No Flash
 
 



Ksenofon Sahinis


Na moguće pitanje, koje bi neko postavio: gde se nalazi umetnost kada nije realizovana? Odgovor je da se ona krije u srcu i umu svakog umetnika koji će se u izabranom trenutku kreativno izraziti i tada će se ona pojaviti. Ali sam taj trenutak tiče se samo umetnika i samo je njegova/njena odluka. Umetnost poprima lice svakog umetnika. Moramo da priznamo, da se ništa ne gubi kad se umetnost praktikuje. Stvari se uvek samo dodaju. Uostalom, samo će slobodna volja i potreba svakog umetnika, njega ili nju, usmeriti da koristi „novu“ ili „ staru“ tehniku i da tako sledi novu ili staru umetničku misao. Šta više,ono što je danas novo, biće već sledećeg jutra staro. Dakle, po mom mišljenju, važno je ispitivanje lične istine i kavaliteta koji se dobija modernim ili klasičnim metodama i praksama. Krajnji cilj svakog umetničkog istraživanja je kvalitet i on se mora dokazati realizovanim radom.

Umetnik je biće koje svoju inspiraciju i svoju umetničku transformaciju mora opravdati rezultatima svog rada. To znači da umetnik mora proći kroz svaki korak postupka koji sam gore pomenuo. Dakle, kao doprinos ovom važnom simpozijumu izneću svoje lično iskustvo koje sam stekao u poslednjih 30 godina umetničkog rada. Želeo bih da dodam da je moje prijateljstvo sa Ričardom Nojsom (Richard Noyce) bilo prekretnica u mom životu. On je siguran, kao što sam i ja, da umetnost može slobodno da pomera svoje granice u skladu sa potrebama umetnika.

Za početak uzet ćemo definiciju grafike kao osnovu jer je ona nastala da bi opisala umetničku metodu i praksu u prošlosti. Da bismo prihvatili upotrebu termina „grafika“ moramo prepoznati da je deo procesa postojanje matrice, otiska i izdanje otiska. Dakle, govorimo o umnožavanju slike bez obzira na koji način je urezana u ploču koristeći sve relevantne tehnike. Štampana slika svoje karakteristike izvodi direktno iz karakteristika koje su već oblikovane na površini „izmanipulisane“ supstance materijala. Ovde imamo vrlo jasnu referencu štampe na matricu. Naš cilj je da štampamo negativne ili pozitivne intervencije sa ploče koje su stvorile ili fizičke sile ili hemijske reakcije. Da bismo dobili dobar otisak, očigledno moramo da se pridržavamo određenih pravila. Ali čitava istorija umetnosti nije ništa drugo do neprekidno pomeranje već uspostavljenih granica i kontinuirano menjanje pravila koja se tiču koncepta umetničkog stvaralaštva.

Imajući ovaj aksiom na umu, odlučio sam da prihvatim izazov i prevladam stroga tehnčka pravila koja definišu umetničko delo kao grafiku. Pri prvom koraku zapitao sam se, zašto štampani papir mora da ima jasan slikovni odnos sa matricom. Grafika se dobija od prakse graviranja ili bakropisa, posle koje sledi praksa štampanja. Šta ako razdvojimo zajednički cilj ova dva postupka, koji samo služe kao slikovna veza između dve prakse a koja sastavlja sliku na štampanom papiru? Vekovima smo odricali matrici autonomiju. Nikad nismo priznali njenu umetničku nezavisnost od procedure štampanja. Ali, sada, moderna i savremena umetnost imaju pravo da prevazilaze sterilna tehnička pravila i umetnici mogu da stavraju imajući potpuno slobodu pri izboru koncepta. Danas su nam dostupni novi materijali kao što je na primer, pleksiglas. Oni imaju iste, a ponekad i više kvaliteta nego oni kojii se ranije koristili. Na primer, poseduju kvalitet transparentnosti. Pretpostavimo, sada, da primenimo tehniku graviranja na providan komad pleksiglasa. Zatim, da sa ugraviranim komadom i sa još pet iste veličine, konstruišemo providnu kocku koja ima jednu ili više ugraviranih stranica. Unutar kutije stavimo štampani papir koji na svojoj površini ne mora imati sliku povezanu sa onom ugraviranom na površinama pleksiglasa. Tako da u trodimenzionalnom prostoru imamo kao rezultat autonomnu gravuru i autonomnu praksu štampanja. Stoga možemo tvrdi da smo napravili trodimenzionalnu grafiku. Kutuju za uspomene, sarkofag of pleksiglasa koji zauvek čuva uspomenu na procedure pravljena grafike. Zaštićeni otisak je takođe opipljiva uspomena na tehniku graviranja. Dakle u grafici imamo stalnu borbu imeđu pamćenja i zaborava.


