No Flash
 
 



Viki Calamata


Grafika: višeznačna umetnost na savremenoj umetničkoj sceni

Za Beograd me vezuju duge saradnje i jedinstvena iskustva još od 1998. godine, kada je Fakultet likovne umetnosti u Beogradu nagradio moj rad na V Međunarodnom bijenalu grafike I, kao rezultat te nagrade, organizovao izložbu mojih radova u Galeriji Fakulteta likovne umetnosti. Pored toga, 2000. godine učestvovala sam kao gostujuća umetnica na VXII nacionalnoj i internacionalnoj otvorenoj radionici grafičke umetnosti u Narodnom muzeju u Beogradu. Tu radionicu je, mnogo godina unazad, organizovala istoričarka umetnosti Vanja Kraut. Takve saradnje su iznedrile snažne prijateljske veze među ogromnom grafičkom zajednicom u Beogradu.

Devet godina nakon našeg susreta na prvom ovakvom simpozijumu u Beogradu, pod nazivom ,,Grafika na ivici. Grafika i njena granična područja u 21. veku’’, na kojem je predstavljena nekolicina veoma zanimljivih perspektiva i doprinosa razvoju savremene grafike, ponovo smo pozvani kako bismo definisali novi okvir unutar kojeg se grafika razvija kao vizuelni jezik. Smatram da živimo u vremenu eksplozije grafike kao potpuno plodnog vizuelnog jezika koji se neprekidno razvija kroz nove narative/priče i širok spektar inovativnih postupaka. U svetlu novih društvenih, političkih, ekoloških, istorijskih i religijskih okolnosti, umetnik preuzima dvostruku ulogu gledaoca i glumca, birajući svoj lični jezik za izražavanje. Grafika je zauzela jedan istaknut položaj na savremenoj kulturnoj sceni i može se smatrati fenomenom koji doseže granice nove religije koja broji sve veći broj vernih sledbenika među vizuelnim umetnicima. Hramovi, u kojima je grafika predmet istraživanja i neprekidnog razvoja, su sve umetničke institucije, umetničke škole, fakulteti i univerziteti likovne umetnosti širom sveta koji su poznati po svojim katedrama, radionicama i grafičkim kolonijama.


Ekstrovertnost u grafici

Razmena stečenog znanja je od neverovatnog značaja u svetu današnjice. U uslovima stvarnosti u neprestanom pokretu u kojoj živimo i stvaramo umetnost, formira se novi sociokulturni stav sa savremenim kodovima, čiju najizrazitiju karakteristiku čini prelazak iz privatnog u društveno, iz introvertnosti u ekstrovertnost. Vredi pomenuti značajnu ulogu koju već više od dvadeset godina igra neprekidno rastući broj međunarodnih bijenala i trijenala grafike širom sveta, kao i međunarodnih radionica i kolonija za grafiku organizovanih pod pokroviteljstvom obrazovnih institucija, muzeja i opština iz Evrope, Sjedinjenih država i Azije.

Od najpriznatijih međunarodnih radionica grafike izdvojila bih grafički studio Kurven i halu Linton Kliford u Kembridžu (danas u Londonu), kao i Radionicu edinburških grafičara u Škotskoj. Ove radionice spadaju među najveće grafičke studije u Evropi u kojima iskusni grafičari, priznati i mladi umetnici eksperimentišu sa novim oblicima izražavanja, istražujući nove horizonte savremene grafike.

Imala sam prilike da radim u obema radionicama: 2010. godine u Kurven studiju, u kojem sam eksperimentisala sa sijasetom mogućnosti koje pruža fotolitografija na pločama od cinka, i u kojem sam priredila seriju svojih radova ,,Utopijski gradovi’’ (Utopian Cities) u sklopu mog projekta ,,Gradski pejzaži’’ (Cityscapes). Kurven studio je usko povezan sa razvojem naprednog litografskog procesa štampanja; njihove brojne saradnje sa značajnim umetnicima tokom 20. i 21. veka su ostavile svoj pečat u istoriji umetnosti.

