No Flash
 
 



Zoran Dimovski


Koja je pozicija umetničke grafike danas, 2020. godina?

Umetnička grafika u svim svojim oblicima je u ekspanziji. Pre svega zbog zauzimanja polja u novim tehnološkim elektronskim medijima. To su vizuelno i tekstualno orijentisani mediji masovne komunikacije i grafika je tu jednostvno pozvana i predstavljena kao nesto sto je ne samo potrebno već i neophodno. U isto vreme, je jos više pojačana veza sa fotografijom kao posebnim nezavisnim medijem.

Na početku umetničke fotografije kao medija, važilo je mišljenje da fotografija mora da podražava umeničku grafiku. Da oponaša ne samo vizuelne osobine grafike i formalne vrednosti grafike već i stilske i konceptualne. Taj dogmatski momenat u početnom stadijumu formiranja fotografije kao medija je vrlo brzo promenjen prvenstveno pod uticajem dokumentarne fotografije, vernikularne fotografije i drugih fotografskih izraza. Sa potpunim definisanjem savremenih eletronskih medija dolazi do inverznog komplementarnog procesa i određene feed-back veze. Savremena umetnička grafika crpi energiju iz fotografije. To prožimanje je obostrano stvara specifičnu vrstu umetničke i medijske simbioze.

Tradicionalne grafičke tehnologije su prisutne u kontinuitetu. Upravo tradicionalne grafičke discipline daju potrebni eksluzivitet savremenoj grafici. Vrlo dobar su komplement novijim grafičkim disciplinama. Kao primer mogu da podsetim na izložbu bakropisa Braće Čepmen u galeriji Cvijeta Zuzorić, gde su savremeni sadrzaji, teme i recentni kontekst, realizovani tradicinalnom grafičkom metodom bakropisa. Ovaj balans se skoro redovno moze videti na specijalizovanim internacionalnim visoko profilisanim izložbama grafike.

Ako se govori o nekom statusu umetničke grafike u odnosu na druge module vizuelnih umetnosti, u smislu prisutnosti, vidljivosti, valorizacije, onda je umetnička grafika recimo manje zastupljena u odnosu na druge oblike vizuelnih umetnosti danas.


       

Z. Dimovski, Bez naziva, 1994, litografija, 85×65 cm
Z. Dimovski, Bez naziva, 1993, litografija, 60x80 cm


Da li je grafika „prešla“ preko medijske ivice ili je proširila/izgradila novo polje delovanja?

Mislim da je grafika prešla preko tradicionalno utvrđenih granica. To je počelo da se dešava pre vremena moderne umetnosti. Istočnjačka tradicionalna grafika I kaligrafija su odigrale značajnu ulogu u pripremi za nastanak moderne umetnosti. I uopšte konstantno su bile prisutne u vremenu moderne specijalno u apstratnoj umetnosti.

U suštini svaki novi oblik izdavačke delatnosti i masovnih medija komunikacije je donosio velike transformacije u domenu umeničke grafike. Međutim umetnička grafika je imala presudan i ogroman uticaj na formiranje tih novih izdavačkih medija. Setimo se samo raskošnih reklama na početku kao i iz sredine dvadesetog veka. Ogromne količine grafičkih vizuelnih sadrzaja su bili štampani i objavljivani. Sve to su koncipirali i izveli umetnici iz domena umetničke grafike, grafičkog dizajna i vizuelnih umetnosti generalno. Danas je delovanje umetničke grafike migriralo u elektronske izdavačke medije.

Grafika je uvek veoma brzo prelazila preko sopstvenih medijskih granica Ii formirala neke nove okvire. To se dešavalo od pra-početaka grafike, preko stampanja prve knjige, pa do danas. To će se desavati I u buduće. Umetnička grafika je bila ta koje je skoro uvek prva pratila tehnološke revolucije.


Etička, estetska i komunikacijska uloga grafike i vizuelnih umetnosti u doba globalnih promena i kriza?

Jedan od osnovnih zadataka grafičkog pristupa je komunikacioni zadatak. Transfer i emisija informacije. U stvari mislim da je ta osobina ekstremne komunikativnosti proistekla iz koncepta većeg broja otisaka i multioriginala. Jednostavno, odjednom veliki broj ljudi deli istu informaciju.