   

K. Sahinis, Emigranti, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Pretnja, kombinovana tehnika

   

K. Sahinis, Lišće, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Sto za sečenje, kombinovana tehnika


Pošto smo počeli sa izazovima, usuđujem se da odem korak dalje. Šta ako zadržimo ideju umnožavanja ali da ne nanosimo boju na matricu i da izvlačimo sliku sa bojom prekrivene i udubljene površine bez upotrebe pritiska ruku ili mašine. Transparentnost materijala matrice je ključ resenja. Ako između dva ogledala stavimo prozirnu ugraviranu matricu od pleksiglasa, tada će se slika, ugravirana slika, matrice pojaviti na površinama ogledla u beskrajnom nizu. Konačno imamo izdanje koje nikada ne možemo da numerišemo, a to je sada ipak opipljivo izdanje. Dolazimo do još smelijeg predloga kad zamislimo da napustimo proceduru štampanja matrice. I kako ćemo, može se neko pitati, dobiti sliku urezanog i bojom premazanog traga koji bi ploča trebalo da nam da? Kroz prozirnu ploču dolazi vertikalni snažni snop svetlosti. Obojeni tragovi se opiru prolasku svetlosti kroz zatamnjena udubljenja stvarajući tako senku koja ima oblik tragova. Senka se vertikalno projektuje na beli papir dajući nam predstavu otiska. Sasvim je jasno je da su naše misli bliže savremenoj definiciji umetnosti nego odbrambenoj barikadi koja se zasniva na sterilnoj primeni grafičkih tehnika.

Da bih naglasio svoje gore navedene ideje, želeo bih da vas upoznam sa svojim uverenjem. Svako od nas je imao iskustva sa grafikom dok smo bili deca. Svako od nas je pao i povredio koleno. Možemo reći da je ranjeno koleno ugravirana i bojom prekrivena matrica, a gaza umrljana krvlju je odštampani papir. Ovo može biti koncept koji nadahnjuje današnja ukrštena polja umetnosti, uključujući kako tradicionalnu tako i modernu grafiku. Stoga se naš horizont sve više širi a naš umetnički koncept u vezi sa grafikom treba da postane neograničen. U svojim dijalozima, verovatno, u Fedonu, Platon kaže da stvari koje vidimo i dodirnemo nisu istinite. Istinske stvari se nalaze na nebu a zovu se IDEJE.

Ako je opipljiva stvarnost oko nas lažna, onda je umetnost dvostruka laž, zato što imitira okolni svet koji nije istinit. A u slučaju Grafike, gde možemo pronaći skrivenu istinu? U zaboravljenoj matrici koja nije istinita (ali je opipljiva) i čija upotreba se brzo prestaje? U otisku koji je nekako imitacija ne istinite matrice i predstavlja sećanje na praksu graviranja? Verujem da istinu možemo da tražimo u kombinaciji prikupljenih ideja i ideja koje sarađuju, a koje su izvedene iz naših iskustava u korišćenju kvaliteta novih materijala i primeni neustrašivih umetničkih koncepata. Na primer: instaliranjem trodimenzionalne ugravirane i bojom premazane prozirne matrice, koja predstavlja lišće, i istovremeno stavljanjem odštampano lišće na zemlju prepunu opalog lišća u šumi i sa ogledalom ispod urezane površine i ispod drveća u šumi, uspevamo da na istom prostoru okupimo IDEJE o istini skrivene dimenzije grafike. Rezultat prakse graviranja pojavljuje se zajedno sa njegovom opipljivom memorijom, grafikom, digitalnom ili analognom, zajedno sa ugraviranom slikom stvarnih stvari, koja je zarobljena na ogledalu.

Fotografija je pozajmljivala termin „print“ kada se govori o razvijanju filmova. Danas se savremene mašine koje prenose fajlove sa računara na papir nazivaju printerima (štampačima), iako ne koriste silu pritiska za štampanje mastila. Sada su trodimenzionalni printeri u svakodnevnoj upotrebi. Pa, bez obzira kojim metodom, printujte, printujte, printujte (štampajte, štampajte, štampajte).

Ksenis Sahinis

Prevod sa engleskog jezika: Vanda Perović




Ksenofon Sahinis (1954, Solun, Grčka), diplomirao 1978. grafiku i pozorišni dizajn na Fakultetu likovnih umetnisti u Atini. Od 1981-1985 nastavio je studiranje slikanja na E.N.S.B.A., Pariz, Francuska. Profesor je grafike i do 2014. direktor grafičke radionice na Likovnoj školi, Univerziteta u Solunu. Održao je predavanje na IMACT-u 2003, Grafička konferencija u Cape Town, Južna Afrika. Za vreme IMACT-a 2005. u Berlinu i Poznanju, Poljska, predstavio je svoj rad u Nacinalnom muzeju umetnosti, Poznanj. Učestvovao je 2007. na IMPACTU-u, u Tallin-u. Od 2011, tri puta je biran za predsednika Vizuelnih i primenjenih umetnosti, Solun. Izabran je 2014. za dekana Fakulteta likovnih umetnosti u Solunu. Sa E. Giannadakis-om 1997. fundira grafički Centar Neapolisa, Solun. Od 2006-2014. je umetnički direktor grafičkog Centra Neapolis gde je organizovao izložbe i umetničke rezidencije. Njegov rad se može videti u Nacionalnoj galeriji, Grčka, i javnim i privatnim kolekcijama u Grčkoj i inostranstvu. Dobitnik je velike nagrade Aleksandrija XIX Bijenale grafike. Aristotelov Univerzitet u Solunu, 2016. priznanje za izuzetan doprinos njegovog umetničkog rada u inostranstvu. Opširnije

xenisax@vis.auth.gr


                       

K. Sahinis, Ja sam pristojan građanin, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Ja sam bio pristojan građanin, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Glasnik zlih vesti, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Hleb naš nasušni, kombinovana tehnika

   

K. Sahinis, Svaki umetnik i njegova sudbina, kombinovana tehnika
K. Sahinis, More, kombinovana tehnika

   

K. Sahinis, Tragovi i sećanje, kombinovana tehnika
K. Sahinis, Poruka, kombinovana tehnika





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje