafika je ostala moja prva ljubav.


                       

V. Stefanof, Ostatak, 1992, kombinovana tehnika, 36x20 cm
V. Stefanof, Giljotina, Fizika slobode, instalacija
V. Stefanof, Organon, 2011, fotografija, 120x170 cm x 6, Muzej moderne i savremene umetnosti, Sent Etjen


Grafička umetnost je nastala kao sredstvo za popularizaciju ideologije i estetike čineći umetnost dostupnom širem krugu ljudi. Vremenom se tehnička strana procesa štampanja poboljšala i sve više umetnika je počelo koristiti grafičke tehnike kao medij izražavanja. U drugoj polovini 20. veka, sa procvatom grafičkih bijenala i drugih međunarodnih foruma za grafičku umetnost, grafika je dostigla svoj zenit. Fototransfer na kamene ili metalne ploče počeo je da se koristi sve češće. Kombinovanje grafičkih tehnika i izlazak iz okvira klasičnih tehnika, eksperimentisanje kao oblik modernizacije grafičke umetnosti sve se više javlja i toleriše na izložbama. Logičan nastavak ovog procesa su digitalizacija i nova tehnologija štampe. Kompjuterska grafika je našla svoje mesto, a nakon kratkog otpora prepoznata je i uključena kao tehnika u većinu bijenala grafičke umetnosti. Pojavili su se i novi forumi koji su ograničeni samo na digitalnu štampu. Ovo otvara mnoga pitanja, poput onih koja se tiču tiraža i distribucije, tržišne cene i vrednosti, klasičnog akademskog obrazovanja, autorskih prava umetnika i odbrane od neovlašćene distribucije. Poboljšanje tehnologije za digitalnu štampu sa mogućnošću štampanja velikih formata na različitim podlogama, najvišeg kvaliteta, po niskoj ceni i velikom brzinom, primamljivo je za umetničko tržište.
Da li je digitalizacija zadala smrtni udarac klasičnoj grafici, možda umornoj od tehnologije? Generacija mladih umetnika koji žive u dinamičnom novom dobu suočena je sa dilemom - brže i lakše izražavanje putem računara ili sporiji i teži proces tradicionalnom tehnikom u grafičkim radionicama uz neophodnono vreme, strpljenje i tehnološko znanje.
Demokratizacija umetnosti u vremenu u kojem živimo, njen izlazak iz galerija, salona i bijenala, na ulice i u netradicionalan prostor, menja način percepcije.
Te činjenice na prvi pogled ne vode ka približavanju analognog i digitalnog u grafici, već ka njihovom otuđenju, ka uzdizanju jednog i unižavanju drugog.
S druge strane, nedostatak finansiranja dovodi do smanjenja broja i kvaliteta grafičkih bijenala, posebno u zemljama istočne Evrope, donedavno centra grafičke umetnosti, koji se sada pomerio prema istoku. Kina se uobličava u novi centar grafičkih bijenala i različitih foruma za grafičku umetnost.
Dokumentovanje, oglašavanje i distribucija informacija sve više prelaze sa tradicionalnih papirnih sredstava na digitalne slike otpremljene na veb stranice. Na mreži se susrećemo sa čitavim katalozima, izložbama i bijenalima, često propraćenim diskusijama.
Dinamičnost vremena zahteva nove, hibridne forme - to jest prelazak granica između različitih oblasti likovne umetnosti, kako u vizuelnom, tako i u tehnološkom pogledu. Ovladavanje i upotreba novih tehnologija u kombinaciji sa klasičnim pružaju šire mogućnosti izražavanja, uključujući i oblast grafičke umetnosti.
A kako će ko izabrati šta i kako da kombinuje od već poznatih tehnologija - tradicionalnih i savremenih - pitanje je individualnog izbora svakog umetnika.

Valentin Stefanof
Pariz, septembar 2020.

Prevod sa engleskog jezika: Maja Simić




Valentin Stefanof (1959. Sofjia), studirao na Umetničkoj školi Sofija, zatim na Nacionalnoj Akademiji likovnih umetnosti Sofija, gde je diplomirao 1985. godine. Njegov rad pokriva polje fotografije, crteža, grafike, slike, objekta, videa i video instalacije. Između kasnih 80-tih i ranih 90-tih, fokusirao se na grafiku. Učestvovao je na Prvom Internacionalnom Bijenalu grafike, Varna, gde je dobio prvu nagradu. Posle 1995. fokusira se na umetničke instalacije, videa, fotografiju i objekte. Radi sa materijalima - pleksiglas, vosak, staklo i metal. Njegov rad često se oslanja na igru između transparentnosti i fizičke zgusnutosti materijala uslovljenu svetlosnim efektima. Zvuk i tekst su takođe ključna komponenta u njegovom radu. Umetničke projekte često realizuje sa suprugom Ninom Kovačevom, pre svega video instalacije u javnim i muzejskim prostorima, a zajednički radovi su potpisani sa ninavale. Za instalaciju Unutra Spolja na 4. Bijenalu moderne umetnosti 2002. na Cetinju, Crna Gora, Nina Kovačeva i Valentin Stefanov su dobili UNESCO-vu godišnju nagradu za umetnost. Radovi Stefanova su deo brojnih kolekcija: Bibliothèque Nationale de France, Victoria and Albert Museum, London, Albertina collection Vienna, Museum of Contemporary Art Taipei, Musée d'art moderne (Saint-Étienne) France, European Investment Bank Luxembourg, National Art Gallery, Bulgaria, The City Art Gallery-Sofia. Živi i radi u Francuskoj.

valentinstefanoff@gmail.com
ninavale@free.fr
www.ninavale.com


   

V. Stefanof, Nekad je zatvoreno više otvoreno nego otovreno i otvoreno je više zatvoreno nego zatvoreno, 2000, Muzej savremene umetnosti, Beograd
V. Stefanof, Otvoreno zatvoreno, 1999, kombinovana tehnika, pleksiglas

V. Stefanof, N. Kovačeva (Ninavale), Mokri kontakt, 2002, video, 30'





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h