Grafika ima i osobinu pojačane komunkabilnosti. Ta osobina je posledica grafike kao multioriginala. (Ako bi se komunikativnost označila kao software, onda bi komunikabilnost mogla biti hardware.) U najvećem broju slučajeva postoji više otisaka. Fizički transport nije previše komplikovan ni skup. Ostvarivije je za pojedinca da potom pošalje grafički list u tubi nego recimo skulpturu. (Tu osobinu komukikabilnosti su u slikarstvu primenili braća Ajk. Formuisali su potpuno novu slikarsku tehnolgiju i omogućili tranziciju slike sa drvene podloge na platno.) Danas grafika može biti jednostavno download-ovana na server sa koga će je priređivač izložbe odštampati po specifikacijama autora. Sa elektronskim potpisom umetnika i ostalim potrebnim informacijama to je potpuno legitimno, a grafički list na taj način transportovane grafike je potpuno autentičan kao i bilo koji drugi list iste elektronske matrice štampane na istom štampaču i na istom papiru… Takvu ekstremnu komunikabilnu osobinu, uz osobinu multi-originala, imaju možda još samo digitalna fotografija i video radovi koji nemaju dodatni modul ambijentalne instalacije, gde je video rad samo projekcija ili emisija. U tom smislu ova tri umetnička medija, digitlna grafika, video i digitalna fotografija, najbolje ilustruju ciničnu sintagmu - slobodan protok ljudi, ideja i robe… Ostali mediji mnogo teže prelaze granice. Teže je i komplikovanije dobiti potrebna dokumenta a transport je neuporedivo skuplji. Za mlađe umetnike bez podrške, koji prirodno žele da učestvuju na internacionalnim izložbama, to je na granici izvodljivosti bez obzira na to gde u svetu rade i stvaraju. Upravo na osnovu ovih činjenica većina mlađih umetnika se odlučuje da deluje upravo u medijima koji imaju pojačanu komunikabilnost. A ujedno imaju inkorporiran duh grafike i multi-originala.


       

Z. Dimovski, Bez naziva #20, 1998/99, kombinovana tehnika, 70x100 cm
Z. Dimovski, Bez naziva #110, 2001, kombinovana tehnika, 70x100 cm


Posebno mesto zauzima za istoriju civilizacije izuzetno značajna manifestacija grafike: štampani novac, štampani papiri od vrednosti. To su mašinski štampani grafički listovi u velikim tiražima. Označavali su i bili su ekvivalenti neke materijalne vrednosti. Manifestovali su moć u konačnom obliku. Bili su materijalizovana, ergonomska zamena za neku vrednost. Autentičnost ovih listova je bila od presudnog značaja. Skoro svaki stanovnik planete je znao da novac u obliku novčanica postoji, a većina ljudi ih ima. Propagandno dejstvo ovih štampanih materijala je nemerljivo i masivnije je od direktno umetničke grafike. Motivi i vizuelni sadržaji su skoro uniformni na većini novčanica. I taj sadržaj ima propagandni zadatak. Novac je predstavljao istinu kroz svođenje moći na umnoženi sofisticirani papir.

Danas u tom smislu nije isto stanje. Novac, vrednost ostaje zabeležena na nekom nosaču informacija. U nekom bližem budućem periodu možda se papirni štampani novac neće koristiti. Ali simbol za novac će uvek biti odštampana novčanica. Isto kao sto će simbol za blago biti zlato ili zlatnik, koji je isto jedna vrsta reljefne trodimenzionalne grafike izlivene iz kalupa...

U svim značajnim događajima u društvima tokom civilizacijskog toka, grafika je imala odlučujuću komunikacionu ulogu. A naročito u periodima oko velikih ratova i socijalnih revolucija. Svi znamo za plakat “I want You” u različitim oblicima.

U smislu obraćanja javnom mnjenju a u kontekstu komunikacionog oruđa može se reći da je Prvi svetski rat bio rat plakata, Drugi svetski rat - rat radijskih sadržaja, korejski, vijetnamski i ratovi na Bliskom istoku su označeni kao ratovi televizije. A ratovi vođeni posle tog perioda su ratovi interneta. Na taj način su događaji koji su oblikovali svet povezani sa medijem grafike, a informacija koju medijum prenosi je multi-oroginalna...

U takvom kontekstu i ambijentu smisla, grafika ima ne samo atribute umetničkog već je primarni komunikacioni zadatak propaganda i indoktrinacija.

To je osnovno etičko pitanje koje se pokreće oko umetničke grafike. I većeg je intenziteta nego ista ta pitanja koja se mogu postaviti u drugim oblicima vizuelnih umetnosti. Međutim u mediju grafike generalno nije dovoljno vizuelizovana i konceptualizovana ta kontekstualna činjenica. Kao da formalne vrednosti izlaze korak ispred govora (diskursa) koji definiše stvarni smisao?


       

       

Z. Dimovski, Siesta, 1999, Muzej savremene umetnosti Beograd
Z. Dimovski, Body, 2002.


Uloga, dometi i pozicije grafike u kontekstu autorskih poetika, kustoskih praksi i institucionalnih programa u Vašoj profesionalnoj sredini?