Radionica edinburških grafičara u Škotskoj takođe važi za veoma živo međunarodno čvorište kreativnosti, mesto na kom umetnici međusobno dele svoja znanja i stručnost uz mogućnost predstavljanja njihovih sopstvenih radova u ogromnom izložbenom prostoru koji im je na raspolaganju. Godine 2006. sam imala priliku da radim u tom studiju, eksperimetišući sa novim idejama i mogućnostima izrade grafike na polimerima, akrilne grafike, duboke štampe na bazi vode i sitoštampe, sve pod dragocenim vođstvom Alfonsa Bitautasa i Alistera Klarka, dvojice fantastičnih umetnika-tehničara.

Edinburška radionica grafičara je bila jedina štamparija koja je za dve decenije uspešno ovladala pomenutim inovativnim metodama, a potom ih podjednako uspešno i implementirala. Danas ova štamparija ohrabruje umetnike da eksperimentišu služeći se novom i revolucionarnom metodom aktinizma u grafici, suštinskog svojstva u radijaciji koje proizvodi fotohemijsku aktivnost, time omogućavajući razvoj tehnika poput foto bakropisa, cijanotipije i fotolitografije.

Takođe, želela bih da naglasim ulogu međunarodnih grafičkih kolonija širom sveta, čija je brojčanost sve veća i veća, kao i ulogu brojnih akcija, poput programa eksperimentisanja i izučavanja uz učešće mnoštva umetnika.

Grafičke kolonije postaju čvorišta aktivnosti i mesta susreta na kojima umetnici mogu među sobom da razmenjuju ideje i znanje, istovremeno im omogućujući da prikažu svoje stvaralaštvo. Neke od kolonija povezuju i podržavaju muzeji, opštine i umetničke institucije, sa ciljem podsticanja izučavanja inovativnih načina izražavanja i novih vizuelnih ideja u oblasti grafičke umetnosti. One organizuju izložbe kako bi javnosti, teoretičarima i istoričarima umetnosti predstavile savremeni aspekt grafike putem projekata koje su izradili umetnici tokoma rada u kolonijama. U ovom duhu kreativnih veza postoji i ideja razmene radova između samih umetnika, nezavisno od raznih ponuda samom studiju ili instituciji domaćinu. Na ovaj način nastaju nova središta za buduće kolekcije koja će, po mom mišljenju, predstavljati odličan materijal za svakoga ko se bude odlučio da izučava grafiku.

Ova otvorenost grafike koju vidimo danas je glavni uzrok njenog brzog razvoja. Od mnogih nedavno oformljenih kolonija želela bih da izdvojim koloniju u Guanlanu u južnoj Kini koja je svečano otvorena 2008. godine i povezana sa međunarodnim trijenalima grafike u Guanlanu.

Želela bih i da se na kratko usredsredim na značaj Grafikwerkstatt Dresden-a, Opštinskog studija grafike u Drezdenu u Nemačkoj. To je jedan veoma dobro organizovan studio, odlično opremljen litografskim i presama za bakropis, kao i velikom mašinom za ofset štampu. Imala sam priliku da tamo radim 2018. godine na seriji radova pod nazivom ,,Zemlja snova’’ (Dream land), inspirisanoj pesmom Edgara Alana Poa. Tu seriju sam pripremila koristeći kombinaciju duboke štampe, algrafije i tipografije ručnog slaganja slova. Moj boravak je bio deo velikog programa razmene između Grafikwerkstatt-a i umetničkih institucija; u mom slučaju sa katedrom za grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta Aistotel u Solunu.


Napredak na polju tehničkog i konceptualnog razvoja je učinio grafiku snažnim pretendentom i neosporivom oblasti u svetu savremene umetnosti

Tokom prethodne dve decenije, grafika je postala deo kulture digitalnog prikaz(iva)nja (digital rendering). Uspon novih instrumenata i digitalnih tehnologija nije ugrozio tradicionalne metode izrade grafike, uprkos tome što su ih mnogi videli kao pretnju budućnosti grafike, već je dodatno obogatio umetnikov izbor i broj mogućnosti na raspolaganju.

Digitalizacija slike, dostignuće koje važi za jedno od najvećih tehnoloških uspeha, u grafičkom radu, značaj manipulacije pikselima u vezi sa inovativnom primenom fotografije, nova revolucionarna metoda, poznata po nazivom aktinizam, koja je u vezi sa razvojem fotografije, povezana je sa novim i dinamičnim shvatanjem grafike kao višestrane umetnosti, stvarajući novi prostor na savremenoj umetničkoj sceni. Sveprisutnost grafike u svetu današnjice je i te kako primetna.

Grafika je savremena umetnička praksa koja je otvorena prema svim aspektima umetnosti na svetskoj umetničkoj sceni današnjice.


Društvena uloga grafike : međunarodna bijenala i trijenala grafike

Grafika kroz istoriju umetnosti beleži i svedoči društvenim i istorijskim fenomenima istorije čovečanstva više nego bilo koja druga umetnička forma. Žak Kalo je stvorio preko 1400 bakropisa koji beleže život u njegovo vreme zajedno sa svim užasima rata u okviru slavne serije radova pod nazivom ,,Beda i nesreće rata’’, a slično je učinio i Fransisko Goja u svojoj seriji pod nazivom ,,Užasi rata’’.

Danas, u vreme multikuluralne moderne umetnosti, uviđamo da se grafika hvata u koštac sa savremenim problemima i dubokim brigama o finansijskoj i moralnoj krizi koje su se javile tokom prethodne decenije, poput odnosa čovečanstva sa zajedničkom verom u svet izvan granica i diskriminacije, emigracija i imigracija, raspršivanja i premeštanja, građanskih ratova, rata i traume, gubitka, smrti, opasnosti od ekološke katastrofe, svakodnevnih problema koji se tiču cele zemaljske kugle i koji idu u korak sa neprestanim promenama naše zajednice.

Ovde, više nego ikada ranije, prepoznajemo ulogu međunarodnih grafičkih bijenala i trijenala koji su postali centri informacija za savremenu grafiku koja se bavi novim konceptualnim brigama, inoviranim medijumima i vizualnim konceptima.

Konceptualna razmatranja umetnika zahtevaju rešenja i stvaranje metoda i tehnika koje često prelaze granice grafike. Važan faktor evolucije grafike jeste način na koji umetnik današnjice gleda u svet, svarajući svoju sopstvenu perspektivu i predlažući rešenja za vizuelizaciju problema koji ga more. Nove slike grafike današnjice se odnose na grafičke instalacije, grafičke radove u prostoru, kombinaciju grafike i digitalnih slika, snimke, animaciju štampe, fotografiju, zvuk i pokret. Ovo je pluralistički vizuelni aspekt grafike danas koji dobijamo i vidimo na međunarodnim izložbama širom sveta.


Nova eksperimentisanja u grafici

Želim da izvestim o radu nekolicine umetnika na polju proširene grafike, poput Dereka Majkla Besanta iz Alberte u Kanadi koji radi na projektima velikih razmera, grafičkim instalacijama i ostalim projektima namenjenim za javni prostor koristeći se fotografijom i novim tehnologijama. U njegovom delu ,,Mračna šuma’’ on za svoje slike koristi UV štampu sa termičkim prenosom, dok se u njegovom drugom tematskom delu, ,,Izvođenje zaključaka’’, služi lentikularnom i lateks UV tehnologijom mastila.


Derek Majkl Besant, Ne-Vidljivo


Aleksandra Hejsker, takođe iz Kanade, stvara grafičke instalacije zajedno sa spoljnim instalacijama. Ona eksperimentiše sa neprekidnim razvojem tehnologija mastila, kombinujući tradicionalne metode sa najnovijim primenama tehnologije. Na njenoj grafičkoj instalaciji, ,,Ćerka botaničara’’, predstavljenoj 2020. godine na njenoj solo izložbi za Edinburške grafičare gde je svoj projekat stvarala i završila, ona pokazuje vrlo živopisne hiperrealistične prikaze biljaka i insekata služeći se, između ostalog, u njenim grafikama i tehnologijom zvanom aktinik-fotografija.


Aleksandra Hejsker, Projekat Ćerka botaničara, 2020.


Belgijska umetnica Ingrid Ledant kombinuje litografiju i digitalnu štampu u njenom projektu ,,Neprekidni život sećanja’’.