Više od trideset godina pratim dešavanja na lokalnoj regionalnoj sceni umetničke grafike. Nekada sam imao i aktivnije učešće u domaćim dešavanjima u graficki, više nego danas. Danas nemam tako širok pregled različitih umetničkih praksi kao recimo devedesetih godina prošlog veka ili prve dekade ovog veka. Ipak vidim da kod nas na domaćoj sceni ima odličnih umetnika mlađe generacije koji se bave grafikom. Primetio sam i da je kultura štampe u svim oblicima grafike nekako na visokom nivou. Mlađi umetnici veoma dobro koriste digitalne medije u savremenoj grafici. Ali ono sto je možda važnije je to da umetnici u mediju grafike, bez obzira na to koja je grafička tehnika u pitanju, govore jezikom kojim se komunicira u savremenoj svetskoj umetnosti. Jednostavno, ne vidim poentu u tome da u grafičkim radovima postoje isključivo formalne vizuelne vrednosti i specifične vrednosti tehnike i medija a odsustvo bilo kakvog diskursa?

Kustoske aktivnosti u dokumentarnom i istorijskom domenu su veoma dobre. O tome svedoče brojne velike izložbe grafike kod nas. Iza scene tih izlagačkih događaja stoji ogroman uloženi rad i mnoštvo objavljene stručne literature i fotografija. Te knjige su i odličan obrazovni materijal. Što se tiče kustoskih opredeljenja eksplicitno u domenu savremene grafike, mislim da kustosi i istoričari umetnosti mlađe generacije ne obraćaju dovoljno pažnje na recentnu produkciju mlađih autora. Ali možda jednostavno grešim i nemam dovoljno informacija.


               

Z. Dimovski, Siesta, 2002, Galerija Zepter


Značaj međunarodnih bijenala/trijenala posvećenih umetničkoj grafici?

Značaj internacionalnih bijenala grafičke umetnosti je veliki. Internacinalne manifestacije umetnosti, generalno, doprinose pozitivnim promenama u lokalnim sredinama. Iako živimo u vremenu interneta sa povećanom ponudom informacija, iskustvo konkretnog događaja je ipak od neprocenjivog značaja. Praksa je da se izložbe dokumentuju. Osnovna dokumentacija je u formi kataloga, knjige. Postoje i dodatni štampani materijali (plakati, upotrebni predmeti sa oznakama izložbe). U masovnim medijima su takvi događaji skoro uvek obeleženi. Televizijski i radijski intrevjui u kojima učestvuju umetnici, teoretičari umetnosti i kustosi su od velikog značaja. Mislim da mediji kod nas ne posvećuju dovoljno pažnje ovim značajnim događajima za našu sredinu.

Primer dobre prakse poslednjih nekoliko bijenala grafičke umetnosti za koji znam je Bijenale grafike u Ljubljani. Ceo grad je oko mesec dana u znaku ove važne manifestacije grafike koja ima decenijsku tradiciju. Beograd takođe ima Internacionalno bijenale grafike. To je važna internacionalna periodična izložba, ne sa malom tradicijom. Mislim da će se u budućnosti još više unapraditi u smislu pokrivenosti u medijima na odgovarajući način, i da će toj manifestaciji biti ukazana pojačana pažnja koju zaslužuje kao kulturno dobro od prepoznatog međunarodnog značaja.

Zoran Dimovski
U Beogradu, avgust 2020.




Zoran Dimovski (1966. Beograd), slikar i grafičar. Na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu diplomirao1993, klasa prof. Momčila Antonovića, gde je 1995. završio i postdiplomske studije. Profesor je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Od 1990. priredio preko 20 samostalnih izložbi - Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Užice, Čačak. Slike, grafike, instalacije i video radove izlagao je u mnogim gradovima u zemlji i u inostranstvu – Lima, Varna, Ljubljana, Tokio, Venecija, Beč, Krakov, Taipei, London, Stokholm, Tel Aviv, San Francisko, Pasadena, Bergen, Turku, Kyjoto, Prag, Vilnius… Nagrade/izbor: nagarada za slikarstvo na Oktobarskom salonu 1995; nagrada na Internacionalnom bijenalu „Suva igla“ u Užicu 1996; Nagrada Mali Pečat – Grafički Kolektiv Beograd 1997; Politikina nagrada iz Fonda „Vladislav Ribnikar“ za 1998. godinu.

runolist111@gmail.com





 
 
 
 
   
Grafički kolektiv, Kosančićev venac 19, Beograd
tel: 011.3285.923, 065.6646.718; tel/fax: 011.2627.785
radno vreme: radnim danima 12-16h
Galerija Grafički kolektiv, Dragoslava Jovanovića 11, Beograd, zatvorena za publiku, u toku je investiciono održavanje