Moji skorašnji projekti

Trenutno radim na projektima koji se sastoje od različitih serija grafika. U mom stvaraIaštvu kombinujem tradicionalne i inovirane procedure duboke štampe, fotografije, fotolitografije i digitalnih tehnologija.
U seriji ,,Život je ludo nepredvidiv, možemo li da pričamo o tome?’’ , koju sam predstavila na Trijenalu Krakov-Beč, u Konstantinopolju, Falunu u Švedskoj 2013, u Drezdenu tokom mog boravka, i na Međunardonom Duro bijenalu u Portugalu 2018. godine, bavim se odnosom između “Života kao ljudskog iskustva i života kao života univerzuma”. Govorim o društvenoj isključenosti, političkoj korupciji i ekonomskom fundamentalizmu. To su bili problemi koji su mučili Grčku tokom mračnog perioda memoranduma.


   

V. Calamata, Život je ludo nepredvidiv, možemo li da pričamo o tome?, 100x140cm


Serija ,,Možemo li da dišemo?’’ je glavna tema mog drugog dela projekta, u kojem se bavim sunovratom vrednosti u postmemorandumskom periodu, i predstavljena je na menifestaciji Duro međunarodna globalna grafika u Portugalu, 2017. godine. To je kombinacija mikrofotografije i suve igle, digitalno izmenjena i štampana. Koristila sam slike tragova i posekotina na mojoj koži i odabranih tragova sa mojih bakropisnih ploča kako bih prepoznala značaj traume.


   

V. Calamata, Život je kao spor, dubok dan. Možemo li da dišemo?, 2017, 100x140cm


Sinapsa, ,,nevidljivi poredak’’ koji oličava oblike je grafička instalacija koja uključuje seriju arhivskih digitalnih otisaka velikih dimenzija u kombinaciji sa skulpturama.
U ovoj seriji dajem svoj komentar na uticaj društvenih mreža na naše živote, dinamiku tih mreža i način na koji se one prepliću sa međuljudskim odnosima; takođe pokrećem pitanje interneta i načina na koji se poboljšao razvoj novih vrsta veza i odnosa koji su prethodno bili nedokučivi.
Projekat je razvijen u dve oblasti: grafika i skupltura. Za vajarsku seriju sam koristila kamenu glinu. Projekat je predstavljen 2019. godine na Međunarodnoj izložbi grafike Duro globalna grafika i 2020. na Međunarodnom Duro grafičkom bijenalu.


               

V. Calamata, Projekat Sinapsa, ,,nevidljivi poredak’’ koji oličava oblike, 2018, 150x100 cm

     

 

V. Calamata, Projekat Sinapsa, ,,nevidljivi poredak’’ koji oličava oblike, 2018, glinene skulpture i instalacija


Puls grafike u srcu Atine

Grad Atina je tokom 2018-2019. godine bio UNESKO Svetska prestonica knjige.
Galerije, muzeji, akademske institucije, umetnici, inspirisani svetom knjiga, organizuju važne izložbe savremene grafike i sajmove umetničkih knjiga.
Grafika uživa bolji položaj u Grčkoj u poređenju sa prethodnom decenijom, pogotovu u atinskim univerzitetskim centrima, Solunu i Florini. Na Školi likovne umetnosti u Atini, Odsek za grafiku sa svoja dva ateljea, A i B, nudi petogodišnje kurseve nakon kojih se stiče diploma iz likovnih umetnosti - grafika (akademski umetnik).
Većina grafičara ima svoje sopstvene studije za izradu grafika.
Još od sedamdesetih godina, grčki vizuelni umetnici i grafičari su prisutni na međunarodnim bijenalima, uključujući one u Ljubljani, Krakovu, Varšavi, Tokiju itd. Godine 2016. društvo Theogony Hellenic Ex Libris, koje se sastoji od umetnika, kolekcionara i umetničkih kritičara, postalo je 21. član međunarodnog ex libris udruženja FISAE.
Velike kulturne institucije sakupljaju grafike za svoje kolekcije od već priznatih, ali i mladih umetnika u usponu i predstavljaju svoje otkupe na povremenim izložbama. Izdvojila bih Narodnu galeriju, Gradsku galeriju u Atini, Kulturnu fondaciju Narodne banke Grčke i Alfa banku. Postoje četiri privatna muzeja grafike u zemlji.
Preko pet decenija grafika u Grčkoj je evoluirala u autonomno polje savremene umetnosti, sa svojim sopstvenim pravilima i načinom izražavanja.


     

V. Calamata, Zid, grafička instalacija, 150x600 cm


Gradska galerija u Atini

Ovaj muzej je dom bogate kolekcije koju čini oko 3000 dela, uključujući 900 grafika i redovan je domaćin velikih izložbi savremene grafike. Godine 2019. u ovom muzeju je održana izložba ,,Japan i knjiga: ukijo-e’’ na kojoj su predstavljena dela iz kolekcija Muzeja azijske umetnosti na Krfu the collections of the Asian Art Museum of Corfu.


Kulturni centar Melina Grada Atine

Počev od 2012. godine, ovaj kulturni centar je bio domaćin svih postavki radova nastalih na Atinskom međunarodnom festivalu grafike u organizaciji Saveza grafičara Grčke, kao i ex-libris izložba. Godine 2016. u Centru je održana izložba Atinske škole likovne umetnosti, Grafika ateljea B’, šesnaest godina izučavanja grafike koja je bila propraćena nizom predavanja i grafičkih radionica.


Grafički atelje B’ Atinske škole likovnih umetnosti, 1999-2016.

Imala sam to zadovoIjstvo da predajem kao redovni profesor grafike i predvodim drugi grafički atelje Atinske škole likovnih umetnosti u trajanju od 16 godina, od 1999. do 2016. Tokom ovih godina Atelje B’ se definisao širokim spektrom vizija i praksi unutar modernog grafičkog diskursa. Bilo je to središte izučavanja i eksperimentisanja korišćenjem inovativnih metoda štampe najnovijih digitalnih tehnologija.


     

     

Grafički studio B, Atinska Škola likovnih umetnosti, projekat Palimpsest, 2015.
Izložba Grafičkog ateljea B atinske Škole likovnih umetnosti, Melina kulturni centar, Atina, 2016.


Nastavno osoblje je otpočelo saradnju sa evropskim i američkim univerzitetima. Atelje B’ je potpuno opremljen za duboku grafiku, fleksografiju, polimernu štampu, sito štampu, litografiju, fotolitografiju i tipografiju. Obrazovne aktivnosti obuhvataju brojne tematske izložbe učenika pod nadzorom profesora, u institucijama, muzejima i izložbenim centrima.


     

Izložba Grafičkog ateljea B atinske Škole likovnih umetnosti, Melina kulturni centar, Atina, 2016.
Međunarodna izložba Ex librisa Društva Teogoni, Bilbiou izložbeni prostor, Atina, 2018.


Svoju prezentaciju bih završila time što bih sa vama podelila svoje verovanje da osvajanjem vrha i prelaskom na drugu stranu uzvišenja nailazimo na novi, širi horizont. On nas poziva na nova velika dostignuća, izvan granica.

Viki Calamata
Emeritus profesor grafike, Atinska škola likovnih umetnosti
septembar 2020. godine

Prevod sa engleskog jezika: Svetlana Radivojević




Viki Calamata (Atina), diplomirala slikarstvo i grafiku na Akademiji likovnih umetnosti, Bolonja, Italija. Postdiplomske studije grafike University College of London, Slade, School of Fine Arts, London i Paper Art, London, College of Printing, London. Umetnica i profesorka grafike na Akademiji likovnih umetnosti, Atina, Grčka. Izlagala na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Vodila je ASFA, drugi grafički studio (1999-2016) koji je tokom njenog angažmana postao centar visokog standarda za eksperimentalnu i inovativnu grafiku, digitalnu, netoksičnu i polimer štampu. Dobitnica više priznanja i nagrada: 1980. Prva nagrada za grafiku, VIII Concorso Internazionale di Pittura e Grafica, Città di Serra San Quirico, Ankona, Italija; 1985. Prva nagrada Društva likovnih umetnosti i pisma, Panhellenic Printmaking Competition, Atina; 1989. Nagrada za grafiku, Artitudes '89, International Art Competition, Njujork, SAD; 1999. Nagrada Akademije likovnih umetnosti, Beograd na 5. Međunarodnom bijenalu grafike, 1998-1999, Srbija; 2008. Druga nagrada za grafiku, 1. Trijenale grafike Mostovi između Mediterana i Baltika, Grafički centar Helios, Opština Neapolis, Solun).

tsalamata.vicky@hotmail.com
vickytsalamata.eu





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h / Galerija ponedeljak-subota 12-18h